Bez 100.000 evra ne treba razmišljati o kupovini stana u Beogradu

Rusko-ukrajinska kriza utiče na sve privredne grane, a da li će cene nekretnina u Srbiji i ostatku Evrope nastaviti tendenciju rasta zavisiće, između ostalog, i od brzine rešavanja situacije u Ukrajini.

Prema poslednjim podacima Republičkog geodetskog zavoda, najskuplji stan u Srbiji – koji je prodat za tačno 1.888.614 evra – nalazi se u novobeogradskom naselju West 65, gde se nalazi i stambeno-poslovna kula od 40 spratova. Najskuplja kuća prodata je za pet miliona evra u beogradskom naselju Savski venac, kome pripada i elitno naselje Dedinje.

Pojedinačno gledano, najskuplji kvadrat stana u Srbiji u prvoj polovini 2021. godine prometovan je u Beogradu na vodi. Koštao je 9.721 evro, a reč je o stanu površine 144 kvadrata.

Kada je reč o starogradnji, najviša cena po kvadratu plaćena je za stan u beogradskoj opštini Vračar površine 26 kvadrata – 4.615 evra.

Direktor agencije za nekretnine Trade land house Nedeljko Malinević kaže u razgovoru za Biznis.rs da je za kupovinu stana u Beogradu sa jednom spavaćom sobom, u širem centru grada, potrebno izdvojiti najmanje 100.000 evra.

„Uslov za cenu je uvek odnos ponude i potražnje. Cene će i dalje rasti, jer je to normalno prilikom ovakve potražnje. Promet je za 28 odsto porastao u 2021. godini u odnosu na godinu dana ranije“, tvrdi Malinević i dodaje da su po strukturi najtraženiji jednoiposobni i dvosobni stanovi za koje dnevno dobija po 50 poziva.

Za veće stanove je nešto manje zahteva, a za one baš velike nema interesovanja i po dva meseca.

„Klijenti se i dalje najčešće raspituju za Stari Grad, Vračar i Novi Beograd. Zbog slabije ponude veoma je teško da se uklope svi zahtevi – struktura stana, ponuđeni novac, lokacija, spratnost i često klijenti moraju nečeg da se odreknu“, prenosi Malinević.

Kao novi trend na tržištu, za koji pretpostavlja da će se nastaviti, naš sagovornik navodi potražnju nekretnina za život van Beograda.

„Nisu u pitanju finansijska sredstva, već su se ljudi zasitili života u urbanom području, a sada su u mogućnosti da zbog mreže puteva budu povezani sa Beogradom“, ocenjuje Malinević.

On kaže da su Kosmaj, Avala i Fruška Gora najpopularnije destinacije za život koje traže Beograđani, gde su investitori osluškujući potrebe tržišta već počeli da grade urbana naselja sa tipskim kućama.

„Na Kosmaju, gde je cena ara porasla sa 500 na 2.000 evra, za poslednje dve godine prodato je više placeva nego za celu deceniju“, zaključuje Nedeljko Malinević.

Prema proceni ekonomiste i izvršnog direktora agencije za nekretnine City Expert Miloša Mitića, u narednom predvidivom periodu cene nekretnina će imati tendenciju rasta.

“Cene inputa za gradnju su porasle i pre samog rata u Ukrajini, ali novonastala situacija može da utiče na još veći rast usled trenutnog poremećaja i u lancu snabdevanja. Ovaj domino efekat i destabilizacija privrednih aktivnosti zavisiće od brzine rešavanja krize i brzine povratka u normalne tokove kretanja robe i energetskih derivata”, kaže Mitić u razgovoru za Biznis.rs.

Kako navodi, kretanje ponude i tražnje na tržištu nekretnina za sada ostaje u stabilnim tokovima, a bankarski sektor je mnogo stabilniji nego u ranijim godinama velikih kriza.