BIH POD LUPOM KREDITORA MMF protiv potpune obustave otplate kredita

Međunarodni monetarni fond (MMF) je protiv apsolutnog moratorijuma koji se primenjuje na sve dužnike bez obzira na njihovu finansijsku situaciju. Pravna i fizička lica koja su sposobna da plaćaju svoje dugove treba da nastave sa plaćanjem što će obezbediti da banke budu u mogućnosti da pružaju nove kredite privredi, izjavio je predstavnik MMF u BiH Endru Džuel (Andrew Jewell).

Pored toga, kako je kazao, da bi stimulisali banke da više kreditiraju vlasti razmišljaju o šemama kreditnih garancija gde vlada preuzima značajan deo rizika novog kredita, saopšteno je iz Kancelarije MMF u BiH, a prenosi biznisinfo.ba. “To je pravi način da se stimuliše dodatno kreditiranje privrede uz istovremeno očuvanje funkcionisanja finansijskog sektora. MMF se snažno protivi svim predlozima kojima se diktira bankama visina kamatnih stopa koje one naplaćuju za svoje kredite”, kazao je Džuel.

On je naveo da se banke, kao i drugi ekonomski subjekti, suočavaju sa neviđenim izazovima i da je izvesno će imati gubitke u 2020. godini, ali i da bankarski sektor u BiH igra glavnu ulogu u pomaganju da ekonomija prebrodi, a na kraju i da se oporavi od krize izazvane korona virusom.

Agencija za bankarstvo Federacije BiH (FBA) i Agencija za bankarstvo Republike Srpske (BARS) su najavile ciljani moratorijum na otplatu kredita za fizička i pravna lica, koja su kao rezultat pandemije ostala bez svojih prihoda. Da bi zaštitili dužnike, FBA i BARS su već zabranili bankama da povećavaju kamatne stope na preostale kredite kao i da naplaćuju dodatne naknade za vreme trajanja moratorijuma.

Nametanje apsolutnog moratorijuma i propisivanje kamatne stope ispod tržišne vrednosti bi uvećalo gubitke banaka, smanjilo njihovu likvidnost i oslabilo bankarski sistem. MMF je u ponedeljak Bosni i Hercegovini odobrio 333 miliona evra hitne pomoći.

“Rizik negativnih prelivanja u finansijski sektor je nešto što pomno pratimo. Globalna finansijska kriza je nastala u finansijskom sektoru i proširila se na realnu ekonomiju. Sada je situacija obrnuta jer kriza je pogodila realnu ekonomiju i postoji rizik širenja na finansijski sektor. Kroz istoriju znamo da kada se tako nešto dogodi, oporavak koji sledi nakon krize je mnogo sporiji”, naveo je Džuel.