Bitcoin ostavlja za sobom ekološku pustoš

Ilon Mask (Elon Musk) pokrenuo je temu ekološke održivosti bitcoina nakon što je saopštio da Tesla više neće prodavati svoje automobile za ovu kriptovalutu zbog štete koju ona nanosi životnoj sredini. Posle njegove objave vrednost bitcoina naglo je opala, a u javnosti je pokrenuta tema o količini energije koju troše kriptovalute.

Evropska centralna banka opisala je prošle nedelje “prekomerni trag ugljenika“ pri aktivnostima kriptovaluta kao “razlog za zabrinutost“. Ranije ovog mesece italijanska Centralna banka navela je da je Tips, platni sistem evrozone, imao 40.000 puta manju emisiju ugljen-dioksida od one koju je proizveo bitcoin 2019. godine, prenosi FT.

Pokazalo se da su ostale digitalne valute daleko manji potrošači energije od bitcoina, a takođe su se čuli i argumenti da je klasični bankarski sistem znatno veći potrošač energije, kao i da rudnici zlata pričinjavaju nemerljivu ekološku štetu, prenosi Advance.hr.

Bez obzira na to što, na primer, sve popularniji dogecoin troši čak 6.000 puta manje električne energije po transakciji nego bitcoin, sve kriptovalute su dospele na loš glas, jer se celo tržište digitalnog novca još poistovećuje sa najpoznatijom od njih.

Energija koja je potrebna za računarske operacije i pokretanje algoritma koji stoji iza kriptovaluta može se izračunati, a u skladu sa tim se dolazi i do prilično precizne računice koliko u energetskom smisli košta pojedinačna transakcija. Organizacija TRG Datacenters, sa sedištem u Hjustonu, napravila je veliko istraživanje i došla do tih rezultata.

Poređenja radi, prosečna mesečna potrošnja domaćinstva u SAD je 867 kWh. Dakle, samo jedna bitcoin transakcija troši malo manje nego prosečno američko domaćinstvo za mesec dana. To su zaista ogromne brojke koje ne idu u prilog bitcoinu, naročito danas kada se sve više pazi na potrošnju energije.

Tu je i pitanje rudarenja, a najveći „rudar“ na svetu je Kina, i ona u čak 60 odsto slučajeva koristi ugalj za dobijanje struje pri tim operacijama. Može se, ipak, reći da kriptovalute mogu predstavljati podsticaj za razvoj obnovljive energije, ali sama obnovljiva energija mora biti dovoljno efikasna da je u stanju da proizvede struju pri povoljnijim cenama od klasičnih metoda. Veliki “kripto-rudari“ će ići tamo gde im je struja jeftina, po sistemu ponude i potražnje.

To su dugoročna pitanja, a ono što sada presudno utiče na cenu je energetski trošak po transakciji. Neke kriptovalute, zbog drugačijeg algoritma, troše daleko manje. Izuzetnu ekonomičnost pokazuje XRP (ripple), takođe veoma popularna kriptovaluta, koja troši svega 0,0079 kWh po transakciji. Vrlo ekonomičan je i već pomenuti dogecoin sa svega 0,12 kWh po transakciji.

U teoriji je moguća i zelenija verzija bitcoina, jer bi njegov kod mogao da se prebaci na manje energetski intenzivan, takozvani konsenzusni mehanizam. Međutim, poznavaoci industrije navode da je teško zamisliti celu bitcoin zajednicu, koja je prepuna nesuglasica, da pruži podršku takvom planu, iako bi sam bitcoin mogao da podigne globalnu temperaturu za dva stepena Celzijusova u naredne tri decenije.