Cene u Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini i Severnoj Makedoniji obaraju rekorde

Povećanjem referentnih kamatnih stopa centralne banke uveliko su krenule u obračun sa rastućom inflacijom. Evropska centralna banka je prvi put posle 11 godina u julu podigla tri ključne kamatne stope za 50 baznih poena. I Narodna banka Srbije je nekoliko meseci zaredom podizala referentnu kamatnu stopu, koja trenutno iznosi tri odsto, a stručnjaci očekuju da bi do kraja godine mogla da poraste za još jedan procenat.

Ipak, postoje i drugačije škole mišljenja i ekonomisti koji tvrde da podizanje kamata nije najbolji način za borbu protiv inflacije.

Za prve efekte zaoštravanja monetarne politike moraćemo da sačekamo još nekoliko meseci, a do tada inflacija u regionu obara sve rekorde.

U Srbiji je inflacija u julu iznosila 12,8 odsto, a prema projekcijama Narodne banke Srbije svoj vrhunac od 14 odsto dostići će u septembru. Dvocifren rast cena beleže i zemlje regiona, pa je tako najveća godišnja inflacija, prema poslednjim podacima za jul 2022. godine, bila u Bosni i Hercegovini – 17,6 odsto i Severnoj Makedoniji – 16 odsto. Nešto je niža u Crnoj Gori – 14,9 procenata, dok u Hrvatskoj iznosi 12,3 odsto, a u Sloveniji 11 procenata.

Biznis.rs vam u dva nastavka donosi detaljnu analizu inflacije u zemljama regiona, uz prikaz kretanja cena u pojedinačnim državama, komentare analitičara i predstavnika državnih institucija, i prognoze za naredni period.

Crna Gora: Inflacija dominantno uvezena

Potrošačke cene u Crnoj Gori porasle se u julu za 14,9 odsto na godišnjem nivou, pokazali su najnoviji preliminarni podaci Uprave za statistiku Monstat. To je nova rekordna vrednost od 2008. godine od kada crnogorski statistički zavod objavljuje indeks potrošačkih cena kao međunarodnu meru inflacije, kao i od uvođenja evra u Crnu Goru 2002. godine.

Ovo je četvrti uzastopni mesec da je u Crnoj Gori registrovana takozvana galopirajuća inflacija, odnosno dvocifreni rast potrošačkih cena na godišnjem nivou.

„Inflacija u Crnoj Gori, kao i u zemljama regiona, rezultat je inflatornih generatora koji su prisutni u celoj Evropi. Naime, prvo smo imali dejstvo efekata post-kovida, u smislu naglog oporavka tražnje, zatim suženost kanala logistike koji su i dalje prisutni, te rat u Ukrajini koji je podstakao šokove na strani ponude i dodatno zaoštrio rast cena, posebno u domenu energije i hrane, s obzirom na to da su Rusija i Ukrajina veliki proizvođači ne samo energije, nego i inputa u proizvodnji hrane“, objašnjava u razgovoru za Biznis.rs savetnica viceguvernera Centralne banke Crne Gore Maja Ivanović i naglašava da je inflacija u Crnoj Gori dominantno uvezena.

„Inflacija je većim delom determinisana rastom cena hrane – jer je Crna Gora značajan uvoznik hrane, kao i kroz rast cena energenata. U prvim mesecima ove godine u manjoj meri smo imali uticaj rasta plata usled nove poreske reforme. Međutim, inflacija je trenutno pod uticajem opštih generatora, koji su prisutni i u ostalim zemljama“, ističe naša sagovornica.

Kada je reč o prognozi za naredni period, Maja Ivanović kaže da, imajući u vidu aktuelna politička dešavanja u svetu, ne bi trebalo očekivati da će navedeni generatori inflacije presahnuti u kraćem vremenskom periodu.

„Izražena inflatorna kretanja će i dalje biti prisutna, usled još uvek prisutnog delovanja vanekonomskog faktora. Evropska centralna banka će nastojati da normalizuje svoju monetarnu politiku kroz povećanje referentne kamatne stope, kako bi se inflacija obuzdala i svela na ciljani nivo od dva odsto. Ipak, treba znati da je za ovo prilagođavanje monetarne politike potrebno određeno vreme“, navodi savetnica viceguvernera CBCG.

Usled pomenutog delovanja vanekonomskog faktora veoma je teško vršiti prognoze, jer su podložne brojnim neizvesnostima. Naša sagovornica ističe da je u modelske projekcije inflacije teško inkorporirati sve faktore koji su vezani za pandemiju, ratna dešavanja, kao i klimatske promene.

„U Centralnoj banci Crne Gore kontinuirano vršimo modelske i ekspertske projekcije, u skladu sa novim podacima i ocenama budućih makroekonomskih kretanja u zemlji i inostranstvu. Prema poslednjoj modelskoj projekciji za 2022. godinu, inflacija će se kretati u intervalu od 5,7 odsto do 16,94 odsto, sa centralnom projekcijom od 12,3 procenta. Za decembar 2022. godine projektuje se inflacija u rasponu od 13,3 do 16,68 odsto, sa centralnom tendencijom od 15 odsto. Takođe, ekspertska procena prognozira stopu inflacije u rasponu od 13 do 17 odsto, sa centralnom tendencijom od 15 procenata“, zaključuje Maja Ivanović.

Bosna i Hercegovina: Rast cena najviši u poslednje 22 godine

Inflacija u Federaciji Bosne i Hercegovine (BiH) u julu je dostigla 17,6 odsto na godišnjem nivou, objavio je Federalni zavod za statistiku, što je najviši rast cena u BiH u poslednje 22 godine.

Cene hrane zabeležile su u julu rast od 25,5 odsto u odnosu na isti mesec prošle godine, dok su cene bezalkoholnih pića imale rast od 16,5 odsto. Upotreba prevoznih sredstava, usled poskupljenja goriva, skuplja je 41 odsto, dok je cena usluga prevoza porasla 18 odsto.

Pored navedenih stavki, najveći rast beleže i cene električne energije, gasa i drugih energenata, koji su na godišnjem nivou poskupeli 23,6 odsto. Udar na kućne budžete dodatno pojačava povećanje cena dobara i usluga u vezi sa redovnim održavanjem kuće za 12,3 odsto.

„Vrlo je jasno i evidentno da se inflacija koja je zahvatila ceo svet, nakon mnogo godina mirovanja, vidi i oseća i u Bosni i Hercegovini, kao i u zemljama u regionu. BiH je mala ekonomija, vrlo osetljiva i za očekivati je da tek sada počnemo da osećamo prave efekte dvocifrene inflacije koju imamo. Kod nas je već dobro poznato da ono što je zahvatilo SAD, Evropsku uniju i druge vrlo značajne zemlje u BiH dolazi sa zakašnjenjem i da su pravi efekti vidljivi mnogo kasnije. Međutim inflacija je kod nas došla u isto vreme kada i u drugim velikim ekonomijama. Ona je na visokom nivou, baš kao i u velikim ekonomijama“, kaže u razgovoru za Biznis.rs direktor Agencije za bankarstvo RS docent dr Srđan Šuput.

Što se tiče prognoze za naredni period, on očekuje da će se efekti inflacije u BiH osećati još neko vreme i naglašava da Bosna i Hercegovina mora pratiti trendove velikih ekonomija, jer će se oni sigurno preliti i na ovaj prostor.

„Stabilizacija cena se neće videti u ovoj godini, to je sigurno. Verovatno ćemo imati sadašnje trendove i početkom 2023. godine. Ono čega se ja najviše bojim je da cene koje su najviše uticale na inflaciju krenu da padaju, ali da krajnji korisnik to ne vidi i ne oseti, odnosno da cene krajnjih proizvoda ne počnu da padaju. Ovo će biti veliki izazov za državu i sve one organe koji imaju određene mehanizme da utiču na smanjenje cena za krajne korisnike. Vrlo lako je došlo do rasta cena, ali će teško bilo ko da se odrekne tog rasta u budućnosti. Na kraju, svakako će na sve ovo uticati kamatne stope banaka na kredite. To će biti vrlo značajan faktor koji će uticati na inflaciju, cene i tržište generalno“, zaključuje Šuput.

Severna Makedonija: Za 2023. godinu se očekuje inflacija od tri odsto

Državni zavod za statistiku Makedonije objavio je da su potrošačke cene u ovoj zemlji u julu porasle za 16 odsto na godišnjem nivou, dok je indeks maloprodajnih cena porastao za 14 procenata.

Porast indeksa potrošačkih cena u julu 2022. u odnosu na prethodni mesec iznosio je 4,8 odsto za hleb i žitarice, 4,5 odsto za sir, 3,6 odsto za mleko, 2,9 odsto za voće, 2,5 odsto za vino i 1,8 procenata za meso, šećer, džem, med, čokoladu, dok su jaka alkoholna pića poskupela za 1,1 odsto.

U julu je zabeležen i skok cena električne energije za 9,9 odsto, cene popravke kućnih aparata poskupele su za 8,8 odsto, usluge smeštaja za 5,9 odsto, a usluge održavanja i popravke kuća za 1,5 odsto.

Prema poslednjim podacima makedonske centralne banke, rast inflacije u Severnoj Makedoniji u periodu januar-jul 2022. godine iznosio je 10,9 odsto, a tri četvrtine tog rasta pripisuje se poskupljenju hrane i energenata.

Pročitajte i prvi deo našeg istraživanja o inflaciji u regionu: Dvocifren rast cena u Srbiji, Hrvatskoj i Sloveniji ubrzavaju poskupljenja hrane i energenata