Evropska centralna banka podigla kamatne stope prvi put posle 11 godina

Evropska centralna banka je prvi put nakon 11 godina podigla kamatne stope, i to više nego što se prvobitno očekivalo.

„Upravni savet odlučio je da podigne tri ključne kamatne stope ECB za 50 baznih poena. Shodno tome, kamatne stope na glavne operacije refinansiranja i kamatne stope na graničnu kreditnu liniju i depozitnu liniju biće povećane na 0,50 odsto, 0,75 i nula odsto respektivno, od 27. jula 2022. godine“, saopštila je ECB.

“Upravni savet preduzeo je dalje ključne korake kako bi osigurao da se inflacija vrati na cilj od dva odsto u srednjem roku”, navodi se u saopštenju.

Inflacija u evrozoni u junu je dostigla rekordan nivo od 8,6 odsto, a u ECB ocenjuju da je bilo primereno preduzeti “veći prvi korak” na putu normalizacije referentne kamatne stope nego što je to nagovešteno na prethodnom sastanku.

“Ako se posmatra horizont očekivanja u srednjem roku, inflacija je primarni rizik u odnosu na privredni rast jer ako imate recesiju koja traje dva sukcesivna kvartala to je opet mnogo manji negativni efekat nego egzistentna inflacija koja je deset odsto u naredne tri godine. To znači da svake godine svako do nas gubi minimum deset odsto realne potrošnje, za razliku od recesije koja neće biti toliko strašna”, ističe u razgovoru za Biznis.rs dekan FEFA fakulteta Milan Nedeljković.

Na pitanje kakav će efekat najavljeno podizanje referentne kamatne stope imati na našu zemlju, on ističe da treba imati u vidu da će ECB i na narednim sastancima do kraja godine ići na povećanje kamatnih stopa.

“Ako se pogledaju njihovi izveštaji i ceo put do ovog sastanka, očigledno je da će se kamatne stope do kraja godine povećavati za 100 baznih poena i da će referentna kamatna stopa biti na tri odsto u 2024. godini. To je nešto što treba uzeti u obzir jer ECB na taj način koristi priliku da informiše javnost koja bi prema tome trebalo da forimira svoja očekivanja. Iz ove perspektive znamo sigurno da ovo nije prvo u nizu povećanja i da će do kraja godine referentna kamatna stopa biti povećana bar za 100 baznih poena, a moguće i malo više od toga”, ističe Nedeljković.

Kada je reč o Srbiji, naš sagovornik objašnjava da će ova odluka imati posledice “po državu” pre svega u domenu uslova servisiranja i kreditiranja, koji će biti viši.

“Mi već sada vidimo na sekundarnom tržištu da je kamata po kojoj se desetogodišnja srpska obveznica trguje preko sedam odsto, a ona je emitovana na 4,5 odsto, tako da je to već skok od 250 baznih poena u odnosu na trenutak emitovanja”, dodaje on.

Šta očekuje građane, kompanije i investitore?

Kada je reč o građanima i na koji način će se podizanje referentne kamatne stope ECB odraziti na njih, naš sagovornik kaže da će to osetiti najpre oni dužnici koji imaju kredite sa varijabilnom kamatnom stopom jer će njima troškovi servisiranja kredita porasti ukoliko je on povezan sa euriborom.

Što se tiče kompanija, oni kojima je potreban novac trebalo bi da znaju da će uslovi pozajmljivanja biti striktniji u narednih sedam-osam kvartala.

“Investitori mogu da očekuju, ne sada jer je prerano, već za nekih godinu dana, da će investiranje u obveznice biti nešto što će im donositi zaradu, za razliku od prethodnih sedam-osam godina”, navodi Nedeljković.