Da li će pozajmica biti odobrena zavisi od kreditnog rizika i izveštaja Kreditnog biroa

Razlozi zašto zahtevi nekih od klijenata za dobijanje kredita budu odbijeni mogu biti neispunjavanje definisanih kriterijuma rizika banke, kao i izveštaj Kreditnog biroa.

Kreditni rizik je rizik spremnosti i mogućnosti dužnika da izmiri obaveze prema banci prema uslovima iz ugovora kojim se regulišu obligacioni odnosi u vezi određene finansijske transakcije.

Specijalista za monetarno-kreditnu politiku Udruženja banaka Srbije, mr Vesna Matić kaže da ovaj rizik potencijalno ima dva izvorišta – subjektivnu spremnost i volju dužnika da odgovori svojim obavezama iz obligacionog odnosa sa bankom i objektivnu mogućnost da izmiruje obaveze prema banci iz ostavrenog prihoda ili na drugi, za banku prihvatljiv način. „Reč je o dve podjednako važne komponente kreditne sposobnosti dužnika, koje daju specifičnu dimenziju ovom riziku”, objašnjava Matić.

Osnovni kriterijumi za plasiranje sredstava privrednim subjektima se svode na uspešnost poslovanja i kreditnu sposobnost klijenta, stepen rizika (same transakcije, menadžmenta privrednog subjekta, industrijske grane u kojoj privredni subjekat posluje), ekonomsku opravdanost plasmana.

Svi krediti, garancije i drugi oblici jemstva odobravaju se u skladu sa pravilima o odobravanju kredita, garancija i drugih oblika garancije, odlukama o kamatnim stopama i tarifama naknada, kao i uputstvom o oceni boniteta, odnosno utvrđivanja kreditne sposobnosti klijenta.

Prema rečima Vesne Matić, kreditni rizik spada u grupu finansijskih rizika i eksplicitno je dokumentovan, što njegovu identifikaciju čini relativno jednostavnijom u odnosu na rizike iz grupe nefinansijskih. Kreditni rizik je vrlo često izvor drugih rizika, najčešće onih koji se tiču likvidnosti ili čak solventnosti, u situacijama kada se realizuje u najvećem delu kreditnog portfolija banke.

“Za mnoge banke, najveći izvor kreditnog rizika su kreditni plasmani, ali ovaj rizik je verni pratilac i poslova sa hartijama od vrednosti, kao i nekih drugih transakcija (izdavanje garancija, avaliranje menica i drugo). Dakle, prisutan je u bilansnim i vanbilansnim transakcijama banke. Obzirom da je reč o jednom od vodećih rizika u bankarskom poslovanju, industrija ulaže velike napore na modeliranje optimalnog pristupa upravljanja ovim rizikom”, naglašava Matić.

Odobravanje pozajmice zavisi i od kreditnog biroa

Da li će pravnom licu zahtev za dobijanje pozajmice biti odbijen zavisi i od izveštaja Kreditnog biroa.

Kada je reč o preduzećima, iz Udruženja banaka Srbije kažu da izveštaj Kreditnog biroa obavezno sadrži matične podatke kompanije, kao što su naziv, sedište, godina osnivanja, veličina, delatnost. Zatim tekuće račune kod banaka, obaveze, kao što su obaveze po osnovu kredita, kreditnih kartica, lizinga, aktiviranih potencijalnih obaveza (garancija, nepokrivenih akreditiva, avala) i po osnovu dužničkih hartija od vrednosti.

Pri odobravanju kredita, izveštaj Kreditnog biroa sadržaće i podatke o potencijalnim obavezama, i to po osnovu datih jemstava, dobijenih garancija, nepokrivenih akreditiva i avala, podatke o neurednostima (docnjama) u izmirivanju dospelih obaveza.

Pod docnjom u izvršavanju obaveza smatra se neizmirena obaveza u roku od 15 i više dana, računajući od dana dospeća obaveze za plaćanje. Izveštajem Kreditnog biroa za pravna lica i preduzetnike prikazuju se podaci o tekućim, aktivnim uslugama, kao i o uslugama koje su u celosti otplaćene ili ugašene u prethodnih pet godina.

“Pravna lica i preduzetnici mogu dobiti Izveštaj od Kreditnog biroa za svoje potrebe radi ličnog uvida u podatke koji se o njima vode kod banaka i drugih pružalaca usluga, radi reklamacije na tačnost podataka i za druge svrhe. Zahtev za dobijanje sopstvenog izveštaja zakonski zastupnici pravnih lica, odnosno preduzetnici, mogu podneti kod bilo koje banke ili kod Kreditnog biroa, a izveštaj će im biti dostavljen na način koji oni sami odrede (faksom, mejlom, poštom, a kod Kreditnog biroa i ličnim preuzimanjem)”, navode iz UBS.