Da li je kredit sa kamatom od tri odsto skup poklon?

Srbija se kod Ujedinjenih Arapskih Emirata zadužila za milijardu dolara pod, kako je objasnio predsednik Aleksandar Vučić, veoma povoljnim uslovima koji podrazumevaju tri odsto kamate. On je rekao da, prema sporazumu koji su potpisali Srbija i UAE, kredit od milijardu dolara „praktično predstavlja poklon“ za našu zemlju.

“Nama već u januaru dospevaju obaveze starih kredita koje moramo da vraćamo, sada obezbeđujemo punu likvidnost uz solventnost koju imamo”, naveo je Vučić i dodao da je to velika pomoć i da je ovim ušteđeno mnogo novca.

Komentarišući povoljnost duga sa kamatom od tri odsto ekonomista Aleksandar Stevanović kaže da to znači da se na tržištu evro-obveznica, odnosno na tržištu obveznica u Srbiji, teško možemo povoljnije zadužiti kada je reč o kamatnoj stopi u trenutnoj situaciji.

“Takođe, to znači i da ni osam godina rada na reformi javnih finansija nije dovoljno dug period da nam veruju jednako kao zemljama koje su deo EU, odnosno zemljama OECD, sa elementarno uračunljivim politikama javnih finansija”, ocenjuje Stevanović u razgovoru za Biznis.rs.

Sa druge strane, ekonomista Milan Kovačević smatra da je kamata od tri odsto jako skup kredit i da nije izabran pravi izvor zaduživanja.

“Ako bi se država zaduživala kod svojih građana u dolarima oni bi itekako bili spremni da za manje od tri procenta daju državi novac. Uvek je bolje zaduživati se kod svojih građana, pogotovo kad je visoka inflacija, da bi se smanjio pritisak na cene”, ističe Kovačević.

On smatra da se kamata od tri odsto u odnosu na druge institucije može smatrati povoljnijim zaduživanjem, i sa te strane jeste uporediva, iako ne zna koje su namene tog kredita.

„Možda bismo se kod Svetske ili Evropske banke ili nekih drugih finansijskih institucija zadužili po povoljnijim uslovima. Mogli bismo smanjivati dug, a ne uzimati nove kredite. Ono što bi bilo još korisnije je smanjivati dug u apsolutnom iznosu”, ocenjuje Kovačević.

On dodaje da se u prethodne dve godine davalo mnogo takozvanih “helikopter” sredstava i da je to prosut novac, koji takođe utiče na sadašnje povećanje inflacije.

“Ono što nije rečeno, a što treba da znamo, je čemu služi pozajmljeni novac? Da li će se praviti stadion, žičara u Beogradu ili kupovati oružje?”, pita Milan Kovačević.

Javni dug Srbije 53,5 odsto BDP-a

Međunarodna iskustva ukazuju na to da je za zemlju poput Srbije odgovarajuća gornja granica javnog duga oko 50 odsto BDP-a, što je u osnovi i prepoznato u važećim nacionalnim fiskalnim pravilima (45 odsto BDP plus dug po osnovu restitucije). Trenutno učešće srpskog javnog duga u BDP-u je 53,5 odsto.

Ekonomista Aleksandar Stevanović smatra da ova pozajmica od UAE neće imati negativan uticaj na sadašnji javni dug Srbije koji na dan 9. septembra 2022. godine iznosi 3.779.450.546.618 dinara preliminarno ili nešto više od 32 milijarde evra.

“Kredit će imati neutralan uticaj na visinu javnog duga jer se koristi za otplatu dospelih obaveza po prethodno uzetim kreditima, a kako je tri odsto od UAE mnogo bolje od kamatne stope koju bismo morali trenutno da platimo na emisiju evroobveznica, biće da je donekle i lekovito”, zaključuje Stevanović.

Ministar finansija Srbije Siniša Mali rekao je da kredit u vrednosti od jedne milijarde dolara, koji će Ujedinjeni Arapski Emirati dati Srbiji uz povoljnu kamatu, znači dodatnu sigurnost i snagu srpskih finansija i omogućava da država iz energetske krize izađe uz što manje negativne posledice.

„Ovako snažimo naše finansije i imamo novca i da vratimo neke stare kredite, ali nam, sa druge strane, daje mogućnost da reagujemo i kada je nabavka gasa i drugih energenata u pitanju i mogućnost da sa što manje posledica prebrodimo krizu“, istakao je Mali.