Da li nas posle stabilizacije tržišta nekretnina čeka pad cena kvadrata?

Uprkos rastućoj inflaciji i geopolitičkim okolnostima koje ugrožavaju lance snabdevanja, utiču na cene i nestašicu materijala, ukupan obim novčanih sredstava na tržištu nepokretnosti u Srbiji u prvom polugodištu 2022. godine iznosio je 3,6 milijardi evra, što predstavlja povećanje od 25 odsto u odnosu na isti period prethodne godine.

Ipak, evidentno je da ogroman rast ne predstavlja realnu potrebu stanovništva, već strah od pada vrednosti novca, ocenjuje u razgovoru za Biznis.rs predsednik Građevinske komore Srbije Stojan Čolakov.

“Evro realno pada i svi oni koji poseduju određenu imovinu u novcu pokušavaju da je prebace u nekretninu jer smatraju da će to održati njenu vrednost, i to je suština aktuelne situacije na tržištu. Strah od pada vrednosti evra i da sutra neće moći istu stvar da kupe za novac koji poseduju utiče na ljude da kupuju nekretnine”, ističe naš sagovornik.

Iako je donekle došlo do stabilizacije na tržištu nekretnina, Čolakov smatra da neće doći do pada cena, što potvrđuje i sama potražnja. Ipak, on kaže da i sada ima problema sa snabdevanjem i nestašicom određenih materijala, ali da je strah od inflacije veći, pa je i potreba za kupovinom jednostavno veća, što je objektivno i očekivano.

“Pitanje stabilizacije cena vezano je za mnoge stvari koje učestvuju u njenom formiranju. Prvi i osnovni element je lokacija, a onda se svi ostali parametri vezuju za to. Trenutno mislim da su se finalne, prodajne cene stanova donekle stabilizovale u odnosu na prolećni deo godine i početak ukrajinske krize, kada su cene osnovnih građevinskih materijala počele da skaču bez kontrole. Taj period je bio najteži i izazvao je najveći strah kako kod investitora, tako i kod izvođača građevinskih radova”, ocenjuje predsednik Građevinske komore Srbije.

On objašnjava da je naše tržište specifično i da kada jednom cene odu “gore” teško se vraćaju na niži nivo. Do pada bi, prema njegovom mišljenju, moglo da dođe jedino ukoliko bi došlo do smirivanja krize u Ukrajini, ako bi na tržištu došlo do veće ponude i kada bi se stabilizovale svetske valute, što je realno vrlo teško zamisliti.

“Kada posmatramo ulazne parametre osnovnih građevinskih materijala i onih koji se kupuju na tržištu – od parketa do pločica, evidentno je da se one ne smanjuju i da se učesnici na tržištu bore da te cene porastu. Da li su one realne? Očigledno da nisu, ali je strah pri formiranju cena veći. Jedino veća tržišna konkurencija može dovesti do sniženja. Kada govorimo o ekstra lokacijama prvog reda tu nema šanse da dođe do pada cena”, navodi Čolakov.

Strah investitora polako se stišava

Kako pokazuje najnoviji izveštaj Republičkog geodetskog zavoda (RGZ), promet građevinskog zemljišta na nivou Srbije u prvom polugodištu 2022. godine manji je za osam odsto u odnosu na isti period prošle godine. Na pitanje šta govori ovaj podatak i da li je to signal da se ekspanzija gradnje smiruje, Stojan Čolakov kaže da glavni uticaj na promet zemljišta ima ukrajinska kriza, koja kod investitora velikih investicionih poduhvata izaziva strah.

“Promet zemljišta je samo grubi početak koji zahteva ogromna ulaganja. Sa druge strane, ovo se odnosi na period do juna, a to je praktično kriza koja sada ‘pada’ sa naslovnih strana, tako da ne mislim da je naznaka neke stagnacije, već samo trenutni pad i da će u nekom narednom periodu doći do poravnanja”, ocenjuje naš sagovornik.

Predsednik Građevinske komore Srbije napominje da kupovina i razvoj lokacije zahtevaju ogromne inicijalne troškove da bi se na kraju došlo do proizvoda – stana i njegove prodaje. Taj period je malo duži i nekada je neophodno tri-četiri godine kako bi se određena lokacija postavila u status početka izgradnje, dok se kupac potencijalnog stana time ne bavi.

Cene osnovnih građevinskih materijala trenutno miruju

Komentarišući osnovne cene građevinskih materijala koji su ključni za grube radove, poput cementa ili armatura, Čolakov ističe da su se one donekle smirile, ali da je tržište turbulentno pa je teško dati precizne prognoze.

“Međutim, čim cena nafte varira, a ona je ključni energent za proizvodnju tih materijala, onda i njhove cene rastu, mada se taj trend donekle smirio u odnosu na one stravične proboje proletos. To su bazični građevinski materijali, ali oni ostali, zanatskog tipa, variraju u zavisnosti od mesta kupovine. Strani proizvođači, posebno kod proizvoda za ugradnju u ekstra stanovima, bore se za tržišta”, dodaje on.