Da li stagflacija opet preti centralnoj i istočnoj Evropi?

Odsustvo rasta u spoju sa visokim stopama inflacije širom centralne i istočne Evrope (CIE) ukazuje na scenario stagflacije u regionu. Međutim, predviđa se tek neznatno povećanje stopa nezaposlenosti.

Analitičari Erste Gruoe predviđaju primetno usporavanje rasta ekonomija u CIE, s prosečnom godišnjom stopom rasta na nivou od 0,7 odsto. Smanjenje BDP-a za celu godinu očekuje se za sada jedino u Češkoj (-0,5 odsto). Mađarska i Poljska verovatno će stagnirati, dok se očekuje da će druge zemlje u regionu 2023. godine zabeležiti rast između jedan i dva odsto.

Više zemalja u CIE verovatno je skliznulo u tehničku recesiju već u trećem kvartalu 2022. godine, na šta ukazuju negativne preliminarne procene međukvartalnog BDP-a. Tim zemljama mogle bi se pridružiti i druge na prelazu između 2022. i 2023. godine, budući da vodeći indikatori ukazuju na osnovnu slabost kako industrijskog tako i uslužnog sektora.

Globalna prognoza koja se pogoršava i slaba spoljna tražnja smanjuju izglede za oporavak. Postoje naznake koje ukazuju na to da je inflacija možda pred prekretnicom, ali će ostati povišena tokom cele 2023. godine.

Kretanje eksternih faktora trebalo bi da utiče na smanjenje inflacije u narednim kvartalima, budući da su se cene nafte i hrane smanjile na globalnim tržištima. Takođe, poremećaji u globalnim lancima nabavke primetno su ublaženi, što je praćeno opadanjem proizvođačkih cena.

Međutim, stopa inflacije trebalo bi da počne da primetnije pada tek u drugoj polovini 2023. godine, a pre nego što se to bude dogodilo, ostaće dvocifrena u većini zemalja, te će prosek u CIE za 2023. godinu iznositi 11,6 odsto. Povratak ka inflatornim ciljevima počeće tek tokom 2024. godine.

Dosad nije primećeno mnogo znakova pogoršanja situacije na tržištu rada, uprkos usporavanju ekonomskog rasta. To je protivno očekivanjima građana, jer sve veći procenat ispitanika očekuje da će se stopa nezaposlenosti povećati tokom narednih 12 meseci.

Budući da je na tržištu već neko vreme veća tražnja od ponude, analitičari očekuju da će stope nezaposlenosti zabeležiti neznatno povećanje sledeće godine. Međutim, rast zaposlenosti u Evropskoj uniji usporava od početka godine i iznosio je 1,5 odsto u trećem kvartalu u odnosu na isti period prethodne godine, što je dvaput sporiji rast od onoga koji je zabeležen na početku godine.

Da li je u Srbiji inflacija pred prekretnicom?

Stope inflacije su nastavile da rastu, te su premašile 15 odsto u polovini zemalja u regionu CIE. Ipak, postoje naznake koje ukazuju na to da je inflacija možda pred prekretnicom.

Cene nafte i hrane smanjile su se na globalnim tržištima. Kretanje Indeksa cena hrane ukazuje na negativan doprinos cena hrane već na početku sledeće godine. Poremećaji u globalnim lancima nabavke primetno su ublaženi, uz opadanje proizvođačkih cena.

Stopa inflacije trebalo bi da počne da primetnije pada tek u drugoj polovini 2023. godine, a pre nego što se to bude dogodilo, ostaće dvocifrena u većini zemalja, te će prosek u CIE za 2023. godinu iznositi 11,6 odsto. Povratak ka inflatornim ciljevima počeće tek tokom 2024. godine, očekuju u Erste Grupi.

Što se naše zemlje tiče, sekundarni efekti rata u Ukrajini počeli su da utiču i na ekonomski rast. Nakon solidnog ekonomskog rasta u prvoj polovini 2022. godine, tempo ekspanzije se znatno usporio tokom leta.

Predviđa se da će usporavanje rasta trajati tokom prve polovine 2023. godine. S obzirom na efekte inflacije u celoj ekonomiji, smanjuju se realni raspoloživi budžeti i privrede i domaćinstava.

Analitičari Erste Grupe nedavno su snizili svoju procenu rasta srpskog BDP-a za finansijsku 2022. godinu za 1,2 procentna poena na 2,3 odsto u odnosu na prethodnu godinu, dok je prognoza rasta za sledeću godinu smanjena za 1,4 poena na 1,6 odsto.

Rast bi trebalo da se 2024. godine ponovo približi nivou pre krize (3,8 odsto u odnosu na prethodnu godinu) kako inflacija bude usporavala.

Podaci za oktobar pokazali su dalje ubrzavanje inflacije. U poređenju s prethodnim mesecom, cene su bile više za 1,9 odsto, što je rezultiralo rastom od 15 u odsto odnosu na isti mesec prethodne godine. Kada se posmatra struktura, cene hrane i komunalnih usluga i dalje imaju najveći uticaj, premda su bazni pritisci vidljiviji u novijim statističkim podacima.

Kao odgovor na rastuće inflatorne pritiske, NBS je nastavila sa zatezanjem monetarne politike, te je u novembru podigla referentnu stopu na 4,5 odsto, a u decembru dodatno na pet odsto. Veliki transferi kapitala državnim preduzećima u sektoru energetike znače da se fiskalna konsolidacija odlaže, verovatno za 2024. godinu.

Na strani finansiranja, Srbija će se oslanjati na MFI i druge bilateralne kreditne sporazume, umesto još jedne emisije evroobveznica, pri čemu će novi stendbaj aranžman s MMF-om igrati ulogu sidra politike u srednjeročnom periodu.