Deficit u spoljnotrgovinskoj razmeni milijardu evra

Visok rast spoljnotrgovinske razmene i, u tom okviru, eksplozija rasta uvoza u prva dva ovogodišnja meseca koji je po vrednosti više nego dvostruko premašio rast izvoza, jedna je od glavnih karakteristika makroekonomskih kretanja u Srbiji. Glavne komponente tog rasta su uvoz sirove nafte i gasa, uvoz koksa i naftnih derivata, uvoz hemijskih proizvoda i, na kraju, uvoz električne energije. Ovu razliku između rasta uvoza i izvoza treba posmatrati i kroz povećanje cena, ali i formiranje rezervi, navodi se u aprilskom broju biltena Makroekonomske analize i trendovi (MAT).

U razgovoru za Biznis.rs ekonomista Ljubomir Madžar upozorava da treba napraviti razliku u činjenicama koje su sigurno uticale na deficit u pokrivenosti uvoza izvozom.

„Kod uvoza su se povećale cene, pre svega energenata, dok su u izvozu to uglavnom ugovoreni aranžmani sa fiksnim cenama, a s obzirom na probleme u globalnim lancima snabdevanja teško je bilo odgovoriti potrebnim količinama zbog manjka sirovina“, ocenjuje Madžar.

Ukupna vrednost spoljnotrgovinske razmene u februaru 2022. godine iznosila je 5,86 milijardi evra što je za 41 odsto više nego u istom mesecu 2021. i to je apsolutno najveća vrednost razmene u jednom mesecu. Od početka 2022. ekspanzija se pojačava: izvoz je za dva meseca međugodišnje povećan za 28 odsto, a uvoz za 51,7 odsto.

Odnosi koji su se zadržali u januaru (međugodišnjim porastom izvoza za 30,3 i uvoza za 50,2 odsto) smanjili su stepen pokrivenosti uvoza izvozom sa prosečno 76 procenata u 2021. na 73 u januaru, ali i na svega 65 procenata u februaru. Otuda i apsolutno najveći mesečni deficit u iznosu od 1,72 milijarde evra.

„Pretpostavljam da su, što se tiče izvoza, u pitanju količine jer su prilikom formiranja cene tržišno opredeljene. I za to postoje razlozi jer smo još uvek pod udarom pandemijskog talasa, a osim toga došlo je do ozbiljnih poremećaja na međunarodnoj političkoj sceni, pa se tu može svašta dogoditi. Razlika u pokrivenosti uvoza izvozom i nije toliko velika s obzirom na sve otežavajuće okolnosti i nestabilno tržište pre svega energenata“, dodaje Madžar.

Ako se spoljnotrgovinska razmena posmatra po nameni, vidi se da su trendovi izvoza svih namenskih kategorija uzlazni. Najbrže – do blizu 30 odsto iznad proseka od februara prethodne godine – rastu uporedo trendovi izvoza energije i izvoza intermedijarnih proizvoda, s tim što je udeo energije svega tri odsto, ali je udeo intermedijarnih proizvoda najveći (skoro 40 procenata), pa je taj deo izvoza najznačajniji za ukupan rast izvoza.

Po brzini rasta slede izvoz netrajnih proizvoda za široku potrošnju (do oko 15 odsto) i izvoz trajnih proizvoda za široku potrošnju (do nešto iznad sedam odsto). Najsporiji je rast izvoza kapitalnih proizvoda (do 5,5 odsto).

I na uvoznoj strani svi trendovi su rastući. Najbrže raste trend uvoza energije koji je u februaru 2022. dostigao vrednost 92 odsto iznad proseka prethodne godine, a slede trendovi uvoza intermedijarnih proizvoda (23 odsto), netrajnih proizvoda za široku potrošnju (14 odsto), trajnih proizvoda za široku potrošnju (9 odsto) i kapitalnih proizvoda (7 odsto).

Ono što privlači pažnju na početku ove godine jeste ubrzanje spoljnotrgovinske razmene, posebno skokovit rast uvoza i deficita, naročito u februaru. Vrednost ukupnog izvoza u prva dva meseca 2022. godine bila je veća nego u istom periodu 2021. za 826 miliona evra. Međutim, povećanje vrednosti uvoza istovremeno je 1,876 milijardi evra. Deficit je povećan za preko milijardu evra.

Povećanje vrednosti izvoza locirano je, pre svega, na povećanje vrednosti izvoza ruda metala (206 miliona evra), na proizvodnju osnovnih metala (151 milion), prehrambenu industriju (77 miliona), hemijsku industriju (75 miliona), industriju gume i plastike (62 miliona evra), dok su povećanja kod ostalih oblasti manja od 50 miliona evra. Interesantno je da je smanjena vrednost izvoza poljoprivrednih proizvoda za 46 miliona evra.

Najveće povećanje vrednosti uvoza (576 miliona evra) ostvareno je uvozom sirove nafte i gasa, slede uvoz hemikalija i hemijskih proizvoda (211 miliona), osnovnih metala (130), snabdevanje električnom energijom, gasom i parom (76), metalni proizvodi osim mašina (53 miliona evra).