EK: Crnogorska privreda trebalo bi da ojača tri odsto u 2025.

Crnogorska ekonomija bi, prema najnovijim prognozama Evropske komisije (EK), u ovoj godini trebalo da ojača tri odsto, a u narednoj 3,2 odsto.

U najnovijim proljećnim ekonomskim prognozama, u koje je agencija Mina-business imala uvid, EK je navela da je ekonomski rast Crne Gore u prošloj godini bio usporen, zbog slabijeg izvoza, dok su privatna potrošnja i oporavak investicija podržali ekonomsku aktivnost.

„Nedavno usvojene mere za povećanje minimalne zarade i smanjenje doprinosa za penzije, trebalo bi da podrže rast brudo domaćeg proizvoda (BDP) u ovoj godini, ali i da doprinesu višoj inflaciji“, naveli su iz EK.

Sprovođenje političkih mera, kako smatraju u EK, trebalo bi da oslabi budžetske prihode i poveća potrošnju, što će dovesti do povećanja budžetskog deficita u periodu 2025-2026 i povećanja javnog duga.

Ekonomski rast će, kako su kazali, verovatno ostati umeren u periodu ove i naredne godine, na tri odnosno 3,2 odsto respektivno.

„Celogodišnja implementacija programa Evropa sada 2, koji je, između ostalog, smanjio doprinose za penzije i povećao minimalnu platu, trebalo bi da podstakne privatnu potrošnju i investicije u ovoj godini“, očekuju u EK.

Projektovano je da će pozitivan uticaj na privatnu potrošnju oslabiti u narednoj godini, dok će se rast investicija nastaviti zbog realizacije velikih putnih i željezničkih projekata.

U EK smatraju da će izvoz u ovoj godini nastaviti da se smanjuje, zbog planiranog privremenog zatvaranja Termoelektrane (TE) Pljevlja.

EK očekuje da će rast zaposlenosti donekle ubrzati u ovoj godini, zbog smanjenih doprinosa za penzije i sprovođenja novih investicionih projekata.

„Ovaj efekat će verovatno oslabiti u narednoj godini, jer povećanje plata opterećuje stvaranje novih radnih mesta u sektoru usluga“, kazali su iz EK.

Usporavanje ukupne inflacije u prošloj godini desilo se zahvaljujući nižim cenama hrane i energije, dok je inflacija bez energije i hrane ostala visoka, krećući se oko pet odsto.

U EK očekuju da će se potrošačke cene u ovoj godini kretati oko istog nivoa, podržane domaćim cenovnim pritiscima koji proizilaze iz viših plata i socijalnih transfera, dok će uvozne cene verovatno imati negativan uticaj na inflaciju.

Za narednu godinu očekuje se da će inflacija biti umerena, pod pretpostavkom da se politika ne promeni.