ulagači ponovo zainteresovani za grčku, portugal i španiju

Ekonomski oporavak južnoevropskih zemalja između lepe statistike i ozbiljnije strategije

AnalizaEUNovac

10.6.2024 10:15 Autor: Redakcija Biznis.rs 2

Ekonomski oporavak južnoevropskih zemalja između lepe statistike i ozbiljnije strategije Ekonomski oporavak južnoevropskih zemalja između lepe statistike i ozbiljnije strategije
Grčka, Španija i Portugal, koje su u deceniji nakon Svetske ekonomske krize 2008. smatrane ekonomsko rizičnim tržištima, preokreću taj trend, dok ostatak evrozone prolazi... Ekonomski oporavak južnoevropskih zemalja između lepe statistike i ozbiljnije strategije

Grčka, Španija i Portugal, koje su u deceniji nakon Svetske ekonomske krize 2008. smatrane ekonomsko rizičnim tržištima, preokreću taj trend, dok ostatak evrozone prolazi kroz period stagnacije i usporenog rasta.

Stope privrednog rasta ove tri južnoevropske zemlje dvostruko su veće od proseka evrozone. Prognozirana dalja ekspanzija u Španiji i Grčkoj je na oko dva odsto ove godine, u poređenju sa samo 0,8 procenata u evrozoni. Nemačka, najveća privreda u regionu, jedva i da će rasti.

Izgradnja “pametnog grada” Elinikon u predgrađu Atine doneće oko 2,5 odsto BDP-a Grčkoj, uz otvaranje oko 80.000 novih radnih mesta, piše Bloomberg.

Ipak, posledice dugotrajnog ekonomskog pada u ovim mediteranskim zemljama i dalje se osećaju, posebno na njihovim tržištima rada, uz otežan zadatak oporavka reputacije kod međunarodnih investitora. Period duge krize ugradio je stav da je južna Evropa neodgovorna, lenja, neproduktivna, da se drži evra samo zahvaljujući pomoći bogatijih severnoevropskih zemalja.

„Najveći izazov sa kojim smo se suočilii tokom krize bio je nedostatak poverenja u Grčku sa drugih tržišta. Morali smo da napravimo teške početne korake, i ponavljali ih više puta. Prodavali smo, zarađivali i ponovo investirali, i tako ukrug nekoliko godina”, objašnjava za Bloomberg Janis Moskos, koji je u tom periodu osnovao porodičnu proizvodnju maslinovog ulja, koja se u međuvremenu razvila i počela da izvozi.

Naravno, čitavu novu statistiku treba pažljivo sagledati iz svih uglova. Prvo, ove zemlje postižu veći rast u poslednje vreme zato što počinju sa niže baze u odnosu na većinu drugih članica EU. Drugo, jedan deo tog rasta zasnivaju na rastu post-pandemijskog turizma.

„U ovom trenutku najbitnije je da je otklonjena prvobitna neizvesnost za Grčku i ostale južne zemlje”, rekao je Nikos Vetas, generalni direktor Fondacije za ekonomska i industrijska istraživanja u Atini. „To ne znači da nema još mnogo toga da se uradi. Ali ta neizvesnost godinama je ‘plašila’ investitore, i sada je više nema.”

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

    Biznis.rs newsletter

    Prijavite se na biznis.rs newsletter i budite uvek u toku sa najnovijim finansijskim i ekonomskim temama značajnim za društveni razvoj.

    Vaša e-mail adresa će biti korišćena isključivo za potrebe slanja newslettera, a u skladu sa Politikom privatnosti.