Evro u Srbiju došao 2002. godine i zamenio nemačku marku

Evro je u Srbiju stigao 2002. godine i za kratko vreme sa trona skinuo nemačku marku, postavši nova omiljena „rezervna valuta“ u našoj zemlji. U evrima se štedi, zadužuje, računa i planira. Postao je svojevrsno merilo vrednosti i niko se više i ne seća da je startovao kao duplo jači od marke.

Evro je prva nova valuta koja je u 21. veku uvedena u opticaj i ove godine slavi dvadeseti rođendan otkako je u fizičkom obliku puštena u promet.

Naime, novčanice i kovanice evra prvi put su se 1. januara 2002. godine našle u fizičkom obliku u džepovima oko 300 miliona žitelja članica evropskog monetarnog bloka, koji je tada činilo 12 država (Austrija, Belgija, Finska, Francuska, Nemačka, Grčka, Irska, Italija, Luksemburg, Holandija, Portugalija i Španija).

Tog dana u istoriju su otišle nacionalne valute tadašnjih članica evrozone – nemačka marka, francuski franak, italijanska lira, austrijski šiling, španska pezeta, grčka drahma i druge. Tokom godina broj članica evropskog monetarnog bloka se proširio na sadašnjih 19, pa su se tako i Estonci oprostili od domaće novčane jedinice estonske krune, Litvanci od litasa, Slovenci od tolara.

Takozvana konverzija stranih valuta, koje su uvođenjem evra prestale da važe u Srbiji, trajala je prvih pet meseci 2002. godine. Za to vreme u našoj zemlji je zamenjeno stranog novca u vrednosti većoj od osam milijardi nemačkih maraka, prenose Novosti.

„Od januara do maja 2002. godine sproveli smo jednu od tehnički najsloženijih operacija u istoriji Narodne banke – zamenu valuta EU koje su prestale da važe u evro. Tokom tih pet meseci građanima je zamenjeno 4,2 milijarde evra, zbog čega je svakodnevno kroz Srbiju transportovano više od 20 miliona nove evropske valute. Zahvaljujući pažljivom planiranju i odličnoj saradnji sa MUP-om i Vojskom, cela operacija je izvedena bez ijednog incidenta“, piše u Godišnjem izveštaju Narodne banke Srbije za 2002. godinu.

Nova kovanica od dva evra

Na novoj kovanici od dva evra ispisano je „sloboda, jednakost, bratstvo“, a puštena je u opticaj povodom 20. godišnjice evra i početka francuskog predsedavanja Evropskoj uniji. Novčić je ukrašen grančicama hrasta i masline koje oličavaju snagu, mudrost i prirodu, a uokvirene su šestouglom, francuskim nacionalnim simbolom.

Po obodu novčića raspoređeno je 12 zvezda zastave EU, objavljeno je na sajtu francuskog predsedavanja EU. Oko 30 miliona novih kovanica od dva evra pušteno je u opticaj 1. januara, kada je Francuska preuzela šestomesečno predsedavanje EU, prenosi Euractiv.

Ime evro zvanično je prihvaćeno 16. decembra 1995. godine u Madridu. Evro je uveden u svetsko finansijsko tržište kao računovodstvena valuta 1. januara 1999. godine, zamenivši dotadašnju Evropsku obračunsku jedinicu (ECU), a tri godine kasnije su fizičke novčanice i kovanice evra postale stvarni novac u novčanicima Evropljana.

Mnogi finansijski analitičari i ekonomisti su na uvođenje evra gledali sa podozrenjem, jer ne postoji jedna država kao garant nove valute koja je pretendovala da se suprotstavi dominaciji američkog dolara. Evropljani su novu novčanu jedinicu prihvatili sa puno optimizma. Međutim, kriza državnog duga evrozone iz 2011. godine dovela je u pitanje opstanak evra, pri čemu su se hedž fondovi čak otvoreno kladili na kolaps jedinstvene valute.

Uprkos dužničkoj krizi, koja je u nekim zemljama evrozone trajala sve do 2018. godine, evropska valuta je opstala, a spremnost vodećih evropskih ekonomija, pre svega Nemačke i Francuske, da se snažnije krene putem veće integracije monetarnog bloka, uključujući zajedničko zaduživanje, znači da je evro dostigao zrelost i da ima sigurnu budućnost.

Pored stanovnika evrozone, još nekoliko stotina miliona ljudi širom sveta koristi valute vezane za evro, a Crna Gora je jednostranom odlukom uvela u opticaj jedinstvenu valutu.

Dve zemlje iz susedstva, Hrvatska i Bugarska, pripremaju se da uvedu evro i zvanično postanu članice evrozone 2023. godine, odnosno 2024. godine, što bi bilo prvo proširenje monetarnog bloka posle 2015. godine, kada je u članstvo primljena Litvanija.

Narodna banka Srbije objavila je da je zvanični srednji kurs danas 117,5878 dinara za evro, kao i da dinar ima približno istu vrednost kao pre godinu dana. Dodaje se da je dinar prošle godine bio najslabiji 11. januara, kada se za jedan evro plaćalo 117,5925 dinara, a najveću vrednost 8. oktobra, kada je kurs bio 117,5469 dinara.