Georgijeva: Ulaganja u AI infrastrukturu održavaju globalni ekonomski rast

Snažna ulaganja u infrastrukturu za veštačku inteligenciju pomažu svetskoj privredi da zadrži rast od oko tri odsto, uprkos energetskom šoku koji usporava globalnu ekonomiju, izjavila je u ponedeljak Kristalina Georgijeva, direktorka Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), na sastanku sa Svetskom bankom u Bangkoku. Prema njenim rečima, investicioni bum u veštačku inteligenciju već izaziva snažan rast tražnje i ulaganja, donoseći naročitu korist azijskim ekonomijama koje proizvode opremu potrebnu za razvoj ove tehnologije, uključujući Tajland.

MMF procenjuje da bi veštačka inteligencija mogla da poveća privredni rast razvijenijih azijskih ekonomija za 0,5 do jedan procenat, a zemalja u razvoju u Aziji za 0,2 do 0,8 procenata. MMF je u julu prognozirao da će svetska privreda u 2026. godini porasti tri odsto, a novu procenu trebalo bi da objavi u utorak. Georgijeva je upozorila da će veštačka inteligencija imati duboke posledice po tržište rada, privredni rast, obrazovanje i poreske sisteme, jer bi se ekonomska aktivnost mogla sve više oslanjati na kapital, a manje na ljudski rad. Prema proceni MMF-a, tokom vremena oko 40 odsto radnih mesta moglo bi da bude unapređeno primenom AI, degradirano ili potpuno ukinuto, prenosi Reuters.

Promene su već vidljive na tržištu rada, prema početnoj studiji MMF-a, deset odsto radnih mesta u SAD već zahteva veštine povezane sa veštačkom inteligencijom. Dok se broj poslova koji podrazumevaju rutinske i ponavljajuće zadatke smanjuje, raste zaposlenost u slabije plaćenim sektorima, među kojima su građevinarstvo i data centri. Georgijeva je veštačku inteligenciju opisala kao nezaustavljiv talas koji će promeniti način na koji ljudi rade i žive. SAD, Kina i Indija najvažniji su proizvođači u lancu snabdevanja za razvoj AI, ali se veliki broj kompanija koje grade potrebnu infrastrukturu nalazi u Aziji.

Predsednik Svetske banke Adžaj Banga rekao je da ta institucija želi da podstakne upotrebu jednostavnijih AI alata, koji ne zavise od velikih jezičkih modela, kako bi se povećala produktivnost poljoprivrednika, zdravstvenih sistema, nastavnika i drugih delatnosti u zemljama u razvoju. Predsednik Singapura Tarman Šanmugaratnam upozorio je, međutim, na posledice koje bi veštačka inteligencija mogla da ima po mlade koji završavaju fakultete. Prema njegovim rečima, smanjuje se potražnja za radnicima na početnim pozicijama, odnosno za ljudima koji tek ulaze na tržište rada i traže svoj prvi posao nakon diplomiranja.

Šanmugaratnam je upozorio i da bi AI mogla da produbi razlike u privrednom rastu i zapošljavanju između razvijenih zemalja i zemalja u razvoju ukoliko vlade ne preduzmu odgovarajuće mere. Zato bi, kako je rekao, države trebalo da iskoriste ovu tehnologiju za stvaranje kvalitetnih radnih mesta i očuvanje mogućnosti da ljudi napreduju u karijeri, umesto da pasivno posmatraju kako automatizacija menja tržište rada.