Glavni problem rada lokalnih samouprava – netransparentnost

„Glavna zamerka je što se lokalni budžeti ne rade u saradnji sa građanima i što je ceo proces netransparentan. Čak i ako postoji unapred organizovana javna rasprava o raspodeli sredstava, ne postoji mehanizam kojim će građani moći da se informišu o unapređenju njihovih predloga. Sve ovo više liči na izgovor da je lokalna vlast ispunila neki zakonski minimum u izradi strategije za budžetsku potrošnju“, kaže za Biznis.rs direktor Nacionalne koalicije za decentralizaciju Danijel Dašić.

Transparentnost rada zvanično postoji u zakonskim procedurama i preporukama Saveta Evrope, kao i inicijativa za uključivanje sektora civilnog društva u proces donošenja odluka.

„Investicije iz budžeta se rešavaju po pitanju političkog prioriteta ili uz zahteve sa državnog nivoa da određene stavke treba da se finansiraju, posle čega na lokalu moraju da se priključe izdvajanju tražene sume iz svoje kase“, upozorava Dašić.

Naš sagovornik dalje prenosi da je utisak da se budžeti određuju sa više instance jer sume koje se odrede deluju proizvoljno.

„Na najbližem primeru grada Niša, gde živim i radim, vidi se da se već godinama budžet planira na 11 do 13 milijardi dinara, a iskustvo pokazuje da izvršenje nikada nije bilo iznad devet milijardi. Kada se pravi budžet određeni deo se odvaja za plate, i to u procentu. Procenat od 12 milijardi je veći nego od devet i onda je jasno da su sredstva predimenzionirana zbog ličnih primanja“, ističe Dašić.

Finansiranje lokalnih samouprava ide iz sopstvenih prihoda i transfera republičkih organa, redovnih i vanrednih. Redovni transferi su definisani zakonom.

„Najveći problem je što su vanredni transferi postali predominantni i što su oni iz republičkog budžeta uglavnom daju najbogatijim upravama. Beograd je bio najveći korisnik vanrednih transfera, a u vrhu su Novi Sad, Jagodina, Niš, Leskovac. Vanredni transferi su verovatno neka vrsta internog partijskog dogovora i oni su najveći problem u funkcionisanju lokalnih samouprava“, dodaje Dašić.

Možda i najporazniji efekat neuređenih finansija gradova i opština je to što su usluge koje građani dobijaju od lokalnog nivoa vlasti na zabrinjavajuće niskom nivou.

„Jedini zvaničan podatak o problemima u izvršenju budžeta je izveštaj Državne revizorske institucije (DRI) iz 2019. godine, gde je navedeno da na lokalu postoji dug koji se ne pojavljuje u zvaničnim knjigama na nivou od milijardu evra, a koji je posledica neadekvantnog planiranja kapitalnih investicija. Postoji primedba DRI generalno na budžete lokalnih samouprava da ne uključuju na najbolji način investiciono planiranje koje obezbeđuje makar ono najosnovnije u održavanju postojeće infrastrukture i objekata“, zaključuje Dašić.