Viša cena struje za privredu izazvaće talas otpuštanja i poskupljenja, ali i pad BDP-a

Iako je Vlada Srbije odlučila da cena električne energije za privredu do kraja avgusta ostane na nivou od 75 evra po megavat-satu, domaće privrednike ipak brine predstojeći period, naročito zima, kao i mogućnost da se cena struje višestruko poveća krajem godine.

Direktor Unije poslodavaca Srbije (UPS) Srđan Drobnjaković u razgovoru za Biznis.rs kaže da očekuje tešku zimu, kako za privrednike, tako i za građane.

“Mi smo ispred Unije poslodavaca Srbije tražili da cena struje za privredu u odnosu na sadašnju bude veća za 10 odsto. Međutim, nisam optimista, mislim da će povećanje biti mnogo više. Kako se bude podizala cena gasa, tako će sve ići naviše. Pretpostavljam da će poskupljenje struje za privredu biti značajno kada naiđe zimski period. Ali ipak treba sačekati rasplet političke situacije, da ne prognoziramo i predviđamo mnogo unapred”, kaže Drobnjaković.

Naš sagovornik smatra da će poskupljenje struje za privredu uticati kako na građane, tako i na smanjenje BDP-a.

“Kada imate proizvodnju i troškovi su vam na primer milion dinara, u slučaju da se cena struje poveća za 50 odsto to je onda trošak od milion i po. Hteli vi ili ne morate cenu struje da uključite i u koštanje finalnog proizvoda. Takođe, neki privrednici će se odlučiti i na smanjenje proizvodnje, ali i na otpuštanje radnika”, ocenjuje direktor Unije poslodavaca Srbije.

Na pitanje da li će privrednici pre podizati cene proizvoda ili otpuštati radnike, naš sagovornik smatra da će nažalost biti prinuđeni na oba.

“Plašim se da će doći do većeg otpuštanja, ali i do sasvim izvesnih poskupljenja. Proizvodnja će povećati svoje finalne artikle, a to će se odraziti na krajnje potrošače koji više neće kupovati kao pre. Građani će reducirati potrošnju i kupovinu prilagoditi novim uslovima. Smatram da će to nažalost značajno uticati i na smanjenje BDP-a”, objašnjava Drobnjaković.

Pored neizvesne zime na koju se pripremaju privrednici, konstantan problem poslodavaca su i dalje parafiskalni nameti, kojih prema poslednjim analizama NALED-a ima oko 1.200.

“Ministri stalno najavljuju promene, ali mi i dalje pričamo o parafiskalnim nametima. Pre nekoliko godina imali smo obećanje da će doći do promene, odnosno da će zakon o lokalnim samoupravama da se izjednači sa republičkim. To bi značilo da ne mogu lokalne samouprave da same određuju poreze, ali to je samo prebacivanje vrućeg krompira. Ustvari, i republičkom nivou verovatno odgovara da rasterete lokalne samouprave i da same određuju naknade. Izmišljaju neke ekološke takse na vazduh koje ne postoje”, kaže direktor Unije poslodavaca Srbije (UPS) Srđan Drobnjaković.

Prema analizama NALED-a, u više od 200 zakona i 270 podzakonskih akata propisano je blizu 1.200 republičkih neporeskih dažbina. Najveći deo tih dažbina čine različite takse (tri četvrtine), dok se četvrtina odnosi na naknade za korišćenje javnih dobara i ostale oblike neporeskih dažbina. Takođe, mnoge takse se naplaćuju duplo. Neporeske dažbine na godišnjem nivou generišu prihod od oko 150 milijardi dinara.

Pored velikog broja propisa, problem je i što se ponekad iste neporeske dažbine (npr. takse) mogu pronaći pod drugačijim imenom – nadoknada troškova određenog postupka, naknada za izdavanje i produženje dozvole.