Skuplju struju će na kraju platiti građani, kroz cenu proizvoda na rafovima

Prema najnovijim podacima, ukupan dug za struju 20 najvećih privrednih dužnika iznosi 17,2 milijarde dinara, odnosno 146 miliona evra. Prva na toj listi je Železara Smederevo koja duguje 6,6 milijardi dinara, a najveći broj firmi sa spiska uvećava svoj dug, dok je samo njih sedam uspelo da ga smanji.

Paralelno sa ovom višegodišnjom praksom Elektroprivreda Srbije (EPS) i državni zvaničnici najavljuju poskupljenje struje – i za građane i za privredu. Do tada, trenutna cena struje za privredu je ograničena na 75 evra po megavat času, dok domaćinstva jedan megavat čas plaćaju oko 50 evra.

Kako ističe ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović, jedan od razloga što će struja morati da poskupi jeste stabilizacija EPS-a, kako bi u narednim godinama mogao da proizvodi dovoljnu količinu energije. Ipak, postavlja se pitanje koliko će ova stabilizacija uticati na svakodnevni život građana i poslovanje privrede, imajući u vidu da je cena struje ugrađena u većinu finalnih proizvoda i usluga.

Predsednik Srpskog poslovnog kluba Privrednik i Point grupe Zoran Drakulić ocenjuje u razgovoru za Biznis.rs da poskupljenje struje nije opravdano iz više razloga. On podseća da je početkom godine podignuta cena kako za privredu, tako i za građane, a onda dodao i da zvaničnici vrlo često u argumentaciji koriste poređenje cene struje u Srbiji sa onom u Evropi što je, prema njegovim rečima, neuporedivo.

„Kažu da imamo najnižu cenu u Evropi. Da, ali imamo i najprljaviju struju. Kilovat čas proizveden u Srbiji košta najviše 25 evra, a privreda već sada plaća 75 evra, dok građani već odavno plaćaju preko tih 25 evra. To što ugalj nije iskopan na vreme i što se poliva mazutom, zagađujući tako životnu sredinu, znači da nema smisla da se poredimo sa Evropom“, kaže Drakulić, dodajući da se 70 odsto struje proizvodi iz uglja.

On ističe i da stalno od EPS-a traži da javno objavi koliko košta proizvodnja kilovat časa pri normalnim uslovima, kada nema problema sa ugljem. Prema njegovim rečima, privreda ne bi trebalo da nadoknađuje propuste u poslovanju ovog preduzeća.

„Nije u redu da mi pokrivamo lošu kadrovsku politiku, svi uključeni u ovaj sistem treba da snose odgovornost“, ocenjuje Drakulić.

Naš sagovornik smatra da će na kraju poskupljenje platiti građani, i to preko cena proizvoda, a uz to će „nas ubiti inflacija“, zbog čega još jednom ističe da „ne dolazi u obzir poskupljenje struje privredi“. Suprotno od toga, jedini slučaj u kojem bi povećanje cene struje za privredu imalo smisla, kaže Zoran Drakulić, jeste ako bismo imali 50 do 60 odsto učešća obnovljivih izvora energije (OIE) u proizvodnji struje.

Kada je reč o preduzećima koja godinama gomilaju svoj dug prema EPS-u, on kaže da nije problematično samo to, već i što se ne zna po kojoj ceni ovo preduzeće prodaje struju Železari Smederevo, kao ni rudniku Ziđin u Boru.

Drakulić navodi da je prošlog meseca prvi put kasnila uplata EPS-a njegovoj firmi za struju proizvedenu iz obnovljivih izvora energije.

„Mi Elektroprivredi isporučujemo mnogo jeftiniju struju i ona nam ne plati vreme, što znači da ima problem sa likvidnošću“, zaključuje naš sagovornik.