Ohrabrujuća poruka za Crnu Goru sa sastanka evropskih lidera

Tema proširenja Evropske unije još letos je najavljena za ovaj samit, kada se pojavilo više takozvanih non-papera koje su države članice dostavljale o tome kako treba urediti proširenje, kada i ako do njega dođe, pod kojim pravilima primiti Crnu Goru i još tri države kandidata (Albanija, Moldavija i Ukrajina) i tada je rečeno da će u oktobru biti strateška debata o tome.

Međutim, vremenom se ispostavilo da proširenje nije jedina, a nije ni glavna tema, jer su u prvi plan dospele energetika, odnosi sa Kinom, kao i razgovori o budžetu, rekao je za Biznis.rs Dušan Gajić, stalni dopisnik RTS-a iz Brisela.

“Što se tiče proširenja, jedino se očekuje ohrabrujuća poruka za Crnu Goru. To je politička odluka da se Crnoj Gori pošalje pozitivan signal da Evropski savet podržava plan da se zatvore pregovaračka poglavlja sa Podgoricom do kraja godine pod uslovom da sprovede reforme što je pre moguće. To je formulacija, da se završi draftiranje pristupnog ugovora. E sad, Albanija napreduje, ali to je ipak mnogo kontroverznije. Moldavija je i dalje na neki način tu privezana uz Ukrajinu, a Ukrajina je ipak i dalje u ratu. Takođe, Ukrajina svojom veličinom mnogo više plaši Evropljane nego mini države kao Crna Gora”, naveo je Gajić.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski, koji će sutra prisutvovati samitu EU u Briselu, izjavio je da njegova zemlja gubi važnog saveznika u SAD i priznao da se oseća „izdano” od američkog predsednika Donalda Trampa (Donald Trump) zbog prekida u povezivanju Ukrajine sa satelitskim internetom Starlink, ključnog za odbranu Kijeva od napada iz vazduha, ali i zbog dogovora sa Moskvom o izvozu dizela iz Rusije.

Prema oceni zapadnih medija, odnosi Kijeva i Vašingtona pali su na novi minimum, a od samite EU se očekuje da će pre svega staviti na dnevni red finansiranje i bezbednost Ukrajine.

Kada je reč o trgovini sa Kinom i ogromnom trgovinskom deficitu EU koji je procenjen na oko milijardu evra dnevno, očekuje se da će se na samitu čuti predlozi kako da se ograniči uvoz hibridnih vozila iz Kine, koji je naglo porastao nakon što je EU uvela ograničenja (carine) na uvoz električnih automobila iz Kine. 

“Francuska i Nemačka su zajedno predložile da se uvede neka vrsta sigurnosne kočnice, kako bi EU mogla u veoma kratkom roku da obustavi uvoz nekog proizvoda, ukoliko je drastično porastao preko noći. Neki mehanizam koji bi brzo i efikasno zaustavio neželjeni skok uvoza, kako bi se izbegao poremećaj evropskog tržišta. Evropska komisija takođe bi trebalo da predloži neke druge mere koje bi uključile dodatne carine u nastojanju EU da suzbije astronomski deficit”, objasnio je naš sagovornik.

Dodatno, na stolu su i opcije evropskih kaznenih mera prema Kini, što se u ovom trenutku procenjuje kao manji rizik, jer nepreduzimanje takvih mera, ubrzava propadanje domaće proizvodnje. Evropski lideri će morati pažljivo da odmere kako da poboljšaju trgovinske odnose koji su trenutno izrazito neuravnoteženi, a da pritom novim predloženim merama ne ugroze napredak ostvaren prethodnih dana u preliminarnim pregovorima sa Kinom prilikom posete evropskog komesara za trgovini Maroša Šefčovića Pekingu.

“Što se tiče evropskog budžeta za period od 2028. do 2034. očito je da će ovom prilikom zemlje članice EU samo da markiraju svoje stavove, a da će pravi pregovori uslediti na nekom od narednih samita. Predsedavajući Savetom EU Antonio Košta postavio je rok za usvajanje budžeta ove godine, verovatno sa idejom da se dogovor postigne pre predsedničkih izbora u Francuskoj u aprilu iduće godine, iako to nije formalin ili legalni rok”, istakao je Gajić.

Marin Le Pen (Marine Le Pen) koja ima šansu da pobedi na predsedničkim izborima najavila je smanjenje doprinosa Francuske evropskom budžetu. Ona je juče u Briselu održala konferenciju za mediji na kojoj se požalila da je nedemokratski da se budućem lideru Francuske samo servira dogovor o evropskom budžetu, bez učešća u pregovorima. Međutim, budući da postoje i druga neslaganja u pogledu visine i preraspodele budžeta, realnije je očekivati da će dogovor biti postignut kasnije na nekom vanrednom samitu, verovatno iduće godine.

U raspravi o ublažavanju energetske krize, od evropskih lidera se ne očekuju dugoročna rešenja, o kojima u trenutnoj situaciji i ne može da se razgovara zbog velike neizvesnosti na svetskim tržištima energenata, ali mogući su predlozi o izmeni nekih pravila na evropskom nivou.

“Pre svega o izmeni pravila o subvencijama i državnoj pomoći, kako bi računi građana za energiju mogli da budu manji, kao i da države mogu da intervenišu na tržištu energenata. Uglavnom je reč o dodatnim subvencijama i puštanju na tržište energenata iz rezervi, kao i predlog o limitiranju cene gasa. Italija i Grčka traže da se svakako otvori prostor za veću državnu pomoć građanima, ali i preduzećima”, zaključio je Gajić.