Nije problem samo nedostatak radnika, već i veština koje traže poslodavci

Tržište rada u Srbiji suočava se sa strukturnim izazovima, među kojima se posebno izdvaja nesklad između znanja i veština raspoložive radne snage i stvarnih potreba privrede. Iako je, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, stopa nezaposlenosti u drugom kvartalu 2026. godine iznosila 7,2 odsto, poslodavci i dalje imaju ozbiljne poteškoće u pronalaženju odgovarajućih kadrova.

Nedostatak radne snage posebno je izražen u građevinarstvu, prerađivačkoj industriji, transportu, ugostiteljstvu i pojedinim uslužnim delatnostima. Među deficitarnim zanimanjima izdvajaju se kvalifikovani zanatski radnici, vozači, kao i pojedini profili u proizvodnji.

Poseban izazov predstavlja pronalaženje radnika koji pored formalnih kvalifikacija poseduju odgovarajuće praktične veštine i radno iskustvo, ističe u razgovoru za Biznis.rs Jelena Jevtović iz Unije poslodavaca Srbije.

Istovremeno, situacija nije jednaka u svim delovima zemlje. Postoje značajne regionalne razlike u dostupnosti kadrova, privrednoj aktivnosti i mogućnostima zapošljavanja.

“Unija poslodavaca Srbije godinama ukazuje na to da problem nije samo u nedovoljnom broju radnika, već pre svega u njihovoj kvalifikacionoj strukturi, demografskim kretanjima i nedovoljnoj usklađenosti obrazovnog sistema sa potrebama tržišta rada. Zbog toga je neophodno sistemski pristupiti razvoju ljudskih resursa, uz aktivnije uključivanje poslodavaca u planiranje obrazovnih politika i politika zapošljavanja”, smatra Jevtović.

Obrazovanje mora da prati potrebe privrede

Reforma obrazovnog sistema predstavlja jedan od ključnih preduslova dugoročne konkurentnosti srpske privrede. Unija poslodavaca Srbije kontinuirano ukazuje na potrebu da se obrazovanje mnogo snažnije poveže sa stvarnim potrebama poslodavaca, jer privreda danas neretko mora dodatno da ulaže značajna sredstva i vreme u osposobljavanje radnika koji su već završili formalno obrazovanje.

“Neophodno je unaprediti nastavne programe, povećati zastupljenost kvalitetne praktične nastave i dodatno razvijati dualno obrazovanje. Posebnu pažnju trebalo bi posvetiti deficitarnim zanatskim i tehničkim zanimanjima, uz aktivnije uključivanje privrede u definisanje obrazovnih profila i upisne politike, u skladu sa regionalnim potrebama tržišta rada”, kaže naša sagovornica.

Istovremeno, ukazuje da razvoj veštačke inteligencije i digitalnih tehnologija menja način poslovanja i kompetencije koje se očekuju od zaposlenih. Zato smatra da obrazovni sistem mora da obezbedi ne samo sticanje stručnih znanja već i razvoj digitalnih veština, kritičkog razmišljanja, prilagodljivosti i sposobnosti kontinuiranog učenja.

Dodaje da je posebno važno razvijati programe prekvalifikacije i dokvalifikacije, kako bi i zaposleni i nezaposleni mogli blagovremeno da odgovore na tehnološke promene.

„Smatramo da obrazovni sistem ne sme da školuje kadrove isključivo prema postojećim kapacitetima obrazovnih ustanova, već mora da uvažava sadašnje i buduće potrebe privrede i društva. U tom procesu neophodna je stalna saradnja države, obrazovnih institucija, poslodavaca i lokalnih samouprava“, ističe Jevtović.

Politička neizvesnost može da odloži investicione odluke

Za privredu je od izuzetnog značaja stabilno, predvidivo i pravno sigurno poslovno okruženje. Investicione odluke donose se na duži vremenski period i podrazumevaju procenu brojnih faktora, od poreske politike i regulatornog okvira do dostupnosti radne snage, troškova poslovanja i ukupne ekonomske stabilnosti.

“Izborni procesi sami po sebi ne moraju nužno negativno da utiču na poslovanje, ali produžena politička i regulatorna neizvesnost može da dovede do opreznijeg planiranja investicija, zapošljavanja i širenja poslovnih kapaciteta. Pojedine kompanije u takvim okolnostima mogu odložiti donošenje novih investicionih odluka dok ne budu jasniji budući pravci ekonomske politike”, ocenjuje Jevtović.

Ipak, ona ističe da ne bi bilo opravdano govoriti o opštem odlaganju projekata bez konkretnih pokazatelja.

Unija poslodavaca Srbije smatra da je, nezavisno od izbornih ciklusa, neophodno obezbediti kontinuitet ekonomskih politika, doslednu primenu propisa i transparentan dijalog sa privredom.

Takođe, za poslodavce su naročito važni jednaki i predvidivi uslovi za domaće i strane investitore. Kako ističe naša sagovornica, domaće kompanije predstavljaju važan oslonac ekonomskog razvoja i potrebno im je omogućiti stabilne uslove za reinvestiranje dobiti, povećanje proizvodnih kapaciteta i otvaranje novih radnih mesta.

“Privredi nije najvažnije ko će upravljati pojedinim institucijama, već da one funkcionišu efikasno, da se pravila poslovanja ne menjaju iznenada i da postoji dugoročna predvidivost ekonomskih politika“, dodaje Jevtović.

Poslodavci traže dalje smanjenje poreskog opterećenja rada

Visoki ukupni troškovi rada, uz brojne administrativne i druge fiskalne obaveze, i dalje predstavljaju značajan izazov za poslovanje, posebno za mikro, mala i srednja preduzeća.

“Povećanje zarada je poželjno i neophodno za unapređenje životnog standarda zaposlenih, ali je važno da bude praćeno odgovarajućim merama fiskalnog rasterećenja kako bi privreda mogla dugoročno da očuva konkurentnost i postojeća radna mesta”, kaže naša sagovornica.

Unija poslodavaca Srbije kontinuirano se zalaže za povećanje neoporezivog dela zarade i postepeno smanjenje opterećenja po osnovu poreza i doprinosa. U tom smislu, prihvatanje predloga Unije da se od 1. januara 2027. godine neoporezivi iznos zarade poveća za 9,2 odsto, na 37.369 dinara, predstavlja važan rezultat socijalnog dijaloga.

Ipak, u Uniji smatraju da je potrebno nastaviti sa daljim rasterećenjem privrede, uz dugoročni cilj da neoporezivi deo zarade dostigne nivo minimalne zarade.

“Od buduće Vlade očekujemo nastavak odgovorne ekonomske politike, podsticanje domaćih investicija, unapređenje poreskog sistema, smanjenje nepotrebnih administrativnih troškova i intenzivniju borbu protiv sive ekonomije.”

Jednako važan prioritet za poslodavce jeste modernizacija radnog zakonodavstva, koja treba da doprinese većoj pravnoj sigurnosti, jednostavnijim procedurama, digitalizaciji administrativnih postupaka i savremenijim oblicima organizacije rada, uz očuvanje odgovarajućeg nivoa zaštite zaposlenih.

„Naš cilj nije smanjenje prava zaposlenih, već stvaranje poslovnog okruženja u kojem kompanije mogu održivo da rastu, investiraju i otvaraju kvalitetna radna mesta. Zato očekujemo da se ključne reforme pripremaju kroz kontinuiran socijalni dijalog i uz aktivno učešće predstavnika privrede“, navodi Jevtović.