MMF popravio ocenu za Srbiju: Prognozira brži privredni rast, ali i jačanje inflacije

MMF popravio ocenu za Srbiju: Prognozira brži privredni rast, ali i jačanje inflacijeama iz najnovijeg, jesenjeg izveštaja Međunarodnog monetarnog fonda prognoza rasta BDP-a Srbije za ovu godinu povećana je na 3,3 odsto, piše Nedeljnik.

Analize Fonda i Narodne banke Srbije istovremeno najavljuju rast inflacije u narednoj godini. Nakon skromnog rasta od dva odsto u 2025. godini, procene za 2026. godinu kretale su se uzlaznom linijom.

MMF je u junskom izveštaju o reviziji aktuelnog aranžmana predviđao relativno skroman rast od 2,8 odsto zbog geopolitičkih rizika i slabije tražnje iz Nemačke i Italije.

Međutim, BDP Srbije je u prvom tromesečju porastao za 3,2 odsto, a u drugom za 3,6 odsto. Zbog toga je Narodna banka Srbije u avgustu podigla prognozu na 3,2 odsto do kraja ove godine, i to zahvaljujući oporavku industrije, nastavku serijske proizvodnje električnih automobila u Kragujevcu i dobroj poljoprivrednoj sezoni.

MMF je sada otišao korak dalje i podigao procenu na 3,3 odsto, što je znatno iznad proseka evropskih ekonomija u razvoju od 1,7 odsto, stoji u World Economic Outlook-u.

Za 2027. godinu MMF zadržava umereniju projekciju rasta od četiri odsto, ukazujući na spoljne neizvesnosti i skuplje zaduživanje. Sa druge strane, Narodna banka prognozira rast BDP od 4,5 odsto, računajući na snažan podsticaj koji će građevinarstvu, turizmu i izvozu usluga doneti specijalizovana izložba EXPO 2027.

Na srednji rok, obe institucije procenjuju potencijalni rast Srbije na oko 3,5 odsto.

Kretanje potrošačkih cena u 2026. godini obeležio je nagli pad tokom leta, kada se međugodišnja inflacija pod uticajem pojeftinjenja voća i povrća spustila na 2,7 odsto u junu i 1,9 odsto u julu.

Usled tog privremenog zatišja, procena prosečne godišnje inflacije za 2026. godinu korigovana je naniže sa 3,6 odsto u junskom izveštaju Fonda, na 3,2 odsto kod Narodne banke, te na 3,1 odsto u aktuelnom izveštaju MMF-a.

Međutim, sva tri dokumenta najavljuju da u 2027. godini sledi ubrzanje inflacije.

MMF u oktobarskom izveštaju predviđa prosečnih 4,2 odsto, Narodna banka 4,3 odsto, dok se u junskom dokumentu Fonda procenjivalo da će rast cena dostići 4,4 odsto što je sama ivica ciljanog okvira naše centralne banke.

Povratak inflacije u gornju polovinu ciljanog raspona od 1,5 do 4.5 odsto objašnjava se time da će se „potrošiti“ ovogodišnji efekat dobre poljoprivredne sezone odnosno jeftine hrane, dok će na poskupljenja uticati uvozne cene energenata i veća potrošnja usled očekivanog rasta plata.