KORONA NIJE OMELA GRAĐANE SRBIJE U ŠTEDNJI Krajem trećeg kvartala oročavanje sredstava u domaćoj valuti dostiglo 87 milijardi dinara

Svetski dan štednje obeležava se svakog 31. oktobra od 1924 godine. Tog dana i tokom Nedelje štednje koja traje prve sedmice novembra, banke i finansijske institucije u Srbiji utrkuju se da ponude građanima što veće povlastice i usluge da bi ih privukli da štede.

Iako je korona kriza uticala na ceo svet i na sve segmente ekonomije, banke u Srbiji nedelju štednje dočekuju u uslovima pune makroekonomske i finansijske stabilnosti, kažu za Biznis.rs iz Udruženja banaka Srbije (UBS).

Mere i aktivnosti koje je preduzela Narodna banka Srbije, u koordinaciji sa Vladom Republike Srbije, doprinele su stabilnosti kursa dinara prema evru, smanjenju učešća problematičnih kredita, povećanju kreditnog rejtinga Srbije kao i padu premije rizika zemlje.

„Sve preduzete mere imale su veliki uticaj na rast životnog standarda, povećanje prosečne zarade i penzija i jačanje poverenja građana u nacionalnu valutu zemlje. Ujedno, to je i direktan pokazatelj da je monetarna politika koju vodi Narodna banka Srbije sve vreme bila u funkciji ekonomskog rasta i razvoja zemlje, jačanja dinara i stabilnosti bankarskog sektora“, nagalašavaju naši sagovornici iz UBS.

Štednja u Srbiji u značajnom porastu uprkos pandemiji

Štednja u Srbiji nastavlja da raste uprkos svetskoj ekonomskoj krizi i neizvesnosti izazvanoj korona virusom, što nedvosmisleno ukazuje na nastavak poverenja stanovništva u stabilnost domaćeg finansijskog sistema.

Prema zvanično raspoloživim podacima Narodne banke Srbije, krajem trećeg kvartala 2020. godine dinarska štednja stanovništva dostigla je impresivan iznos od blizu 87 milijardi dinara.

„Treba naglasiti da je više od polovine ukupnog rasta dinarske štednje ostvareno u poslednje tri godine. To govori o velikom poverenju građana u nacionalnu valutu, ali i o probuđenoj svesti kod građana da je ekonomski isplativije štedeti u dinarima nego u stranoj valuti“, navode iz UBS.

Devizna štednja stanovništva takođe kontinuirano raste, ali znatno sporije od dinarske štednje. Prema statističkim podacima NBS, devizna štednja stanovništva je krajem trećeg kvartala 2020. godine dostigla nivo od više od 11 milijardi evra.

Za osam godina štednja u dinarima učetvorostručena

„Nominalno posmatrano, neuporedivo je veća štednja stanovništva u stranoj valuti (evrima) nego u dinarima (i to približno 15 puta), ali je veoma bitno naglasiti da je u prethodnom osmogodišnjem periodu rast dinarske štednje bio neuporedivo dinamičniji u odnosu na rast devizne štednje,“ kažu iz UBS.

Devizna štednja stanovništva je sa 8,3 milijarde evra u 2012. godini porasla na 11 milijardi evra u 2020. godini što predstavlja značajan rast od čak 32 odsto , dok je u istom periodu dinarska štednja više nego učetvorostručena (rast od preko 400 odsto).

„Rast štednje u dinarima svakako govori o mnogo većem poverenju građana u domaću valutu, imajući pre svega u vidu stabilnost dinara u odnosu na evro kao i bolje kamatne stope na dinarska sredstva kod banaka pa samim tim i na veću ekonomsku isplativost dinarske štednje za građane u odnosu na štednju u evrima, “ navode naši sagovornici iz Udruženja banaka Srbije.

Kamate na štedne uloge godinama u padu

Kamatne stope na dinarsku i deviznu štednju su godinama unazad u permanentnom padu.

Prema podacima Narodne banke Srbije, prosečna ponderisana kamatna stopa na dinarsku štednju stanovništva u prethodnom osmogodišnjem periodu smanjena je sa 6,91 na 2,45 odsto, dok je na štednju u evrima prosečna ponderisana kamatna stopa pala sa 4,15 na svega 1,03 odsto.

Na osnovu dostupnih informacija sa bankarskog tržišta, ne očekuje se dalji pad kamatnih stopa na dinarsku i deviznu štednju.