Građani sve manje koriste čekove kao sredstvo odloženog plaćanja

U Srbiji se i dalje koriste čekovi, koji su nekada bili najpopularnije sredstvo odloženog plaćanja, ali uz raznovrsne kartične ponude banaka njihovo korišćenje poslednjih godina je u padu.

Iz Udruženja banaka Srbije za portal Biznis.rs kažu da je ukupan broj realizovanih čekova bio u blagom opadanju u periodu između 2015. i 2020. godine. Zabležen je ukupan pad od 13 odsto za period od pet godina.

Većina banaka u Srbiji izdaje čekove, ali pod određenim uslovima. Podrazumeva se da klijent banke ima redovna primanja i da je uredan platiša, bez zaostalih dugovanja.

Čekovi se izdaju na lični zahtev, a ima i paketa računa koji podrazumevaju čekove. Najčešće je jedan od uslova da klijent ima bar šest meseci posao na neodređeno, a prilikom odobravanja čekova često potpisuje menicu ili neku drugu vrstu garancije.

Tokom prošle godine prosečno je svakog meseca realizovano oko 500.000 čekova, ili ukupno nešto više od 6 miliona, za period od oktobra 2019. do oktobra 2020. godine, pokazuju podaci iz Platnog Sistema Kliringa čekova koji se obavlja pri Udruženju banaka Srbije. Određeni, ali manji broj čekova realizovan je u samim bankama.

„Prosečan iznos realizovaog čeka u istom periodu iznosio je 4.694,40 dinara, a ukupan iznos realizovanih čekova je oko 29 milijardi dinara“, kažu iz UBS.

Dvadeset banaka u Srbiji i dalje izdaje čekove. Od svih banaka koje trenutno imaju dozvolu NBS za poslovanje na domaćem tržištu, samo šest banaka ne izdaje čekove.

Od banaka koje izdaju čekove, nekoliko ne naplaćuje izdavanje, dok ostale imaju određene cene koje variraju od 15 do 30 dinara po čeku. Pojedine banke ne naplaćuju izdavanje prvih pet čekova u mesecu, dok je izdavanje svakog narednog 10 dinara.

Maksimum iznosa na čeku i dalje pet hiljada dinara

Iako klijenti godinama očekuju povećanje novčanog limita za čekove, ipak se to za sada neće menjati. Limiti od minimum 200,00 a maksimum 5.000,00 dinara, važe od 01. januara 2008. godine.

„Za sada nema inicijativa od strane banaka u vezi sa povećanjem limita. Tome je svakako doprinela i činjenica da su banke u periodu od 2008. godine pa do danas, klijentima ponudile veliki broj novih bankarskih  proizvoda pre svega u delu kartičarstva i elektronskog bankarstva  koje su u dobroj meri supstituisale plaćanje i upotrebu  čekova (platne kartice kojima se omogućuje plaćanje na rate sa ili bez kamate)“, kažu za Biznis.rs iz Udruženja banaka Srbije.

Kada je reč o čekovima, treba obratiti pažnju da ste izmirili sve obaveze, odnosno da su svi stigli na naplatu, ako planirate da zatvorite račun u banci.

Sektoru za zaštitu i edukaciju korisnika finansijskih usluga Narodne banke Srbije često se obraćaju građani koji ne mogu da zatvore tekući račun jer su neki od njihovih čekova ostali nerealizovani – nisu stigli na naplatu, a vlasnici ne mogu da ih vrate jer su ih izgubili ili su ukradeni. Često je i zatvaranje tekućeg računa prva situacija u kojoj vlasnici čekova saznaju da moraju da ponište izgubljene ili ukradene čekove.

Ako vam je banka izdala čekove, ona ima pravo da traži povraćaj nerealizovanih čekova ili poništavanje izgubljenih ili ukradenih čekova. Tek onda se može smatrati da su obaveze prema banci izmirene i možete ugasiti tekući račun.

Amortizacija čeka se vrši davanjem predloga za amortizaciju čeka nadležnom sudu. Predlog može dati korisnik tekućeg računa ili pravno lice koje je došlo u posed čeka prodajom robe ili vršenjem određene usluge. Sud na osnovu Zakona o vanparničnom postupku, Zakona o čeku i Zakona o menici donosi rešenje o amortizaciji – poništavanju označenog čeka (ili čekova). Pravosnažno rešenje suda o amortizaciji čekova nakon toga se dostavlja banci, koja evidentira da su ti čekovi poništeni, te se po tom osnovu ne mogu ostvariti nikakva prava.

Treba napomenuti da je ovo jedini način poništavanja čeka, jer se dešavalo da su građani proglašavali čekove nevažećim preko „Službenog glasnika“, što nije dovoljno, jer će banka otpisati čekove tek nakon sudskog rešenja o amortizaciji čeka.