Građani u proseku štede 5.668 dinara mesečno

Najnovije istraživanje povodom obeležavanja Svetskog dana štednje pokazalo je da prosečna mesečna ušteđena ili uložena suma ove godine iznosi 5.668 dinara. Građani Srbije iz godine u godinu koriste sve više štednih i investicionih proizvoda umesto slamarice, a raste i iznos koji ostavljaju na stranu.

Ove i prošle godine odvajalo se oko 450 dinara više nego godinu dana ranije, dok je pre globalne krize to povećanje iznosilo oko 200 dinara godišnje, pokazuju rezultati istraživanja Erste Grupe.

Iz Narodne banke Srbije (NBS) za naš portal kažu da je štednja stanovništva u Srbiji povećana od početka 2020. godine, kao i u mnogim zemljama Evropske unije, uprkos krizi izazvanoj pandemijom korona virusa na globalnom nivou.

“Imajući u vidu da je u uslovima pandemije očuvana finansijska i uopšte makroekonomska stabilnost, ona se nije negativno odrazila na kretanje dinarske i devizne štednje u Srbiji. Naprotiv, od marta meseca 2020. godine, dinarska štednja zabeležila je rast u iznosu od 17,9 milijardi dinara (21,3 odsto), dok je devizna štednja povećana za 1,5 milijardi evra (13,9 odsto)”, kažu iz NBS.

Istraživanje o štednim navikama građana Srbije pokazuje da blizu 70 odsto anketiranih smatra da je važno ili vrlo važno ostavljati novac na stranu. Ono što se menja je to da s godinama raste broj onih koji koriste neki štedni ili investicioni proizvod. U poređenju sa prethodnim godišnjim istraživanjima, od 2017. godine do sad najviše je porasla popularnost životnog osiguranja – sa sedam na 14 procenata i štednje po viđenju, sa devet na 12 procenata. S druge strane, sve je manje onih koji štede u kući ili sefu (pad sa 30 na 25 procenata), kao i onih koji uopšte ne štede (pad sa 50 na 45 procenata).

Iako prosečni mesečni iznos ušteđevine raste, samo 27 odsto građana je zadovoljno sumom koju trenutno može da izdvoji. Stvaranje finansijskih rezervi za porodicu (53 procenta) i fonda za teška vremena i hitne slučajeve (45 procenata) i dalje su najčešći motivi da se deo prihoda ostavi sa strane. Rezervu za starost pravi 26 odsto anketiranih, a za obrazovanje sedam odsto. Štediše motiviše i čuvanje novca za odmor, kupovinu telefona ili televizora i za veće nabavke poput stana ili auta.

Za štednju se najčešće bira evro

Prema podacima NBS, građani sve više štede u dinarima, iako je štednja u evrima i dalje dominantna.

“Učešće dinarske štednje u ukupnoj štednji stanovništva iznosi 6,5 procenata i znatno je više u poređenju sa krajem 2012. godine kada je iznosilo 1,9 odsto, zahvaljujući bržem rastu dinarske od devizne štednje tokom poslednjih godina”, navode iz NBS.

Posmatrano po valutama u okviru devizne štednje, dominantno učešće ima štednja u evrima koja iznosi 11.122,5 miliona evra, odnosno 90,3 odsto devizne štednje. Štednja u švajcarskim francima iznosi 560,3 miliona evra (4,5 odsto devizne štednje), štednja u američkim dolarima 517,8 miliona evra (4,2 procenata devizne štednje), dok štednja u ostalim valutama preračunato u evre iznosi 121 miliona evra (jedan odsto devizne štednje).

Stariji od 50 godina i dalje čine najveći udeo štediša sa oročenom ušteđevinom, sa skoro 60 odsto, i taj procenat je približno isti kao i prošle godine.

Najznačajniji vid ulaganja sredstava građana je štednja u bankama, gde dominiraju depoziti ročnosti od 6 do 12 meseci u iznosu od 44,5 milijardi dinara (43,8 odsto ukupne štednje). Zatim slede depoziti po viđenju u iznosu od 29,4 milijardi dinara (29 odsto), dok se na depozite preko godinu dana odnosi 19,7 milijardi dinara (19,4 procenta).