Grubišić: Rast kreditnog zaduživanja stanovnika i privrede je ohrabrujuć podatak

Novi kreditni izveštaj Udruženja banaka Srbije (UBS) za jun 2022. godine pokazuje da dug po bankarskim kreditima u Srbiji iznosi 3.270 milijardi dinara, što je 10,3 odsto više nego pre godinu dana. Prema podacima UBS, ukupni rast kredita za prvih šest meseci ove godine iznosi 5,2 procenata.

Najveći udeo čine gotovinski krediti stanovništva – 47,6 odsto, zatim stambeni (42,3), poljoprivredni (šest odsto) i potrošački (1,7 odsto). Ukupan dug stanovništva veći je za 9,6 odsto u odnosu na isti period prošle godine.

Dug pravnih lica za 12 meseci veći je za 10,9 odsto, a preduzetnika za 7,6 procenata.

Učešće docnje u ukupnom kreditnom dugu ostalo je 2,8 odsto, a najveće kašnjenje u otplati je kod preduzetnika – pet odsto. Najmanja docnja je kod stanovništva – 2,3 procenta.

Prema izveštaju, broj korisnika kreditnih kartica u Srbiji na kraju juna 2022. godine iznosio je 1.233.648.

Komentarišući najnoviji kreditni izveštaj Udruženja banaka Srbije, profesor Beogradske bankarske akademije Zoran Grubišić u razgovoru za Biznis.rs kaže da su podaci ohrabrujući, a pre svega je dobro to što rastu kreditni plasmani.

To znači da postoji tražnja za bankarskim uslugama, a to podrazumeva da se agregatna tražnja održava na određenom nivou, što prati rast BDP-a.

“Ipak se i stanovništvo i privreda zadužuju. Bitno je da se očekivanja ključnih privrednih aktera – stanovništva, privrednika, investitora nisu promenila i da se nisu svi zajedno okrenuli pesimističnom raspoloženju. Čim raste zaduženost (10 odsto u odnosu na prošlu godinu) to znači da se ljudi komforno ponašaju”, kaže profesor Grubišić.

On naglašava da dve ključne komponente agregatne tražnje, lična i investiciona potrošnja, nisu zabeležile pad.

Iako je trenutna situacija u svetu takva da većina ekonomskih stručnjaka predviđa gotovo sigurnu recesiju, naš sagovornik smatra da ne treba unapred davati negativne prognoze, već da bi trebalo sačekati i videti kako se dalje odvija globalna kriza.

Kada je reč o nenaplativim kreditima, profesor Beogradske bankarske akademije ocenjuje da će možda u nekom trenutku doći do njihovog rasta, jer evrozona ulazi u recesiju, a Srbija je usko povezano sa njom.

Međutim, sadašnji podaci kreditnog izveštaja Udruženja banaka Srbije ne pokazuju nikakvu nestabilnost ili razlog za brigu u ovom trenutku.