Šta očekujete u drugoj polovini 2022: Milan Nedeljković

Kamate će rasti u naredne tri do četiri godine

AnalizaBankeInvesticijeNovacPoslovanjeSrbija

25.7.2022 11:03 Autor: Stanislav Stanišić 2

Kamate će rasti u naredne tri do četiri godine Kamate će rasti u naredne tri do četiri godine
Milan Nedeljković je dekan FEFA fakulteta i izabrani spoljni saradnik CESIfo instituta, vodećeg nemačkog centra za ekonomska istraživanja. Diplomirao je na Ekonomskom fakultetu u... Kamate će rasti u naredne tri do četiri godine

Milan Nedeljković je dekan FEFA fakulteta i izabrani spoljni saradnik CESIfo instituta, vodećeg nemačkog centra za ekonomska istraživanja. Diplomirao je na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, magistrirao na univerzitetu Eseks (Essex) u Velikoj Britaniji, a doktorirao ekonomiju na univerzitetu Vorvik (Warwick) 2011. godine. Dobitnik je velikog broja nagrada tokom studiranja, uključujući stipendiju britanske vlade za doktorske studije.

Oblast naučnog interesovanja su mu međunarodne finansije i finansijska tržišta, međunarodna ekonomija i ekonometrijska analiza. Držao je predavanja po pozivu na većem broju institucija poput univerziteta Jejl (Yale), Birmingem (Birmingham), Lil (Lille), Strazbur (Strasbourg), Vorvik (Warwick), Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), Norveške i Španske centralne banke.

Nedeljković je i dugogodišnji konsultant Svetske banke u Vašingtonu na različitim projektima iz međunarodne ekonomije. U poslovnoj karijeri radio je u Ekonomskom institutu i Agenciji za osiguranje depozita, sanaciju, stečaj i likvidaciju banaka u Beogradu, Barclays Global Investors u Londonu, kao i u Narodnoj banci Srbije, prvo na pozicijama savetnika viceguvernera i guvernera Narodne banke Srbije, a potom vodećeg ekonomiste.

Pitali smo našeg sagovornika kakva su mu očekivanja do kraja godine.

Šta očekujete do kraja 2022. godine u ekonomskom smislu?

– Primarni ekonomski rizik u ovom trenutku u Srbiji i svetu je inflacija. Uspešnost u zaustavljanju inflatornih pritisaka i dužina trajanja sukoba u Ukrajini opredeliće potencijalna privredna kretanja u drugoj polovini 2022 godine. Inflacija je, kao i uvek, rezultat neravnoteže između ponude i tražnje. Stoga se može smanjiti na nekoliko načina – podizanjem ponude koja je smanjena zbog problema u međunarodnoj trgovini i rata u Ukrajini, trgovinskom politikom koja sprečava oligopolsko ponašanje i netržišna povećanja cena, smanjenjem agregatne tražnje merama pre svega monetarne politike, i sprečavanjem rasta inflatornih očekivanja kredibilnim merama ponovo monetarne politike.

U idealnom scenariju sva četiri načina bi se primenila simultano, što bi zahtevalo i potencijalno niži nivo restriktivnosti monetarne politike. U trenutnoj situaciji ne možemo očekivati značajniji doprinos prva dva načina suzbijanju inflacije, tako da je veći fokus na merama monetarne politike. Iz te perspektive do kraja godine možemo očekivati globalno i lokalno podizanje kamatnih stopa, smanjenje globalne likvidnosti i selektivnija kretanja kapitala ka zemljama u razvoju. Kao posledicu toga u Srbiji možemo očekivati usporavanje privrednog rasta i pogoršanje uslova za investiranje i zaduživanje. Koliko intenzivno zavisiće od uspešnosti i kredibiliteta monetarne politike kako bi se zaustavio rast inflatornih očekivanja i prelivanje inflacije na sve proizvode (čega smo već svedoci), što može dovesti do opasnog začaranog kruga. Treba da budemo svesni (nakon jedne globalno mirne decenije) koliko visoke rizike nosi inflacija i da odricanja u kratkom roku kreiraju stabilnost na duži rok.

Na tržištu rada možemo očekivati nastavak neobične situacije – postojanje i viška i nedostatka radne snage, što onda opredeljuje i kretanje zarada. Za onim kadrovima koji imaju deficitarna znanja možemo očekivati i dalje prisutnu tražnju, što dovodi i do rasta plata (koji zbog globalnih rizika mislim da neće biti toliko brz kao u prethodne dve godine). Sa druge strane, onde gde ne postoji tražnja za profilima možemo očekivati smanjenje/gubitak poslova i veoma male korekcije zarada. Konačno, cene energenata je zaista nezahvalno prognozirati jer većinski zavise od rata u Ukrajini. Ukoliko on potraje do kraja godine, možemo očekivati njihov dalji rast.

Da li biste uzeli kredit u ovom trenutku? Ako biste morali da se opredelite za zajam, koji bi dolazio u obzir i pod kojim uslovima?

– Kredit treba posmatrati kao i bilo koji drugi finansijski posao. Kredit ću uzeti onda kada smatram da će pozajmljeni novac omogućiti: da ostvarim još veću zaradu nego što je trošak servisiranja kredita ili da ostvarim potrošnju koja mi daje neku nematerijalnu i neophodnu korist. Dakle, kredit se može/treba uzeti u svakom trenutku ukoliko je njegov procenjen trošak manji od dobiti koje sam naveo. Koliki će trošak biti zavisi od izbora kredita, iznosa fiksne ili varijabilne kamatne stope, dužine roka otplate i valute kredita. Ono što mogu sigurno da tvrdim je da će kamatne stope rasti i ostati na višem nivou u odnosu na danas u naredne tri do četiri godine (rekao bih bar za 2-3 odsto više). Stoga, ukoliko imam priliku da uzmem kredit na rok od pet godina po fiksnoj kamatnoj stopi koja nije viša za jedan odsto od trenutnog zbira baze i varijabilne kamatne stope, onda je to povoljna varijanta po mene (ako ne prevazilazi očekivanu dobit).

U slučaju fiksne kamatne stope vaša buduća plaćanja su lako izračunljiva. U slučaju varijabilne kamatne stope možete u Excelu ili koristeći kalkulator rata sa sajta NBS utvrditi koliki je trošak otplate kredita kada dođe do sukcesivnih povećanja kamatnih stopa (promenljivog dela rate). Ali u oba slučaja uvek treba stavljati u odnos trošak sa očekivanom dobiti od uzetog kredita. Dodatno, treba težiti valutnom usaglašavanju. Ako su moja primanja dinarska, treba težiti dinarskom kreditu osim ukoliko kamatna stopa na dinarski kredit nije veća od eurske kamatne stope + očekivane depresijacije deviznog kursa. I obrnuto.

Koji je trenutno najbolji način (i valuta) za štednju – banke, investicije, nekretnine…?

– Posle decenije niskih kamatnih stopa u narednim godinama možemo očekivati veću privlačnost depozita i obveznica za ulaganje. Međutim, mislim da je ova godina prerana za neku zadovoljavajuću zaradu od ove klase aktive. Šta je najbolje za štednju trenutno zavisi od horizonta na koji planirate da ulažete i sklonosti ka riziku. Ako je vaš horizont duži od pet godina i skloniji ste riziku, mogu vam biti interesantna svetska tržišta akcija koja su ove godine u padu. Ukoliko je verovati istoriji, nakon svakog pada tržišta akcija u SAD, naredni vrhunac (do koga u proseku dolazi 4-5 godina nakon prethodnog) nalazi se na višem nivou cena u odnosu na prethodni.

Ukoliko ste još skloniji riziku onda ulaganje u fondove privatnog kapitala ili crowdfunding platforme može da bude interesantno, naročito sada kada dolazi do smanjenja raspoložive likvidnosti, što će ovakvim instrumentima omogućiti još veću selektivnost i veći vlasnički udeo kod startup kompanija. NFT tržište je jedan gigant u povoju, ali će biti interesantno ispratiti performanse na ovom tržištu u periodu manje (dolarske) likvidnosti koja počinje. Iz ovog razloga možda je još rizičnije u odnosu na prethodna dva. Ukoliko ste manje skloni riziku onda ulaganja u balansirane investicione fondove ili obveznice i kasnije depozite je alternativa koja će biti isplativija nego prethodnih godina.

U kom pravcu očekujete da će se kretati tržište rada? Da li poslodavce čeka pritisak zaposlenih zbog aktuelne rastuće inflacije ili će se radnici truditi da sačuvaju posao po svaku cenu?

– I na ovo pitanje ne postoji univerzalan odgovor. Jedino sa čim sam saglasan je da treba da dođe do povećanja zarada (jer bi u suprotnom dugoročno bila snižena kupovna moć), ali na žalost svakako ne pre trenutka kada su inflatorni pritisci popustili (u suprotnom sipamo b-e-n-z-i-n, „tako se ne piše reč voda“, na vatru). Konkretna kretanja zavise od pojedinačne ili grupne pregovaračke moći. Ukoliko imate znanja i sposobnosti koja su deficitarna na tržištu vi imate bolju pregovaračku moć za korekciju plate. Mada, i u tom slučaju procenjujem da će zbog trenutnih globalnih neizvesnosti dosta kompanija pre ići u pravcu nuđenja dodatnih benefita u radu, a manje u nominalno dizanje zarade. Sa druge strane, ako radite u industriji koja je na udaru i nemate previše alternative, prioritet će biti čuvanje samog posla.

Kako ćete se grejati naredne zime?

– Oko srca ljubavlju svojih ukućana. A druge delove tela pokrićemo ćebadima ako toplane ne proizvedu dovoljno energije. Jedino što ne smemo dozvoliti je nerazumno i nekažnjeno rasipanje budžetskih sredstava namenjenih energetskom sektoru u periodu kada se nalazimo u najvećoj svetskoj energetskoj krizi u poslednjih 40 godina.

  • GOCA BG

    25.7.2022 #1 Author

    Jedino da smo vidoviti pa da znamo sta ce nas stvarno sacekati na zimu…

    Odgovori

  • TEA02

    4.8.2022 #2 Author

    Ima li nesto sto nece porasti?

    Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Biznis.rs newsletter

Prijavite se na biznis.rs newsletter i budite uvek u toku sa najnovijim finansijskim i ekonomskim temama značajnim za društveni razvoj.

Loading...