Aktuelni modeli pribavljanja sredstava nisu u skladu sa preduzetničkim duhom

Grupno finansiranje kao alternativni izvor za malu privredu

BankeBiznisInvesticijeMoja firmaNovacPreduzetnik

18.11.2021 11:10 Autor: Stanislav Stanišić

Grupno finansiranje kao alternativni izvor za malu privredu Grupno finansiranje kao alternativni izvor za malu privredu
„Jedan od značajnijih problema srpske privrede, pogotovo malih firmi, je manjak alternativnih izvora finansiranja. Trenutno mogući načini dolaska do sredstava nisu najbolje rešenje za... Grupno finansiranje kao alternativni izvor za malu privredu

Jedan od značajnijih problema srpske privrede, pogotovo malih firmi, je manjak alternativnih izvora finansiranja. Trenutno mogući načini dolaska do sredstava nisu najbolje rešenje za mala i srednja preduzeća, ne samo zbog toga što mnogima nisu dostupni, već pre svega zbog toga što nisu u skladu sa preduzetničkim duhom koji pokreće malu privredu„, kaže za Biznis.rs direktor crowdinvesting projekta Ventu.rs, Luka Pejović.

Bankarski krediti, kao najzastupljeniji model finansiranja, od klijenata zahtevaju bar dve godine istorije pozitivnog poslovanja. To dovodi do često preterano konzervativnog poslovanja kod novoosnovanih kompanija, koje često podrazumeva propuštanje prilika na tržištu i izgubljenu dobit, a sve u očekivanju dana kada će se steći uslovi za bankarsku pozajmicu.

Međutim, najčešće se dešava da, i kada se steknu uslovi za kreditiranje, banke odobravaju znatno manje iznose od traženih iz prostog razloga što se radi o novim klijentima bez prethodne istorije saradnje. Dakle, ponovo mora da prođe neko vreme upoznavanja, ne bi li se konačno došlo u poziciju da se obezbedi zadovoljavaći iznos kredita. Osim toga, banke najčešće zahtevaju i neke vrste obezbeđenja koje malim i mladim firmama uglavnom ne stoje na raspolaganju.

„Preduzetnici, mala i srednja preduzeća tako troše mnogo resursa i dragocenog vremena propuštajući šanse za rast. Kada se radi o tehnološkim startapima problem je još veći i banke prosto nisu zainteresovane za taj segment zbog visokog rizika“, ističe Pejović.

Naš sagovornik navodi da crowdinvesting raspoređuje rizik preduzeća na veliki broj manjih investitora, stavlja akcenat na kvalitet poslovnog plana i rezultate u ranoj fazi razvoja, kao i na kvalitet tima koji stoji iza kompanije, dok sredstva obezbeđenja nisu potrebna.

Investicije iz dijaspore

Inicijalna ideja projekta bila je da se dijaspori omogući investiranje, i to i dalje ostaje prioritetni cilj.

„Smatramo da bi to bila sjajna prilika da se udeo novca koji iz brojne dijaspore ide u investicije poveća u odnosu na udeo koji ide u potrošnju. Pouzdano znamo da u inostranstvu postoji veliki broj ljudi koji žele da investiraju u Srbiji, ali im se ne nudi jednostavan instrument da to i učine“, objašnjava Pejović.

„Svaka kompanija koja želi da obezbedi finansiranje na ovaj nači, mora da sebe i svoj biznis pripremi i prezentuje investitorima, ne bi li ih uverila da se radi o dobroj investicionoj prilici. To dalje podstiče kompanije da više razmišljaju o svom poslovanju i izvuku korist od preispitivanja koja dolaze od investitora, što ih čini spremnijim da uspeju“, precizira Pejović.

On navodi da i među preduzetnicima postoji otpor prema alternativnim načinima finansiranja i da on, pre svega, potiče od manjka informisanosti i znanja, a ne toliko zbog otpora prema samom konceptu.

„Manjak znanja i informisanosti za posledicu ima veliki broj predrasuda, kao i pogrešne poteze koji mogu dugoročno ne samo da ugroze rast biznisa, već da dovedu u pitanje njihov opstanak. Uložili smo i uložićemo još dosta napora i resursa radi edukacije preduzetnika o konceptu crowdinvestinga organizujući radionice, seminare, i proizvodeći online resurse. Naši edukativni materijali, kao što su animirani klipovi, brošure, ali pre svega Vodič kroz crowdinvesting, koji je prilično sveobuhvatan, ali i dovoljno razumljiv za veliki broj ljudi, treba da posluže svima koji su zainteresovani da razumeju kako crowdinvesting i Ventu.rs funkcionišu“, precizira Pejović.

Naš sagovornik ističe da im je trenutno onemogućeno da prihvate investicije od naših ljudi iz dijaspore zbog određenih pravilnika Narodne banke Srbije vezanih za Zakon o deviznom poslovanju.

Verujemo da ćemo vremenom, kroz dijalog sa NBS, uspeti da otklonimo ovu prepreku i otvorimo mogućnost investiranja za naše sunarodnike u inostranstvu. Novi Zakon o digitalnoj imovini potencijalno otvara mogućnost da se ovaj problem reši, ali to od nas iziskuje velike izmene u smislu tehnologije. Trenutno smo u fazi razmatranja ove opcije“, zaključuje Pejović.

    Biznis.rs newsletter

    Prijavite se na biznis.rs newsletter i budite uvek u toku sa najnovijim finansijskim i ekonomskim temama značajnim za društveni razvoj.

    Vaša e-mail adresa će biti korišćena isključivo za potrebe slanja newslettera, a u skladu sa Politikom privatnosti.