Hoće li Bojović uspeti da preuzme ceo Energoprojekt?

Dve decenije odlagani projekat izgradnje poslovno-stambenog kompleksa na jednoj od najatraktivnijih lokacija na Novom Beogradu mogao bi uskoro da se realizuje. To se može naslutiti iz poziva za 59. vanrednu sednicu Skupštine akcionara nekada čuvenog državnog giganta Energoprojekta koja je sazvana za 18. jul.

Naime, u pomenutom pozivu, među tačkama dnevnog reda, našla se i ona koja se tiče donošenja odluke o raspolaganju imovinom velike vrednosti. Preciznije, navodi se da je reč o emitovanju korporativnih obveznica, prodaji imovine u Libanu, prodaji samačkog hotela u Zemun Polju. Najvažnija, pak, tema u okviru ove tačke dnevnog reda biće „odobrenje zaključenja sporazuma o prenosu prava svojine na nepokretnosti Energoprojekt holding na Trinity capital“.

Iz jednog u drugi džep

Na prvu loptu, ništa neobično, piše Forbes. Naime, akcije Energoprojekt holdinga od 2017. u većinskom su vlasništvu nekoliko firmi. Napred razvoj vlasnik je 44,7 odsto akcija, dok sa ovom firmom povezana pravna lica (Montinvest properies i Jopag AG) imaju 10,4 odsto. I sam Dobroslav Bojović, direktor Napreda, ali i Energoprojekt holdinga, vlasnik je 0,4 odsto akcija. Sa druge strane, Trinity capital je firma u vlasništvu, takođe, švajcarske firme Jopag AG, koja je zajedno sa Bojovićevim firmama svojevremeno dala zajedničku ponudu za preuzimanje akcija.

Pojednostavljeno, sve su prilike da jedna firma istog vlasnika zaključuje sporazum o prenosu prava svojine povezanoj firmi.

Kvaka je, međutim, u tome što trećinu odnosno 34 odsto akcija Energoprojekt holdinga ima država Srbija. Ostatak je u rukama ostalih manjinskih akcionara. A oni se, prema zakonskim propisima, ipak nešto pitaju. I ne samo to. Zakon kaže da akcionarsko društvo koje namerava da otuđi imovinu čija vrednost prelazi 30 odsto od ukupne knjigovodstvene vrednosti imovine, ima obavezu da akcionarima koji nisu saglasni sa ovom odlukom ponudi otkup njihovih akcija.

Ta ponuda je već istaknuta. Na sajtu Energoprojekta, u dokumentima vezanim za najavljenu vanrednu sednicu stoji ponuđena cena za nesaglasne akcionare – 429,57 dinara za jednu akciju. Dodatno, objašnjava se da je to tržišna vrednost utvrđena na osnovu prometa ovih akcija na Beogradskoj berzi 23. juna ove godine.

Inače, odluka o otuđenje imovine velike vrednosti mora biti donete tročetvrtinskom većinom prisutnih akcionara na sednici Skupštine.

Sporno niska cena

Sa druge strane, berzanski stručnjaci sa kojima je Forbes Srbija razgovarao tvrde da je ovo najnoviji pokušaj da se mali akcionari oštete. Cena nešto veća od 400 dinara, kako kažu, daleko je manja od njene stvarne vrednosti. Ipak, trenutni propisi idu na ruku većinskim vlasnicima Energoprojekta.

Država je, uoči realizacije koncesije za aerodrom Nikola Tesla, izmenila zakonski propis i umesto da cenu akcije određuje angažovani procenitelj na osnovu procene vrednosti kompanije, ona se određuje u odnosu na berzanski promet. Ako je akcija likvidna.

Ako se uzme u obzir činjenica da Beogradska berza odavno samo životari, tačnije i da je promet na njoj simboličan, opravdana je sumnja da je ovde reč o nerealno niskoj ceni akcije.

Sagovornici portala, takođe, ukazuju i na činjenicu da je država i dalje vlasnik nešto više od trećine akcija Energoprojekta. Zato je simptomatično da se odluka o otuđenju imovine toliko velike vrednosti donosi bez njihovog prethodnog zelenog svetla.

Na sve to, pitanje je i zašto bi Energoprojekt prenosio pravo svojine nad parcelom na atraktivnoj lokaciji izuzetno velike vrednosti umesto da ova nekada čuvena građevinska firma sama gradi stambeno-poslovni kompleks.

U fokusu atraktivno zemljište

Upućeni izvori Forbes Srbija kažu da je namera Dobroslava Bojovića da svojevremeno uđe u vlasništvo nad Energoprojektom i bila pomenuta lokacija na Novom Beogradu, u Bloku 26. Ovu tvrdnju potkrepljuju sledećim argumentima.

Finansijski rezultati Energoprojekta od kada je većinski paket akcija u rukama Bojovićevih firmi su drastično lošiji. Ilustracije radi, konsolidovani bilans ove firme pokazuje da je neto dobit 50 puta manja 2024. u poređenju sa 2016. Dakle, u godini koja je prethodila sticanju većinskog paketa od strane Napreda i Bojovića. Dodatno, saga o zajedničkoj gradnji kompleksa na parcelama na Novom Beogradu stara je gotovo tri decenije. Tada su Energoprojekt i Napred otpočeli dogovor o zajedničkoj gradnji baš na ovim parcelama.

Energoprojekt Holding a.d. Beograd

BULEVAR MIHAJLA PUPINA 12, 11070, BEOGRAD (NOVI BEOGRAD), Srbija

Podaci preuzeti sa

Poslovni prihodi (EUR):
9.962.981,01 (2024)

Broj zaposlenih:
87 (2024)

Više poslovnih informacija

Kako Forbes podseća, firma Energoprojekt ima u svom sastavu 13 zavisnih preduzeća u Srbiji, od kojih je jedna – Energoprojekt oprema – u stečaju. Takođe, vlasnik je pet firmi u inostranstvu, uglavnom u afričkim i azijskim zemljama poput Libana, Zambije, Gvineje.

Poslovanje u poslednjih osam godina pokazuje, međutim, i pad prihoda i dobiti. Poslovni prihodi su, tako, 2017. iznosili skoro 33 milijarde dinara, a 2024. su bili tek 10 milijardi dinara. Istovremeno, neto dobit je u godini kada se promenila vlasnička struktura bila 524 miliona dinara. To je upola manje od 2016. kada je dobit prelazila milijardu dinara. Prošlu godinu, međutim, završili su sa 23 miliona dinara ostvarenog profita. Preciznije dobit je smanjena 23 puta u odnosu na 2017.

Nevolje malih akcionara

Napred razvoj je prošle godine nameravao da postane vlasnik svih 100 odsto akcija Energoprojekt holdinga. Avgusta 2024. Komisiji za hartije od vrednosti uputio je zahtev da se Napredu i povezanim firmama odobri ponuda za preuzimanje svih akcija Energoprojekt holdinga.

Ta namera, međutim, nije ostvarena. Udeo je umesto za 44,5 odsto, uvećao za tek 0,1 odsto.

Zbog sumnji da su 2017. zaobilazeći zakonska pravila o preuzimanju, Napred razvoj i sa njim povezana lica, većinski paket akcija stekli po ceni manjoj od fer vrednosti, više malih akcionara zaštitu svojih prava i obeštećenje zatražili su svojevremeno pred domaćim sudovima.

Marko Martinoli je jedan od manjinskih akcionara koji već osam godina vodi pravnu bitku ne bi li došao do fer vrednosti akcija. Kako objašnjava, u toj situaciji su i drugi akcionari firmi Energoprojekt Oprema, Industrija i Entel.

Oni su angažovanjem veštaka, tokom sudskih procesa, došli do fer vrednosti tih kompanija, i ona je, kako kaže, tri puta veća od vrednosti koju je utvrdila angažovana konsultanstka kuća.

„Na početku su sudovi i u prvom i u drugom stepenu donosili presude u korist malih akcionara. Ali se to promenilo posle odluke Vrhovnog suda, koji je preinačio odluke niže dve instance. U toj situaciji su se najpre našli akcionari Opreme, pa Industrije. Nekima su isplatili veću vrednost, pa su morali da vraćaju novac. Entel, nejvredniji deo, konsultanstka kuća je procenila na 30 miliona evra, a vredeo je 120 miliona evra. I država je izgubila milione na ovome“, kaže Martinoli.

Mali akcionari dve firme koji su prošli Vrhovni, sada čekaju odluku Ustavnog suda. I to više godina.

„Moj slučaj već dve i po godine čeka reviziju Vrhovnog suda. Osam godina pokušavamo da dođemo do pravde“, zaključuje Martinoli.

Prodaja druge imovine

Izuzev odluke o otuđenju parcela na Novom Beogradu, akcionari će na sednici Skupštine odlučivati i o prodaji druge imovine, uključujući i prodaju akcija firme koju Energoprojekt ima u Bejrutu. Prema predloženom ugovoru od kupca očekuju 10,45 miliona dolara. Na prodaju je i samački hotel na Batajničkom drumu po ceni od skoro 590 miliona dinara.

Pored ove, predložen je i izbor predsednika Skupštine akcionara Energoprojekta.