Horváth: Dve trećine evropskih kompanija namerava da preseli aktivnosti iz Kine

Kina više nije percipirana kao svetska fabrika, a dve trećine evropskih kompanija namerava da preseli poslovne aktivnosti u druge zemlje i kao moguće alternative pojavljuju se Indija, Japan, Singapur i Južna Koreja, navodi se u najnovijoj studiji međunarodne konsultantske kuće Horváth, koja je nastala na osnovu intervjua sa 150 top menadžera kompanija koje dolaze iz Nemačke, Francuske, Italije, Poljske, Španije i Velike Britanije, sa godišnjim prometom većim od 200 miliona evra.

Trgovinske barijere, sankcije, efekti mera predostrožnosti protiv virusa korona, samo su neki od rizika koji nastaju usled međunarodne povezanosti i zavisnosti. Kako bi ublažile njihov negativan uticaj, kompanije se sve više okreću regionalnoj diverzifikaciji i strategiji „lokalno za lokalno“, koja podrazumeva da se proces od proizvodnje do prodaje obavlja unutar jednog tržišta, objavila je eKapija.

„Kompanije se, kao i u prethodnom periodu, i dalje uglavnom fokusiraju na Evropu, Aziju i Severnu Ameriku, smatrajući ova tri kontintenta svojim najvažnijim tržištima, kako za prodaju, tako i za nabavku. One koje žele da iskoriste novi tržišni potencijal prvenstveno su usmerene na Evropu. Ipak, Azija se i dalje doživljava kao ključni pokretač rasta“ , objasnila je Maria Boldor iz Horvátha.

Da će u naredne tri godine doći do rastuće polarizacije između političkih sistema, a u skladu sa tim, i do kreiranja novih trgovinskih blokova i povećanja konkurencije između privrednih oblasti i saveza, smatra čak 85 odsto ispitanika u okviru istraživanja.

„Ispitani top menadžeri očekuju da će formiranje ‘konkurentnih’ političkih sistema uticati na poslovne aktivnosti kompanija. Dugoročno, to bi moglo dovesti do nove blokovske podele i promene funkcionisanja trgovine, a možemo da očekujemo i dalje širenje zona slobodne trgovine među zapadno orijentisanim državama“, dodala je Boldor.

Međutim, u studiji se navodi da bi rezultate ankete trebalo posmatrati sa dozom rezerve, jer političke diskusije trenutno dominiraju nad čisto trgovinskim pitanjima. U prilog tome govori i aktuelna situacija sa energetskom krizom, koja potvrđuje da kratkoročna razmatranja i dalje imaju prednost nad planovima za dugoročnu održivost.