Investicija u novu zaštitu bankomata koštaće 25 miliona evra

Više od polovine mreže bankomata u Hrvatskoj moglo bi da bude ugašeno u narednom periodu zbog uvođenja nove regulative koja obezbeđuje dodatnu sigurnost uređaja.

Iz Hrvatskog udruženja za zaštitu potrošača (HUZP) za Biznis.rs kažu da nova regulativa podrazumeva veću zaštitu bankarskih institucija i samog novca koji bi se štitio hemijskim sredstvima, odnosno napadom na bankomate novčanice bi se obojile i postale bi neupotrebljive.

“Da bi se nova regulativa sprovela potrebno je ulaganje, prema pisanjima medija, od čak 25 miliona evra. Za korisnike kartica to znači povećan trošak jer će banke to prevaliti na leđa klijenata, u čemu ih podržava i naša vlada. Jednom direktivom EU banke bi morale voditi građanima jedan račun besplatno, što ne rade već neke uzimaju i proviziju kada potrošači u poslovnicama podižu svoj novac”, kažu iz HUZP.

Iz Ministarstva unutrašnjih poslova Hrvatske za naš portal objašnjavaju da je Zakonom o zaštiti novčanih institucija propisano da se bankomati štite sistemom elektrohemijske zaštite kojim se trajno označavaju i uništavaju novčanice pri pokušaju nasilne provale u bankomat.

“Novim zakonom je propisana obaveza da na vidnom mestu stoji oznaka da se bankomat štiti na taj način, odnosno da potencijalni počinitelj dobije upozorenje da će se sistem aktivirati pri svakom pokušaju nasilnog prodora u uređaj sa ciljem otuđenja novca”, kažu iz MUP-a. 

Prema rečima naših sagovornika, da bi se to ostvarilo potrebno je osigurati da ugrađeni sistemi zaštite reaguju na veliki broj načina prodora u bankomat, kao što su vađenje/čupanje bankomata, probijanje (provalom) u telo i vrata sefa (mehanički, električni i termički alat), neovlašćeno otvaranje vrata, vibracije i drugo.

Posebno naglašavaju da će bankomate štititi od korišćenja eksplozije zapaljivom plinskom smesom i eksploziva, što je u poslednje vreme u Hrvatskoj najčešći oblik nasilnog otvaranja bankomata.

Kako kažu iz Ministarstva unutrašnjih poslova Hrvatske, još jedna metoda koja je “u trendu” kada je reč o napadima na bankomate je “black box”.

“Upadima u software putem tzv. „black box“ metode – počinitelji izrežu deo maske bankomata kako bi omogućili pristup kablovima instaliranim unutar bankomata. Osim toga, pod „black box“ napadima podrazumevamo i otključavanje maske bankomata, otvaranje bankomata takođe radi pristupanja kablovima. Nakon toga počinitelji korišćenjem software-a bankomatu daju nalog za isplatu i tako otuđe sav novac koji se nalazio u bankomatu, pa su štete vrlo visoke”, kažu naši sagovornici.

Takve vrste napada aktuelne su od 2016. godine, a njihova učestalost povećava se svake godine. Tokom 2021. (zaključno sa 21. oktobrom) evidentirana su ukupno 63 krivična dela, od kojih je 17 dovršeno, dok je 46 ostalo u pokušaju. 

“S obzirom na to da se radi o rasprostranjenosti ovih krivičnih dela na području celokupne Republike Hrvatske, kao i na velike materijalne štete do kojih dovode, kriminalistička istraživanja nad počiniocima ove vrste krivičnih dela se sprovode kontinuirano. Zbog svega navedenog pokrenut je postupak izmene – dopune Zakona o zaštiti novčanih institucija u pogledu zaštite bankomata, s obzirom na to da su se dosadašnje mere zaštite bankomata pokazale kao nedovoljno delotvorne”, navode iz MUP-a Hrvatske.

Obaveza banaka je da uspostave sisteme elektrohemijske zaštite u periodu od tri godine.

Kako se u Srbiji štite bankomati?

Na našem tržištu najčešći tip potencijalne zloupotrebe je takozvano skimovanje kartica (eng. skimming), gde neko ko vrši zloupotrebu na bankomatu postavi skiming uređaj preko koga prikuplja podatke sa kartice koje kasnije potencijalno može da zloupotrebi.

Drugi tip moguće zloupotrebe je tzv. keš treping (eng. cash trapping) gde neko ko vrši zloupotrebu na bankomatu postavlja uređaj koji omogućava da kad bankomat nakon izvršene transakcije započne isplatu gotovine, ta gotovina praktično ostane u delu bankomata koji nije dostupan korisniku koji podiže novac i odakle se kasnije može preuzeti kada se korisnik udalji od bankomata.

Iz Narodne banke Srbije (NBS) za Biznis.rs kažu da je važno napomenuti da je broj navedenih potencijalnih zloupotreba na našem tržištu veoma nizak i da kada do takvih pokušaja i dođe nadležni organi u saradnji sa bankama veoma brzo reaguju.

“Takođe, veoma važna činjenica je da u skladu sa Zakonom o platnim uslugama platilac snosi gubitke koji proističu iz izvršenja neodobrenih platnih transakcija do iznosa od 3.000 dinara, ako su te transakcije izvršene usled korišćenja izgubljenog ili ukradenog platnog instrumenta, ili platnog instrumenta koji je bio zloupotrebljen jer platilac nije uspeo da zaštiti njegove personalizovane sigurnosne elemente. U skladu sa navedenim, pružaoci platnih usluga dužni su da korisnicima platnih kartica nadoknade iznose iznad 3.000”, naglašavaju iz NBS.

Banke koje pružaju uslugu isplate gotovine na bankomatima imaju interne procedure kojima podižu nivo bezbednosti bankomata. Na primer, određeni zaposleni u bankama su u obavezi da jedan do dva puta dnevno fizički obiđu bankomat koji je u zoni njihove odgovornosti i provere da li na bankomatu postoje neke fizičke promene, da li je eventualno postavljen skiming uređaj i slično.

U slučaju da se u toku te kontrole ustanovi nepravilnost, odmah se obaveštavaju sve nadležne službe u banci koje reaguju na uočeni problem u skladu sa procedurama.

Sekretar Udruženja za bankarstvo, osiguranje i druge finansijske institucije Privredne komore Srbije (PKS) Katarina Ocokoljić kaže da povećanje nivoa sigurnosti bankomata i ispunjavanje regulatornih zahteva kartičarskih organizacija ili nacionalnog regulatora, može predstavljati značajno finansijsko ulaganje, što zavisi pre svega od starosti i modela postojeće mreže bankomata u svakoj banci.

„To se naročito odnosi na starije bankomate, tako da je u nekim slučajevima nadogradnja ili nemoguća (zbog tehničke zastarelosti bankomata) ili je ekonomski neisplativa, pošto vrednost nadogradnje može da bude približna ili veća od nabavke novog bankomata. Noviji bankomati ili već ispunjavaju sve sigurnosne zahteve ili je potrebna minimlana investicija, posebno ako je neophodna samo specijalizovana softverska nadogradnja. U svakom konkretnom slučaju banke će proceniti opravdanost ulaganja sa ekonomskog aspekta, imajući u vidu troškove ulaganja sa jedne strane i potencijalne zloupotrebe, a samim tim i direktne ili indirektne gubitke, sa druge strane“, zaključuje Katarina Ocokoljić.