AI tehnologije u Srbiji koriste uglavnom velika i srednja preduzeća, najveći potencijal u tradicionalnoj industriji

Vlada Srbije usvojila je početkom januara Strategiju razvoja veštačke inteligencije za period od 2025. do 2030. godine, kojom se utvrđuju novi ciljevi i mere kako bi se nastavio razvoj u ovoj oblasti prilagođen svetskim trendovima. Reč je o krovnom dokumentu i polaznoj osnovi za druga zakonodavna i planska dokumenta iz oblasti veštačke inteligencije.

Jedan od ciljeva Strategije je da „kroz posebne mere omogući značajan podsticaj za dalji razvoj naučnih istraživanja, inovacija, obrazovanja, ekonomskog rasta i unapredi kvalitet života svih građana“.

A dokle se stiglo sa primenom veštačke inteligencije (AI) u kompanijama u Srbiji?

U nedavno objavljenim rezultatima istraživanja na ovu temu, koje je sproveo ICT Hub u partnerstvu sa Srpskom asocijacijom menadžera (SAM) i Represent Communications, samo jedna trećina (34 odsto) od 157 anketiranjih preduzeća navela je da ima iskustva u primeni veštačke inteligencije (AI).

U prerađivačkoj i generalno, u tradicionalnoj industriji, gde je potencijal za uticaj na širi privredni, inovacioni i društveni razvoj ogroman, AI je slabo zastupljena.

Ipak, svako treće preduzeće je izrazilo spremnost da eksperimentiše sa novim tehnologijama.

Velika preduzeća imaju razvijen strateški pristup inovacijama

Strateški pristup AI je najviše zastupljen u sektorima komunikacija i informacija i stručnih naučnih, inovacionih i tehničkih delatnosti. Ovakav nalaz je očekivan, sa oko 60 odsto preduzeća koja koriste AI u ova dva sektora. Osim njih, primena AI tehnologije je nešto izraženija u finansijskoj i delatnosti osiguranja i poslovanja nekretninama.

Slaba zastupljenost AI u prerađivačkoj industriji je veliko iznenađenje i, između ostalog, ukazuje i na nizak nivo automatizacije i digitalizacije poslovnih procesa, iako su mogućnosti u ovoj oblasti možda i najveće. Međutim, u ovoj delatnosti su i najveći izazovi, s obzirom na kompleksnost ovih sistema i probleme koji se mogu pojaviti prilikom integracije u postojeću poslovnu strukturu.

Što se tiče veličine preduzeća, sve velike firme koje su učestvovale u istraživanju imaju razvijen strateški pristup inovacijama, dok među srednjim preduzećima takav pristup ima 74 odsto. Tek svako peto malo preduzeće ima razvijenu strategiju korišćenja AI u poslovnim procesima. Zaključak je da velike kompanije mogu da iskoriste obimne podatke i postojeću infrastrukturu za stratešku integraciju veštačke inteligencije, dok se manje firme suočavaju sa ograničenjima budžeta, manjkom stručnosti i sumnjama u vrednost ulaganja u AI za njih.

U gotovo polovini kompanija koje integrišu AI u poslovne modele i za to odvajaju sredstva, budžet za AI je alociran na različite organizacione ili funkcionalne jedinice. Kod druge polovine kompanija, budžet je dominantno skoncentrisan u IT odeljenju (31,3 odsto).

Proizvode koji su zasnovani na AI ili koriste AI tehnologije lansiralo je manje od petine kompanija, a kompleksniji proizvodi koji pokrivaju više poslovnih funkcija ili oblasti izuzeci su među srpskim preduzećima.

Najviše kompanija je navelo da nema poteškoća u primeni AI tehnologija, a kod onih koji nailaze na izazove najčešće se radi o kvalitetu podataka. Druga dva značajna izazova su integracija u postojeći sistem i nedostatak ljudi sa znanjem. Vrlo mali broj firmi smatra da su problem visoki troškovi.

Najviše efekata na bolje upravljanje i donošenje poslovnih odluka

Efekti upotrebe AI na poslovanje su raznovrsni, ali dominiraju oni koji su u vezi sa boljim upravljanjem, odnosno boljim donošenjem poslovnih odluka. Konkretni, merljivi ekonomski benefiti se ogledaju u tome što je nakon uvođenja AI došlo do povećanja prodaje i smanjenja troškova, a u određenom broju slučajeva i do simultanog ispoljavanja oba efekta.

S druge strane, to je dovelo i do brojnih i raznovrsnih konkurentskih prednosti za kompanije koje su eksperimentisale sa AI, a koji se, u najvećem broju slučajeva, ispoljio kroz povećanje kvaliteta. Među značajnim konkurentskim prednostima su niža cena, veće zadovoljstvo kupaca i kreiranje dodatnih mogućnosti za inovacije.

Od ukupnog broja kompanija koje imaju iskustva sa AI tehnologijom, u smislu njenog korišćenja u poslovnim procesima, tek neznatno više od polovine ima uspostavljene veze unutar ekosistema kroz rad na konkretnim AI projektima. Dominantnu ulogu ima saradnja sa eksternim konsultantima i u nešto manjoj meri sa tehnološkim kompanijama – ukupno 50 odsto veza je kreirano sa ovim akterima u ekosistemu. Ostali imaju sekundarnu ulogu, s tim što su startapi po broju veza za nijansu značajniji.

U pogledu fokusa saradnje, ona je najviše okrenuta obukama, odnosno edukaciji – polovina njih. Značajno mesto zauzimaju i razvoj proizvoda i umrežavanje.

Kratkoročni planovi usmereni na automatizaciju

Kada su u pitanju kratkoročni planovi kompanija, najveće je interesovanje za proširivanje upotrebe AI u domenu automatizacije i poslovne analitike.

Kod manjeg broja preduzeća su prisutni planovi vezani za usavršavanje i razvoj AI strategije, potencijalno usled nedostatka finansijskih resursa i/ili neprepoznavanja značaja postojanja formalizovanog pristupa upotrebe AI tehnologije, kao i kada je u pitanju upotreba AI u upravljanju odnosima sa kupcima.

Daleko manji broj kompanija planira da istraži nove mogućnosti – da pored proširivanja postojeće upotrebe AI tehnologije pokrene i nove inicijative primene i razvoja AI u poslovnim procesima.

Promena koja dolazi

Upotreba AI tehnologije je još uvek relativno nisko zastupljena u srpskim preduzećima, uglavnom se šireći u poslovnoj praksi velikih i kompanija srednje veličine i u IKT i stručnim, naučnim, inovacionim i tehničkim delatnostima. Takav nalaz je i očekivan, jer je u ovim kompanijama upotreba AI pitanje opstanka na globalnom tržištu, a u obzir treba uzeti i postojanje mogućnosti za razvoj u takvim organizacijama.

Iskustvo srpskog poslovnog sveta govori da su za uspeh u primeni i razvoju AI, kako operativni tako i strateški, neophodni – razvijena poslovna strategija, aktivan odnos prema regrutaciji talenata i široka primena unutar preduzeća, i uspostavljanje i negovanje višestrukih veza u ekosistemu, uz nezamenljivu ulogu eksternih eksperata i tehnoloških kompanija koje imaju iskustva u primeni AI tehnologije.

Kada se govori o upotrebi AI tehnologije u srpskim preduzećima, najveći nedostatak je veoma nizak stepen primene AI u tradicionalnoj industriji, i to je domen gde postoji najveći potencijal za budućnost, sa najvećim mogućnostima za uticaj na širi privredni, inovacioni i društveni razvoj.

Sutra: Kineski AI modeli preuzimaju tehnološku dominaciju