AMERICI POTREBAN JOŠ JEDAN PAKET POMOĆI Ministarstvo finansija sprema dodatni podsticaj ekonomiji

Američki ministar finansija Stiven Mnučin (Steven Mnuchin) najavio je da će predsednička administracija „ozbiljno razmotriti“ emisiju još jednog kruga direktne novčane pomoći za građane u četvrtom paketu sredstava za ekonomski oporavak od posledica pandemije korona virusa.

„Mislim da ćemo to ozbiljno razmotriti ako želimo više direktnog novca za podsticanje ekonomije“, rekao je Mnučin u sredu u svedočenju pred Odborom za malu privredu i preduzetništvo u Senatu, prenosi Fox News. Prema njegovim rečima, eventualna pomoć bila bi usmerena na vraćanje ljudi na posao.

Krajem marta Kongres je usvojio Zakon o CARES u iznosu 2.200 milijardi dolara, odobravajući jednokratne isplate do 1.200 za pojedince i 2.400 dolara za bračne parove, kao i dodatnih 500 dolara po detetu mlađem od 17 godina. Isplate su manje za one koji zarađuju godišnje više od 75.000 dolara, a nisu preddviđene za one sa zaradama višim od 99.000 dolara godišnje.

Novčana pomoć bila je usmerena na umanjenje finansijkog šoka prouzrokovanog pandemijom Covid-19, zbog čega je u martu američka ekonomija praktično zaustavljena. U periodu od 11 nedelja više od 43 miliona Amerikanaca podnelo je zahteve za naknade za nezaposlene, prema prošlonedeljnim podacima tamošnjeg Ministarstva rada.

Mnučin je podržao inicijativu za donošenje novog zakonskog akta koji bi omogućio dodatnu finansijsku pomoć. „Slobodnomisleći smo ljudi, ali apsolutno verujemo da će malim preduzećima, a usput i mnogim velikim komapanijama, apsolutno biti potrebna veća pomoć“, naveo je američki ministar finansija.

Mnučinovi komentari, kako tumači Fox News, došli su na snažnom talasu oporavka od nezaposlenosti u maju, kada je oko 9,0 miliona ljudi ostalo bez posla, što je podiglo stopu nezaposlenosti na 20 odsto, a to je najviše od Velike depresije (1929-1933). Prema najnovijom podacima Ministarstva rada, stopa nezaposlenosti ipak je pala u međuvremenu na 13,3 odsto, što je i dalje više od vrhunca tokom svetske finansijske krize 2008. godine, ali je pokrenula optimizam.

„Mislim da će se ekonomija snažno oporaviti, ali još je značajna šteta u nekim delovima ekonomije. I razmotrićemo upotrebu svih naših fiskalnih alata u saradnji sa Kongresom da bismo bili sigurni da ćemo vratiti ekonomiju tamo gde je bila i gde bi trebalo da bude“, naveo je Mnučin.

Demokrate i republikanci saglasni su da je potreban još jedan krug pomoći za podsticanje ekonomskog rasta, iako se ne slažu u pogledu konkretnih mera. Neke od opcija koje razmatra Bela kuća uključuju smanjenje poreza na zarade, podršku preduzećima koja se ponovo otvaraju, odbijanje ili otpisa poreza za pojedince koji se vraćaju na posao, kao i bonus za nezaposlene Amerikance koji se vraćaju na svoja radna mesta.

Prema pisanju portala Business Insider, demokrate su predložili još jedan krug pojedinačne stimulativne pomoći od po 1.200 dolara iz paketa od 3.000 milijardi dolara koji je dostavljen u Kongres na razmatranje. Republikanci ne prihvataju taj plan i ocenjuju ga kao liberalnu listu želja. „Moramo preći sa pomoći za spasavanje na dugoročno podsticanje ekonomskog rasta“, izjavio je za Fox Business, Leri Kudlov (Larry Kudlow) ekonomski savetnik u predsedničkoj administraciji Donalda Trampa (Donald Trump).

U fokusu Mnučinovog obraćanja bilo je sprovođenje Programa zaštite isplata zarada (PPP) u iznosu 670 milijardi dolara, kojim je Kongres dao mogućnost brzog podizanja kredita za mala preduzeća, kako bi zaštitio zaposlene od otpuštanja. Programom je preduzećima omogućeno i pretvaranje kredita u bespovratna sredstva ukoliko ne otpuštaju zaposlene. O popularnosti programa govori podatak da je odobreno 511 milijardi dolara za 4,5 miliona kredita.

Senatori iz obe partije ocenili su da je PPP faktor neočekivanog majskog porasta zaposlenosti. Mnučin je naveo da je „desetine miliona zaposlenih ostalo povezano sa svojim poslovima“ i kazao da je „prijatno iznenađen“ nedavnim ekonomski podacima, jer je mislio da će „dno“ biti u junu, a ne da će proći u maju.

On je dodao da će biti potreban zakonski okvir za dodatno ulaganje novca u ekonomiju, kao i da to treba biti usmereno ka određenim primaocima. U tom smislu Mnučin je pomenuo industriju putovanja, odmora i ugostiteljstva. „Sve što budemo radili treba biti više usmereno na industrije i mala preduzeća koja imaju najviše poteškoća da se ponovo otvore“, istakao je Mnučin i dodao da je potrebno popraviti osiguranje za slučaj nezaposlenosti.

Podsetimo, Mnučin je 10. maja rekao novinarima da treba još sačekati sa sledećim predlogom o stimulativnim ekonomskim merama. On je istakao da pre odluke o trošenju „više novca poreskih obveznika samo želimo da budemo promišljeni“, kao i da treba ostati fokusiran na izvršenje postojećih programa.

Ministarstvo rada objavilo je u četvrtak da se prošle nedelje za državnu naknadu za nezaposlene prijavilo još 1,54 miliona Amerikanaca. To je pad u odnosu na prethodu nedelju, kada se za tu pomoć prijavilo 1,89 miliona državljana SAD, ali je broj i dalje vrlo visok, prenosi Tanjug, pozivajući se na BBC. Ovo je druga uzastopna sedmica u kojoj je broj podnosilaca zahteva bio manji od dva miliona.

Američki nacionalni dug najveći u istoriji

Američki nacionalni dug prevršio je iznos od 26.000 milijardi, a kada se to preračuna u odnosu na broj stanovnika, proizilazi da je svaki Amerikanac u proseku dužan po 70.000 dolara, prema podacima američkog Ministarstva finansija od 9. juna.

Povećanje duga posledica je krize nastale usled pandemije korona virusa, prenosi Sputnik. Američka administracija odobrila je od marta oko 5.000 milijardi dolara za fond pomoći za ublažavanje ekonomskih posledica pandemije.

Kada je reč o budžetskom deficitu tokom prvih osam meseci fiskalne godine (koja traje od 1. oktobra do 30. septembra) suma se popela na 1.880 milijardi dolara, što je više nego ijedan godišnji budžetski deficit u istoriji SAD. Poređenja radi, deficit za celu fiskalnu 2019. godinu (1. oktobar 2018-30. septembar 2019) iznosio je 738,6 milijardi dolara, dok je sada za osam meseci više nego dvostruko veći.