Dva prstena oko glavnog grada smanjiće gužve u saobraćaju

Beogradu nedostaju mostovi, prvi u planu Ada Huja i Vinča

AnalizaInfrastrukturaInvesticije

1.12.2022 10:58 Autor: Julijana Vincan 8

Beogradu nedostaju mostovi, prvi u planu Ada Huja i Vinča Beogradu nedostaju mostovi, prvi u planu Ada Huja i Vinča
Tačan broj mostova u Srbiji nije poznat, pošto ne postoji jedinstveni registar koji evidentira ove saobraćajnice. Građevinski inženjer Siniša Mihajlović procenjuje da ih ima... Beogradu nedostaju mostovi, prvi u planu Ada Huja i Vinča

Tačan broj mostova u Srbiji nije poznat, pošto ne postoji jedinstveni registar koji evidentira ove saobraćajnice. Građevinski inženjer Siniša Mihajlović procenjuje da ih ima između 1.000 i 2.000, uz napomenu da se mostovi slabo održavaju.

„Putevi Srbije i lokalne samouprave trebalo bi da dostave spisak visećih mostova u njihovoj nadležnosti. Našlo se već da neke treba rušiti, neke rekonstruisati, a neke zatvoriti. Ne postoji tačna evidencija u tom smislu“, objašnjava naš sagovornik.

Naime, po nalogu Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, lokalne samouprave treba da popišu viseće mostove, a po do sada pristiglim podacima na teritoriji Srbije ih ima oko 60. Samo njih 10 je u ispravnom stanju, dok su ostali za sanaciju ili rušenje.

Kada je reč o masivnim i mostovima od velikog značaja, kao što je Pančevački most, Mihajlović ističe da rušenje nije opcija. On navodi da je ovo objekat od izuzetnog značaja i za Beograd i za Srbiju, kako u tehničkom, tako i u istorijskom smislu, koji zaslužuje mnogo bolji tretman.

Profesor Milan Vujanić sa Saobraćajnog fakulteta smatra da most u dobrom stanju ne bi trebalo da traje manje od 30 do 40 godina. On ističe da u Srbiji nemamo dovoljno mostova, a samo Pariz ih, recimo, ima 17. „Most je neprocenjivo blago“, podseća profesor.

Foto: Pixabay.com

Prema njegovim rečima, za most su uvek najskuplje pristupne saobraćajnice. Most na Adi Ciganliji je, kako kaže, koštao oko 120 miliona evra, a sa pristupnim saobraćajnicama 420 miliona evra. Dakle, skoro tri puta je bilo skuplje okruženje nego sam most.

Profesor Vujanić procenjuje da Beogradu trenutno nedostaju najmanje dva mosta kako bi se zatvorili unutrašnji i spoljašnji prsten. Time bi se, sa postojećim mostovima, rasteretio saobraćaj u glavnom gradu. Kako kaže, jedan od njih bi trebalo da bude malo udaljeniji od postojećeg Pupinovog mosta (Ovča/Borča), ali je potreban i most malo dalje od Beograda, kao nastavak saobraćajnica koje su deo obilaznice.

„Mi smo pravili Most na Adi koji je trebalo da ide kroz brdo na Dedinju i da izađe iznad Autokomande, pa iznad Južnog Bulevara, probije brdo i izađe niže od Pančevačkog mosta, i da se tu pravi novi most. To bi bio taj jedan prsten, unutrašnji. Spoljni bi trebalo da ide auto-putem, gde bi se izlazilo kod Bubanj Potoka i išlo na drugu stranu, i on bi preko Pupinovog i još jednog mosta zatvorio krug. Ta dva prstena, unutrašnji i spoljni, su neophodni Beogradu. Nije logično da sav saobraćaj, i teretni i putnički, ide preko Pančevačkog mosta i kroz gradsku zonu, umesto da je obiđe“, smatra Vujanić.

Most na Adi Huji trebalo da bude završen sredinom 2022.

Beograd bi do 2030. godine mogao da dobije sedam novih mostova, a sa izgradnjom dva trebalo je da se počne do kraja ove godine. Neke od lokacija na kojima je planirana izgradnja su Sava, Ada Huja i obilaznica kod Vinče.

„Planira se most na Adi Huji sa dve do tri trake i most Vinča, ali to je obilaznica kojom se zatvara prsten od Belog Potoka do Pančeva. Kada se bude uradio taj deo kod Bubanj Potoka, Ostružnica, Surčin, Batajnica, ostaje most kod Vinče koji je potreban i za železnički saobraćaj, kako se teretni saobraćaj ne bi ‘vukao’ kroz Vukov spomenik“, objašnjava građevinski inženjer Siniša Mihajlović.

Prema njegovim rečima, veoma je važno da se Most Vinča hitno napravi, kako bi se železnički teretni saobraćaj iz Pančeva prevukao u Beli Potok.

Ksenija Radovanović iz organizacije „Nova planska praksa“ ocenila je za Biznis.rs da je interesantno to što se promenila ideja okruženja mosta preko Ade Huje.

„Sama Ada Huja je do skoro planirana kao stambeno-poslovna zona, a sada (od februara) je na trasi mosta planirana šuma. Ona tek treba da bude zasađena, jer se radi o jako zagađenom zemljištu, ali dodaje zaplet u pitanje o dinamici radova, a posebno u kontekstu PR priče o ozelenjavanju Beograda. (na primer, za druge delove Ade Huje koji su planirani kao ‘obične’ parkovske površine napomenuto je da njihova realizacija može da sačeka izgradnju metro stanica)“, istakla je naša sagovornica.

Ona je dodala da Ada Huja prema usvojenim izmenama i dopunama Plana generalne regulacije postaje park šuma, pa se sad planira da taj most bude kao prekid šume koja tek treba da bude zasađena, nakon što čitav prostor bude očišćen od toksičnih industrijskih ostataka.

Most na Adi Huji bi trebalo da bude izgrađen na oko 2,5 kilometra nizvodno od Pančevačkog mosta, a biće dužine 3,3 kilometra i širine oko 30 metara. Kako stoji u Katalogu velikih projekata Direkcije za građevinsko zemljište i izgradnju, most bi trebalo da košta 180 miliona evra, bez PDV-a. Na osnovu ovog dokumenta izgradnja je trebalo da počne još 2018. i da se okonča sredinom 2022. godine.

  • Maša

    1.12.2022 #1 Author

    Da se nadamo za jedno 10 godina…

    Odgovori

  • GOCA BG

    1.12.2022 #3 Author

    Da se razmisljalo na vreme,ne bi imali kolaps u gradu i na mostovima svaki dan…

    Odgovori

  • DUSICA

    2.12.2022 #4 Author

    Taj most je trebao da bude vec izgradjen posto Pancevac vise nije za upotrebu

    Odgovori

  • GAGA

    2.12.2022 #5 Author

    Dobro su se setili posle 80 godina

    Odgovori

  • SRDJAN

    4.12.2022 #6 Author

    Mnogo toga fali Beogradu pa i mostovi.

    Odgovori

  • RED

    5.12.2022 #7 Author

    GANGULA ĆE NAPRAVITI.

    Odgovori

  • DUSA

    9.3.2024 #8 Author

    Mnogo Beogradu nedostaje

    Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

    Biznis.rs newsletter

    Prijavite se na biznis.rs newsletter i budite uvek u toku sa najnovijim finansijskim i ekonomskim temama značajnim za društveni razvoj.

    Vaša e-mail adresa će biti korišćena isključivo za potrebe slanja newslettera, a u skladu sa Politikom privatnosti.