Bumerang i efekat biča u globalnim lancima snabdevanja

Javno je stigla budućnost skupljeg sveta. Značajno veća inflacija od proklamovane sada se više ne stavlja pod tepih. I nemoguće je staviti je pod tepih, posebno imajući u vidu istinu neprijatne razlike realnog porasta cena u odnosu na ono što kaže zvanična statistika. Statistički inflatorni proseci ne pomažu prosečnom građaninu u problemu dramatičnog pada standarda, usled inflatornog divljanja maloprodajnih cena, ističe u razgovoru za Biznis.rs profesor Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Zoran Bogetić.

Prema njegovim rečima, usled pandemije korona virusa, a još više usled rata u Ukrajini, svet je suočen sa ogromnim talasom tražnje koju sve slabije prati ponuda pokidanih lanaca snabdevanja. Strah od nestašice dovodi države, kompanije i pojedince u situaciju paničnog gomilanja robe, sa izvesnim sigurnosnim zalihama čije dimenzije do sada nisu bile poznate. Strepnje ispoljene u opštem grabežu tako dovode do sve većeg robnog opterećenja, koje jednog dana može eksplodirati.

Na drugoj strani, sa smirivanjem ratnih i političkih tenzija, sa koracima ka vraćanju svetskih privrednih procesa u normalu, treba očekivati masovan pokret ka rasterećenju nagomilanih zaliha. Kako kaže profesor Bogetić, to je momenat novog, velikog talasa destrukcije u lokalnim i globalnim lancima snabdevanja. Talasi tražnje biće dopunjeni nekontrolisanim talasima ponude, pa će biti potrebno mnogo vremena za smirivanje svetskog ekonomskog okeana.

Trenutno posmatrano, lanci snabdevanja su možda najslabija tačka svetske ekonomije. Mnogi su pokidani, transport je mnogo skuplji i traje duže, a fabrike stoje čekajući sirovine, delove, repromaterijal. U kojoj meri je uticaj na takvo stanje imao korona virus, a u kojoj aktuelna dešavanja u Ukrajini?

– Sve je počelo sa kovid dramom i posledičnim padom privredne aktivnosti i porastom transportnih troškova globalnog saobraćaja. Početak energetske krize i rast cena goriva dao je značajan doprinos inflatornoj spirali. Politika nacionalnih banaka u pravcu niskih kamata i podsticanja privredne aktivnosti takođe je dala izvestan inflatorni doprinos. Kovid je tako otvorio vrata sada dramatične ekonomske krize, značajno podstaknute rusko-ukrajinskim ratom i slomom brojnih globalnih lanaca snabdevanja. Sankcije nametnute Rusiji pokazale su da je svet bio znatno povezaniji ekonomski nego politički. Cenu rata u Ukrajini plaćaće svi.

Da pojasnimo kovid krizu lanaca snabdevanja. Pandemija je donela brojne probleme smanjenjem privredne aktivnosti i kretanja ljudi i roba, što je izazvalo rast inflacije, prvenstveno na strani cena transporta, goriva, gasa i hrane. Kraća i duža epidemiološka zatvaranja pojedinih gradova, regiona i čitavih zemalja značila su i diskontinuitet poslovne aktivnosti, pa samim tim i destrukciju u lancima snabdevanja različitih privrednih grana. Globalno integrisana privreda, naročito na planu složenih visoko sofisticiranih proizvoda, ispoljila je do sada neviđen stepen evidentne ranjivosti. Složeni globalni lanci snabdevanja, sa mnogobrojnim karikama širom sveta, pokazali su se kao ranjivo poslovno rešenje. Vlasnici sofisticiranih tehnoloških brendova, sazdanih od komponeti proizvedenih na udaljenim svetskim destinacijama suočili su se sa problemom nemogućnosti finalizacije sada znatno skuplje proizvodnje. Nekada prevaziđena logika lokalnih integrisanih lanaca snabdevanja u uslovima distanciranja i proizvodnog i transportnog diskontinuiteta postala je svojevrsna konkurentska prednost sve udaljenijih ekonomija.

Kažete da će svi plaćati cenu rusko-ukrajinskog sukoba. Može li se sagledati koliko će ta cena biti visoka i u kojoj meri će ko snositi posledice?

– Velike pandemije poslovično su praćene ekonomskim krizama, sa kojima neminovno u aktuelnoj ljudskoj civilizaciji dolaze i ratovi. Rusko-ukrajinski sukob, praćen do sada nezabeleženim sankcijama “ostatka sveta” prema agresoru, u značajnoj meri je intenzivirao sveopšte ekonomske probleme. Evidentno je da se sveopšte žestoko ekonomsko kažnjavanje Rusije kao agresora ispoljava i u značajnoj ekonomskoj destrukciji u Evropi, ali i širom sveta. Rusija je, naime, svojom privredom visoko integrisana u globalne lance snabdevanja, gde često igra ključnu ulogu. Pomenimo samo svetsku važnost Rusije na tržištima nafte, gasa, uglja, đubriva, paladijuma (poluprovodnici), žitarica i jestivog ulja.

Svi vezani, ali i drugi lanci snabdevanja na globalnom nivou, u značajnoj meri su određeni ruskom proizvodnjom, isporukom i tražnjom, što se evidentno podcenjuje kada se odmeravaju mere kažnjavanja povodom agresije na Ukrajinu. Upravo mera ekonomskih sankcija prema Rusiji govori o veličini moguće destrukcije, prvenstveno evropske, ali i drugih vezanih ekonomija. Evropska ekonomija, u značajnoj meri vezana za rusku, doživeće snažan bumerang efekat na štetu ekonomske aktivnosti i stabilnosti. Neminovni višeslojni negativni inflatorni i drugi efekti nametnutih sankcija po evropske i svetske lance snabdevanja trenutno se teško mogu sagledati.

Činjenica je da je globalizacija na izuzetno visokom ekonomskom nivou povezala čitav svet. U vezi sa tim, koje industrije će snositi najveće posledice aktuelnih dešavanja?

– Domino efekat u globalnim lancima snabdevanja je neminovan kada veliki igrači bivaju isključeni. Pomenimo i ukrajinsku ekonomiju i njenu važnost u proizvodnji čipova, na nivou svetske dominacije u proizvodnji krucijalne komponente neona. Na drugoj strani, Rusi imaju veliki značaj u proizvodnji poluprovodnika, zahvaljujući dominaciji u proizvodnji komponente paladijuma. Iskakanje Ukrajine i Rusije iz pomenutog lanca snabdevanja značajno tangira automobilsku industriju ili industriju pametnih telefona, praveći probleme kompletiranja proizvoda i kontinuiteta isporuke. Otuda, na primer, treba očekivati dalji rast cena polovnih automobila na štetu tržišta novih automobila. Razvijene ekonomije auto-proizvođača mogu očekivati značajnu destrukciju u toj važnoj privrednoj grani.

Bumerang efekat nametnutih sankcija Rusiji sve je jasniji i na polju krize afirmacije ekoloških izvora energije. Čini se da sve jasnija zavisnost evropske privrede od ruskog gasa, kao kvalitetne alternative uglju, koji je “najgore” fosilno gorivo. S obzirom na urgentnost situacije moguć je retrogradni povratak uglju, koji je prethodno Nemačka do 2030. godine planirala da eliminiše iz upotrebe u svojim termoelektranama. Ovakav “skup” scenario je moguć zbog nedovoljnog vremena za punu afirmaciju obnovljivih izvora energije, poput vetroparkova i solarnih elektrana.

Pomenimo i noviju kontroverznu sve širu afirmaciju potencijala nuklearnih elektrana, kao boljih alternativa termoelektranama na fosilna goriva. Imajući u vidu aktuelni rusko-ukrajinski konflikt i primenjene mere prema Rusiji od strane razvijenih zemalja, evidentno je da će afirmacija zelenih lanaca snabdevanja u energetskom sektoru stagnirati ili u najboljem slučaju sačekati vremenski zahtevnu afirmaciju obnovljivih izvora energije.

Među stanovništvom se u sve većoj meri oseća strah, pa je kao i na početku pandemije počelo stvaranje zaliha kako hrane, tako i različitih vrsta robe. Kako se to može odraziti na dalja ekonomska kretanja?

– Rasturanje brojnih etabliranih globalnih lanaca snabdevanja usled rata u Ukrajini pored značajnog inflatornog uticaja dovodi i do značajnog distanciranja igrača u lancima snabdevanja, kao i čitavih nacionalnih ekonomija. Strah od dolazećeg dovodi do gomilanja zaliha roba na svim nivoima privrednog i društvenog života. Tako države gomilaju zalihe energenata, veštačkih đubriva, žitarica, jestivog ulja, palminog ulja… svega “strateškog” do čega se može doći. Strah od budućeg i pojedince i porodice dovodi do pravljenja ličnih zaliha “neophodnog”. I preduzeća panično nabavljaju, proizvode i štede, ne verujući bližem i širem okruženju. Takva i slična gomilanja roba, bez jasnog plana plasmana i potrošnje stvaraju preduslove za masovnu pojavu “efekta biča” u lancima snabdevanja, do čega će neminovno doći sa relaksacijom svetske političke i ekonomske scene. To znači nove velike probleme deblansiranih lanca snabdevanja, sa ogromnim robnim talasima koji će značiti nove velike raskorake u svetskoj ponudi i tražnji.

Autor: Tanja Kovačević

Tekst je objavljen u martovskom broju štampanog izdanja Biznis.rs