Dodatni pad proizvodnje malina, problemi u stočarstvu i navodnjavanju obeležili agrarnu godinu

U državnom budžetu za 2025. godinu poljoprivredi je opredeljeno oko 150 milijardi dinara, što čini približno 7,5 odsto ukupnih budžetskih rashoda. Za narednu godinu planiran je nešto manji iznos – agrarni budžet za 2026. projektovan je na 147,5 milijardi dinara, odnosno za 2,2 milijarde dinara manje nego u tekućoj godini.

Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Dragan Glamočić izjavio je da će najveći deo sredstava biti usmeren na direktne podsticaje poljoprivrednicima. Za te namene biće izdvojeno 116 milijardi dinara, što čini više od 54 odsto ukupnih subvencija koje država isplaćuje.

Ministar je najavio i povratak podsticaja za nabavku robota i savremene mehanizacije tokom 2026. godine, ocenjujući da je hronični nedostatak radne snage jedan od ključnih problema domaćeg agrara.

Uprkos budžetskim izdvajanjima, agroanalitičari upozoravaju da Srbija ni pred kraj 2025. godine nema prehrambeni suverenitet. Iako je u 2024. ostvaren suficit u spoljnotrgovinskoj razmeni hrane od oko 1,2 milijarde evra, taj rezultat se ocenjuje kao nedovoljan u odnosu na potencijal.

Izvoz hrane iznosio je 5,1 milijardu evra, dok je uvoz dostigao 3,9 milijardi, a stručnjaci ističu da se i dalje uvoze proizvodi koje bi zemlja mogla sama da proizvede i plasira na inostrana tržišta.

Pogrešna poljoprivredna strategija

Agroanalitičar Branislav Gulan kao jedan od glavnih uzroka navodi Strategiju razvoja poljoprivrede iz 2014. godine koja je, prema njegovim rečima, bila zasnovana na nerealnim projekcijama rasta, čak do 9,1 odsto godišnje. Umesto toga, poljoprivreda je u periodu od 2014. do 2024. godine ukupno porasla svega 1,7 odsto, odnosno oko 0,17 odsto godišnje.

Strategija, čija je izrada finansirana sa 8,2 miliona evra iz evropskih fondova, ignorisala je upozorenja recenzenata o netačnostima i precenjenim očekivanjima, a odgovornost za njen neuspeh nikada nije utvrđena.

Prema ocenama stručnjaka, dokument je polazio od pogrešnih pretpostavki o resursima i investicijama. Najavljeni rast ulaganja i širenje sistema za navodnjavanje nisu ostvareni ni do 2025. godine – navodnjavano je manje od 50.000 hektara. Revizije su pokazale da značajna sredstva nisu dala očekivane rezultate, što se odrazilo na niže prinose i pad proizvodnje, čak i u poređenju sa nivoima od pre nekoliko decenija.

Popisi poljoprivrede dodatno ukazuju na duboke strukturne probleme: mali broj aktivnih gazdinstava, starenje poljoprivrednog stanovništva, slabo razvijeno stočarstvo, kontinuirano pražnjenje sela i nizak prihod po hektaru, koji se procenjuje na svega 1.000 do 1.200 evra.

Loša godina za malinare

Posebno teška godina je iza proizvođača maline. Zbog nepovoljnih vremenskih prilika proizvodnja je dostigla rekordno nizak nivo.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, ovogodišnji rod je manji za 12,2 odsto u odnosu na prošlu godinu, dok sami proizvođači procenjuju da je pad znatno veći – između 40 i 70 odsto. Otkupna cena se, uprkos slabijem rodu, kretala oko 600 dinara po kilogramu. Procene govore da će ukupna proizvodnja u 2025. iznositi svega 10.000 do 15.000 tona, dok je u 2024. bila oko 40.000 tona. Već sada se upozorava da bi 2026. mogla doneti još manje količine, jer su izdanci ostavljeni za narednu sezonu u lošem stanju zbog suše.

Istovremeno, stručnjaci ističu da je kupina poslednjih godina doživela snažan rast i da se našla među deset najvažnijih poljoprivredno-prehrambenih izvoznih proizvoda, sa vrednošću izvoza od oko 51 milion dolara. Pod kupinom se u Srbiji nalazi šest do sedam hiljada hektara, a godišnja proizvodnja iznosi oko 34.000 do 35.000 tona. Sve značajnije mesto u izvozu zauzima i borovnica.

Podaci o ratarskoj proizvodnji pokazuju da će ovogodišnji rod kukuruza biti znatno manji nego prethodnih godina. Pod ovom kulturom je bilo 961.215 hektara, a ukupna proizvodnja se procenjuje na oko 4,4 miliona tona, uz prosečan prinos od 4,6 tona po hektaru. To je za 12,9 odsto manje nego 2024. godine, dok je u odnosu na desetogodišnji prosek pad čak 27,2 odsto.

Novine u 2026. godini

U Ministarstvu poljoprivrede najavljene su i promene u sistemu službenih kontrola. Nacrt Zakona o službenim kontrolama predviđa nenajavljene inspekcijske nadzore na gazdinstvima i kod proizvođača hrane, uz kazne od 250.000 do tri miliona dinara za utvrđene nepravilnosti.

Kontrole bi se sprovodile u svim fazama proizvodnje i prometa hrane, po principu „od njive do trpeze“, uz posebnu pažnju na uvoznu robu.

Istovremeno se priprema i nova desetogodišnja Strategija poljoprivrede i ruralnog razvoja, koja će važiti do 2034. godine, a čiji je osnovni cilj obnova prehrambenog suvereniteta Srbije. Ekspertski nacrt ovog dokumenta, prema najavama, uskoro bi trebalo da bude predstavljen javnosti i da obuhvati mere za jačanje domaće proizvodnje hrane i unapređenje položaja sela.

Takođe, Srbija dobija i novi Zakon o stočarstvu. Cilj novog propisa je usklađivanje sa zakonima u oblasti agrara u EU.

Reč je o pravilima koja su u Uniji standard i čije poštovanje omogućava jednak tretman domaćih proizvođača na evropskom tržištu. Evropska komisija je u izveštaju za 2024. godinu ocenila da je Srbija „umereno pripremljena“ za primenu standarda u ovoj oblasti i zato je preporučila usvajanje zakonodavnog okvira koji će biti u potpunosti usklađen sa pravnim tekovinama Evropske unije.