Ekonomisti CEVES-a: Projekcije privrednog rasta će verovatno biti revidirane do kraja godine

Makroekonomski trendovi u Srbiji na početku 2025. godine nagoveštavaju lošije rezultate nego 2024. godine, pa je procena da će privredni rast ove godine biti niži od planiranih 4,2 odsto i da će iznositi manje od četiri odsto, rekao je profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Milojko Arsić u sredu na predstavljanju najnovijeg Kvartalnog monitora.

On je naveo da su u januaru usporeni industrijska proizvodnja, promet u trgovini na malo, izvoz, naplata poreza, a u odnosu na prethodnu godinu je opao i broj građevinskih dozvola.

„Prognoze za 2025. postaju sve neizvesnije kako se komplikuju unutrašnji i spoljni činioci koji imaju uticaj na privredni rast“, istakao je Arsić i dodao da će procena koliko će rast BDP-a biti manji od plana biti moguća tek kada bude raspoloživo više podataka o privrednim kretanjima i kada postane izvesnije u kom pravcu će ići rasplet političke krize u Srbiji, odnosno kako će se razrešiti globalni ekonomski i politički sukobi.

Samo dan ranije guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković je na konferenciji u organizaciji Bloomberg Adria objavila da je centralna banka snizila projekciju privrednog rasta za prvi kvartal 2025. godine sa 3,5 na 3,3 odsto BDP-a. U rizike za ostvarenje očekivanih stopa rasta i inflacije do kraja godine ona ubraja geopolitičke tenzije, kvalitet poljoprivredne sezone, ali i „proteste i blokade“, mada ističe da NBS ostaje pri proceni da će privredni rast do kraja godine dostići 4,5 odsto.

Pavle Medić, zamenik glavnog ekonomiste Centra za visoke ekonomske studije (CEVES), i Lazar Ivanović, ekonomista u CEVES-u, ocenjuju u razgovoru za Biznis.rs da društveno-politička kriza u Srbiji, uključujući i neizvesnost povezanu sa načinom i trenutkom izlaska iz iste, trenutno jesu u određenoj meri izvor poslovne neizvesnosti koju domaća privreda prepoznaje i oseća.

„Imajući u vidu da trenutna vlast pokazuje da nije u stanju da se na adekvatan način nosi sa postojećom krizom, i da na nju reaguje sve nespretnije, uz pojačanu represiju koja se odnosi na sve veći deo stanovništva, za očekivati je da će domaća privreda usporiti ili obustaviti nova ulaganja – usled velike pravne nesigurnosti i sve slabijeg poštovanja ljudskih i imovinskih prava. Ovaj efekat se čak i amplifikovano prenosi i na strana ulaganja“, navode oni i dodaju da na krizu na sličan način i u sličnoj meri reaguje i ostatak stanovništva Srbije.

Naravno, u nešto većoj meri prosvetni i univerzitetski radnici koji su direktno pogođeni, ali i ostatak stanovništva koji na pomenutu neizvesnost i nesigurnost reaguje smanjivanjem potrošnje, odlaganjem kupovine trajnih potrošnih dobara i slično.

„Drugi veliki problem mogle bi predstavljati sankcije NIS-u, koje bi trebalo da stupe na snagu u petak, ukoliko se ne uvaži molba kompanije za ponovno odlaganje, koju je podržala i Vlada Srbije. S obzirom na značaj koji NIS ima za celokupan energetski sektor u Srbiji, izvesno je da bi sankcije imale dalekosežne negativne posledice po srpsku privredu. Kako 95 odsto nafte koja dolazi u Srbiju ide preko JANAF-a koji kontroliše Hrvatska – za koju je izvesno da ne bi prekršila američke sankcije – a Srbija ima strateške rezerve nafte za oko dva meseca, to znači da bismo imali veoma kratak vremenski interval da se ‘snađemo’ pre nego što dođe do nestašice goriva i, samim tim, ozbiljne destabilizacije privrede“, ističu Pavle Medić i Lazar Ivanović.

Ekonomisti CEVES-a podsećaju da je, pored toga, NIS jedna od kompanija sa najvećim prihodima u Srbiji, spada među deset najvećih izvoznika, a iz poreza i akciza po osnovu njihovog poslovanja i prodaje goriva država ubira 6-7 odsto javnih prihoda.

„Sve to ukazuje na dalekosežne posledice koje bi ove sankcije imale po srpsku privredu. Nestašica nafte bi, osim što bi uticala na rast opšteg nivoa cena, dovela i do pada potrošnje, poskupljenja izvoza, kao i stvaranja privrednog ambijenta opšte nesigurnosti koji destimuliše dolazak novih i nastavak poslovanja postojećih stranih investitora“.

Medić i Ivanović smatraju da kao dodatni izazov za celu privredu svakako treba pomenuti i CBAM (Carbon Border Adjustment Mechanism), koji će EU uvesti na ugljenično-intenzivni izvoz iz Srbije. To će neminovno dovesti do dodatnog poskupljenja srpskog izvoza, gubitka konkurentnosti srpskih izvoznika i, samim tim, ugrožavanja daljeg privrednog rasta.

Iako je Evropska komisija predložila da se implementacija pomeri sa 2026. na 2027. godinu, to je i dalje veoma kratak period za prilagođavanje, te je neophodno sprovesti brze i odlučne reforme u celom energetskom sektoru.

„Nova carinska politika SAD može samo indirektno uticati na privredu Srbije, i to u zavisnosti od toga u kojoj meri će Evropska unija, kao naš glavni trgovinski i investicioni partner, biti pogođena. Ono što donekle ohrabruje je da se pomenute carine u iznosu od 25 odsto za sada odnose samo na aluminijum i čelik. Međutim, carinski rat se retko zaustavlja na prvom potezu, pa bi dalje proširivanje obuhvaćene palete proizvoda moglo da ima šire efekte. Prema određenim analizama, najviše bi bile pogođene nove članice EU sa snažnim izvoznim sektorom – posebno u automobilskoj industriji, koja je već pogođena slabijom tražnjom usled konkurencije iz Kine – poput Češke, Mađarske, Slovačke, Slovenije i Rumunije“, naglašavaju naši sagovornici, uz zaključak da je Srbija svakako već pogođena slabijom izvoznom tražnjom, „čemu svedoče brojna zatvaranja i smanjivanje poslovanja u populaciji stranih direktnih investicija koje proizvode na našoj teritoriji“.

Potrebne reforme u energetici

Na pitanje kako može da se odgovori na ove izazove, na nivou preduzeća i celokupne privrede, ekonomisti CEVES-a kažu da nas slučaj sa NIS-om opominje da je neophodno raditi na diverzifikaciji izvora ključnih energenata poput nafte i gasa, kako bismo izbegli zavisnost od jednog dobavljača, kao što je trenutno slučaj sa Rusijom. S druge strane, slučaj CBAM-a upozorava na potrebu ozbiljnog pristupa dekarbonizaciji ostatka energetskog sektora, koji i dalje dominantno zavisi od fosilnih goriva.

„Za to je potrebno sprovesti nekoliko paralelnih procesa, kao što su podsticanje trgovine električnom energijom kroz dalju integraciju u evropsko i regionalno tržište, zatim diverzifikaciju izvora energije, sa fokusom na povećanje udela obnovljivih izvora, a posebno iskorišćavanje značajnih solarnih potencijala koje Srbija poseduje i reformu energetskog sektora kroz unapređenje ekonomskog upravljanja, koje ima tri ključna aspekta.

Prvi aspekt podrazumeva povećanje efikasnosti celokupnog energetskog sistema, koji – kao što je pokazala samoinicirana havarija u Kolubari krajem 2021. godine – može imati ogromne posledice (na primer, 1,6 milijardi evra iz budžeta za pokrivanje gubitaka EPS-a i Srbijagasa samo u 2022. godini). Drugi aspekt je upravljanje cenovnom politikom, gde treba prihvatiti da ne postoji održiv način privlačenja novih investicija bez postepenog povećanja cena energije. Treći aspekt je efektivno upravljanje socijalnom politikom, kako bi se obezbedilo da rast cena ne pogorša dodatno položaj energetski najugroženijih domaćinstava. Poslednje što želimo jeste da zelene politike budu percipirane kao ‘glavni krivac’ za pad životnog standarda građana“, ističu Pavle Medić i Lazar Ivanović.

Kao i u slučaju energetike, diverzifikacija tržišta i borba za kupce verovatno predstavljaju najzahtevniji, ali i najvažniji zadatak domaće privrede. Otvaranje novih tržišta je složen zadatak za pojedinačna preduzeća, što znači da bi Privredna komora Srbije (PKS) morala da bude aktivno uključena u prve korake – uspostavljanje odnosa sa privrednim komorama na tržištima od interesa za srpske izvoznike, organizovanje B2B sastanaka, podrška i priprema za učešće na sajmovima i slično.

„Značajan problem trenutno predstavlja činjenica da Srbija, bilo kroz PKS ili Razvojnu agenciju, nema sistematizovanu bazu izvoznika i/ili dobavljača iz Srbije, koja bi pomogla da se odgovori na pitanja šta sve domaća preduzeća izvoze i po kojim specifikacijama. Bez ovih informacija znatno je teže pronaći nova relevantna tržišta i kupce. Ipak, to ne mora da potpuno parališe ovaj proces – na primer, poznato je da postoji veliki broj proizvođača plastičnih i mašinskih proizvoda, tekstilnih i prehrambenih proizvoda. Za ove grupe PKS bi mogla da organizuje pomenute aktivnosti“, savetuju naši sagovornici, uz napomenu da odgovornost za pronalaženje novih kupaca, naravno, primarno leži na samim kompanijama, te im se s pravom preporučuje da se aktivno angažuju u traženju novih tržišta i kupaca, kao i da se što pre informišu o zahtevima koje CBAM donosi.

„Zbog ukupne neizvesnosti, oprez u daljem investiranju verovatno je prirodna reakcija privrede – ali nije naodmet naglasiti da je, u ovom konkretnom slučaju, taj oprez opravdan“, podsećaju.

Očekivano usporavanje stranih direktnih investicija

Pavle Medić i Lazar Ivanović ocenjuju da trenutne projekcije Narodne banke Srbije, kao i ostalih relevantnih institucija poput Evropske komisije, Svetske banke i MMF-a – prema kojima se očekuje privredni rast u rasponu od četiri do 4,5 odsto BDP-a u 2025. godini, vođen domaćom tražnjom (odosno privatnom potrošnjom), velikim kapitalnim investicijama države i očekivanim visokim prilivom stranih direktnih investicija – deluju previsoko i da je vrlo verovatno da će do kraja godine biti revidirane, s obzirom na to da društveno-politička kriza u kojoj se Srbija trenutno nalazi ne jenjava.

„Pre svega, kada je reč o stranim direktnim investicijama koje su – u nedostatku domaćih privatnih ulaganja, a zajedno sa kapitalnim rashodima – ključni izvor investicija u zemlji, može se očekivati njihovo usporavanje usled povećanih geopolitičkih tenzija i političke i društvene krize u zemlji. Kao što je već pomenuto, smanjenje ili potpuni prestanak isplata plata značajnom delu društva, kao što su prosvetni radnici i univerzitetski profesori, može ozbiljno ugroziti projekcije privatne potrošnje, koja je trenutno jedan od glavnih oslonaca ekonomskog rasta.

Kada je reč o ulaganjima u EXPO, ostaje otvoreno pitanje koliki je stvarni multiplikativni efekat ovakvih investicija na ostatak privrede. Iako one svakako mogu doprineti rastu BDP-a, ključno je dublje istražiti kvalitet tog rasta, odnosno u kojoj meri se on ravnomerno preliva na ostatak privrede i utiče na životni standard šireg sloja stanovništva“, zaključuju ekonomisti CEVES-a u razgovoru za Biznis.rs.