Fokusirani smo na investicije u veštačku inteligenciju i automatizaciju procesa

Prošla godina donela nam je brojne izazove. Ovaj period je bio dosta dinamičan, kompleksan, drugačiji, ali za nas pre svega – uspešan. Pored toga što je Milšped grupacija proslavila jubilarnih 30 godina poslovanja, 2023. godina donela je i značajan napredak za ceo logistički sektor. Na sve zahteve sa kojim smo se susreli na tržištu dali smo odlične odgovore, što se pozitivno odrazilo i na prihode, koji nastavljaju sa trendom rasta. Takođe smo zakoračili na nova tržišta, pokrenuli nove servise i odgovorili na sve potrebe tržišta i klijenata. Zadovoljstvo klijenata, ali i naših zaposlenih, je ključno za naše poslovanje. Mi u Milšpedu prepoznajemo da su ljudi najveća vrednost ove kompanije. Naravno, uvek ima prostora za proširenje i poboljšanje, ne samo u postojećim servisima i operacijama, već i u predviđanju novih trendova, implementaciji novih tehnologija, kao što je to bio slučaj sa uvođenjem automatizacije u naše procese.

Ovako prethodnu poslovnu godinu i ostvarene rezultate ocenjuje Nenad Zdravković, član Nadzornog odbora Milšped Group. U intervjuu za Biznis.rs on govori o trenutnom stanju i perspektivama sektora logistike, potencijalnom rastu aviotransporta i makroekonomskim kretanjima, kao i o dosadašnjim i budućim investicijama kompanije, automatizaciji i veštačkoj inteligenciji.

Kako je celokupan sektor logistike prošao kroz 2023. godinu?

– Usporavanje globalnog ekonomskog rasta utiče na celokupnu privredu, pa tako i na industriju logistike. Suočili smo se sa geopolitičkim tenzijama, prirodnim katastrofama i klimatskim promenama, fleksibilno i efikasno odgovarajući na svaki izazov. Politički nemiri poremetili su decenijske trgovinske i transportne sporazume. Dešavanja na Crvenom moru pokazala su koliko su osetljivi globalni logistički procesi kada se oslanjaju na postojeće platforme, a ne rade na svojoj održivosti. To je upravo ono na čemu mi intenzivno radimo još od pandemije – ulažemo u održivost naše logističke platforme, što pozitivno utiče na sve ostale procese.

Pored ovih izazova, još uvek je prisutno pitanje energetske održivosti koje utiče na sve vidove transporta. Okrenuti smo razvijanju naše zelene agende, a značajan pomak smo napravili implementacijom veštačke inteligencije. Naša poslovna strategija je prilagođena dinamičnosti tržišta koje traži blagovremeno reagovanje u svakom trenutku, kao i zahtevima naših klijenata i očekivanjima da se naši procesi dovedu na nivo održivosti. Na vreme smo prepoznali da rad po sistemu „just-in-time” nije dugoročno rešenje, scenariju u kom imate jedno veliko skladište iz kog snabdevate što veće tržište. Naprotiv, naše rešenje je sistem „just-in-case” u kom uvek pravimo korak napred kako bismo se prilagodili svakoj novoj situaciji i uslovima, bili oni finansijski ili vremenski.

Koliko vašoj kompaniji znače ekonomski sporazumi koje Srbija ima – od bescarinskog izvoza u EU, preko Open Balkana do najnovijeg o slobodnoj trgovini sa Kinom, koji je stupio na snagu 1. jula?

– Svaki ekonomski sporazum koji realizuje naša zemlja je povoljan za našu privredu i ekonomski razvoj, pogotovo kada je obostran. Od novog sporazuma sa NR Kinom očekujemo značajno povećanje ekonomske razmene, rast brodskog, a posebno avio-saobraćaja. Svaki ekonomski sporazum značajno doprinosi našoj industriji, posebno kroz ukidanje i pojednostavljenje carinskih procesa koji su značajno uticali na razvoj logistike.

Milšped je prisutan na tri kontinenta, u 15 zemalja, i dobro poznajemo sva tržišta na kojima poslujemo. Analizom smo došli do zaključka da je srpska logistička industrija razvijenija od ostalih zemalja regiona. Imamo veći broj kamiona, veću proizvodnju i razvijenije poslovanje. Ipak, tržišta u okolini imaju veliki potencijal koji se polako ostvaruje, a mi aktivno pratimo te promene i na njih reagujemo.

Krajem prošle godine generalni direktor Međunarodne organizacije za vazdušni prevoz (IATA) rekao je da se globalno tržište vazdušnog prevoza tereta, uprkos svim izazovima, 2023. vratilo na poziciju izgubljenu 2022. godine. Projekcije analitičkog portala Statista za Srbiju kažu da bi količina robe koja se prevozi avionima mogla da se utrostruči do 2025, odnosno učetvorostruči do 2027. godine. Kakva su Vaša očekivanja?

– Naše prognoze takođe ukazuju na značajan rast, između dva i tri puta. Svakako bi bilo povoljno da bude i veći od projektovanog. Smatram da će troškovi ostalih vidova transporta u budućnosti biti u porastu, što će uticati na preusmerenje robe na aviosaobraćaj. Sporazum o slobodnoj trgovini između Srbije i Kine će se odraziti na povećanje obima vazdušnog tereta.

Pored toga, tržište e-trgovine, koje je značajno poraslo tokom pandemije, nastavlja da raste, što dodatno povećava potrebu za bržim i efikasnim transportom robe avionima. Srbija ima potencijal da postane centar za ovu vrstu transporta u regionu, s obzirom na povoljnu geografsku poziciju i infrastrukturu. Naš aerodrom, koji se nalazi pored auto-puta, u blizini reke i železnice, omogućava nam korišćenje različitih vidova transporta i integraciju logističkih rešenja. Pored avio-saobraćaja, prepoznajemo i rastuću ulogu železnice, pogotovo u kontekstu efikasnog i održivog poslovanja.

Uz sve ove prednosti, verujemo da će avio-transport u Srbiji doživeti značajan rast u narednim godinama, što će doprineti jačanju naše pozicije na tržištu i unapređenju usluga koje pružamo našim klijentima.

Koliko je i na koji način makroekonomska situacija, poput globalne inflacije i rasta kamatnih stopa, uticala na poslovanje logističkih preduzeća u prethodnih nekoliko godina? Možda još i veći je bio uticaj pandemije i svih geopolitičkih kretanja?

– Pandemija korona virusa i geopolitička kretanja dodatno su naglasili važnost upravljanja lancima snabdevanja, što je ranije bilo poznato uglavnom stručnjacima u industriji. Pandemija je primorala celo tržište da postane svesno logističkih procesa. Inflacija i rast kamatnih stopa značajno su uticali na našu industriju, jer logistička preduzeća moraju kontinuirano ulagati u svoj biznis i prilagođavati se novim trendovima. Pristup „just-in-case“ nam nalaže da razmišljamo o većim ulaganjima, blagovremenom izgradnjom većih samoodrživih skladišta opremljenih solarnim panelima, vetroparkovima i termopumpama. Potreba za efikasnijim korišćenjem energije, kao što su struja i gas za skladišta pod specifičnim režimima, postala je ključna. Svi trendovi ukazuju da budućnost zahteva održivost.

Naša strategija uključuje kontinuirane investicije u buduće trendove lanaca snabdevanja, kao što su železnica, intermodalni transport i infrastruktura za elektrovozila. Smatram da će distribucija električnim vozilima postati standard u radijusu do 300 kilometara, ali verujemo da će se pojaviti i dodatne alternative, poput vodonika. Sve ove promene zahtevaju velika ulaganja, ali su neophodne za održavanje konkurentnosti i održivosti našeg poslovanja.

Kakva je trenutna situacija na srpskom tržištu? Koji su glavni izazovi na koje ste naišli u proteklom periodu?

– U logističkoj industriji postoje izazovi koji su gotovo uvek prisutni, kao što je nedostatak vozača, licenci i bilateralnih dozvola. Naši timovi kontinuirano rade na osiguravanju optimalnih uslova za efikasnu realizaciju svih zadataka i poboljšanja uslova za nove i postojeće članove Milšped tima.

Takođe, razmišljamo i o izgradnji većih logističkih centara i organizaciji dužih transporta železnicom, što će povoljno uticati na radno vreme naših vozača i tako nas učiniti još kvalitetnijim poslodavcem. Prepoznali smo potrebu za investiranjem u železničku infrastrukturu i ekološki prihvatljive izvore energije, uključujući struju i vodonik. Naši distributivni centri će u budućnosti omogućiti prevoz robe vozilima na struju ili vodonik, u skladu sa našom orijentacijom na održivo poslovanje.

Na ovaj način težimo da postignemo ravnotežu između poslovnih potreba, zaštite životne sredine i očekivanja naših zaposlenih, što je ključno za dugoročni uspeh i održivost naše kompanije.

Milšped je imao ciklus značajnih investicija, od proširenja skladišno-poslovnog prostora u Krnješevcima, preko ugradnje solarnih panela do intermodalnog terminala u Nišu. Da li su već vidljivi efekti ovih ulaganja i imate li u planu nove investicije u narednom periodu?

– Efekti pomenutih investicija su izuzetno vidljivi, posebno kroz implementaciju solarnih panela kao prvog koraka ka ostvarenju samoodrživih skladišta. Planiramo dalje širenje kako bismo pokrili više od 550.000 kvadratnih metara skladišnog prostora. Naš cilj je da izgradimo samoodrživa skladišta koja će poslovati u skladu sa budućim zakonskim regulativama.

Protekla godina je donela značajan rast od preko 60.000 kvadrata u skladišnoj logistici, uključujući moderni logistički centar opremljen svim potrebnim funkcionalnostima za efikasno poslovanje. Ovaj poslovno-logistički centar će olakšati realizaciju zadataka i poboljšati uslove za rad svih zaposlenih.

Naš fokus je i dalje na investicijama u implementaciju veštačke inteligencije i automatizaciju procesa kako bismo odgovorili na brze promene u zahtevima tržišta, skraćujući rokove isporuke i prilagođavajući se novoj dinamici trgovine. Ovo je posebno evidentno u industriji tekstila koja je postala izuzetno zahtevna sa razvojem e-trgovine. Rokovi isporuke nikada nisu bili kraći, ali zahvaljujući našem fulfilment centru i automatizaciji procesa, odgovaramo na zahteve potražnje i ispunjavamo očekivanja krajnjih kupaca.

Naš cilj nije samo ostvarivanje ušteda, već i poboljšanje brzine, preciznosti i sposobnosti odgovora na vrhunce potražnje, što smo do sada postigli kroz efikasne investicije i implementaciju novih tehnologija.

Koje još AI alate i rešenja primenjujete u svom radu? Kakve su perspektive AI u sektoru logistike – gde bi mogla da olakša vaš posao i unapredi korisničko iskustvo klijenata?

– Veštačka inteligencija je ključan deo softverskog rešenja koje koristi naša robotika, omogućavajući joj da prepozna sezonske artikle, odredi prioritetne stavke za sutrašnji dan i optimalno organizuje skladišni prostor. Što se tiče implementacije veštačke inteligencije u naše procese izvan skladišta, trenutno realizujemo nekoliko projekata koji će pojednostaviti administrativne poslove.

Jedna od novih inicijativa je uvođenje gejmifikacije u naša skladišta. Trenutno, zaposleni tokom dana preuzimaju i premeštaju robu u kutije, a naš cilj je da taj proces učinimo zanimljivijim. Planiramo da zaposleni rade u timovima koji će moći da prate međusobne rezultate i performanse na monitorima, što će stvoriti kompetitivno okruženje. Na ovaj način transformišemo inače jednoličan posao u zabavnu aktivnost za zaposlene, motivišemo ih, razvijamo timski rad, a istovremeno povećavamo efikasnost procesa.

Vaša kompanija je prošle godine obeležio 30 godina uspešnog poslovanja. Kakvi su planovi za naredni period?

– Milšped je krenuo od skromnih početaka kao lokalna kompanija, ali je s vremenom izrastao u globalnog igrača koji posluje u 15 zemalja na tri kontinenta. Postignuti uspeh zahtevao je prilagođavanje različitim načinima razmišljanja, filozofijama i komunikacionim stilovima na različitim nivoima. Naši planovi uključuju značajan rast kompanija članica koje posluju u Evropskoj uniji, SAD i Kini tokom naredne tri godine. Već smo ostvarili značajne rezultate kroz greenfield investicije na tim tržištima, što nam je omogućilo zavidne prihode i tržišni udeo. Naša poslovna kultura, fokusirana na izvrsnu uslugu, zadovoljstvo klijenata i zaposlenih, obezbedila nam je kvalitetno pozicioniranje na svim tržištima gde smo prisutni, čime potvrđujemo našu posvećenost kvalitetu i kontinuiranom razvoju.

Autor: Marko Andrejić

Tekst je objavljen u letnjem dvobroju štampanog izdanja Biznis.rs