Investiranje u tehnološke kompanije i obnovljive izvore energije – rizično, ali profitabilno

Milan Grujić je predsednik Nemačko-srpske privredne komore i generalni direktor ZF Serbia. Po zanimanju je mašinski inženjer, diplomirao na Mašinskom Fakultetu u Beogradu.

Grujić je 19 godina u kompaniji ZF, od osnivanja prvog srpskog predstavništva ZF Aftermarket Divizije. Sada je na čelnoj poziciji u kompaniji ZF Srbija, koja je najveća direktna grinfild nemačka investicija u Srbiji. Takođe, Grujićev doprinos i uticaj na privredni razvoj Srbije prepoznat je i cenjen, pa je 2018. odabran za počasnog građanina grada Pančeva, a 2019. godine povodom Dana državnosti Srbije odlikovan je Zlatnom medaljom za zasluge.

Pitali smo Milana Grujića kakva su njegova predviđanja kada je reč o ekonomskoj situaciji u Srbiji do kraja ove godine.

Šta očekujete do kraja 2024. godine u ekonomskom smislu?

– Očekujem da će privreda Srbije nastaviti da se stabilizuje i raste, uprkos globalnim ekonomskim izazovima. Cene će verovatno ostati pod pritiskom inflacije, ali bi mogle da se stabilizuju kako se globalna tržišta budu prilagođavala novim okolnostima.

Tržište rada će nastaviti da bude dinamično, sa rastućom potražnjom za kvalifikovanim radnicima, posebno u sektorima tehnologije i usluga. Cene energenata će i dalje biti promenljive, ali očekujem da će se tržište energije polako stabilizovati, uz sve veći fokus na obnovljive izvore.

Da li biste uzeli kredit u ovom trenutku? Ako biste morali da se opredelite za zajam, koji bi dolazio u obzir i pod kojim uslovima?

– Uzimanje kredita zavisi od specifičnih potreba i finansijske situacije pojedinca ili kompanije. U ovom trenutku, ukoliko bih morao da se opredelim za zajam, razmotrio bih stambeni kredit sa fiksnom kamatnom stopom u evrima. Fiksna kamatna stopa nudi veću sigurnost u slučaju inflacije i promena na tržištu, dok evro kao valuta pruža stabilnost u odnosu na dinar.

Gde biste najpre investirali danas – u akcije na berzi, zlato, nekretnine…?

– Investiranje zavisi od individualnog profila rizika i finansijskih ciljeva. Danas bih se fokusirao na diverzifikaciju investicija.

Nekretnine ostaju atraktivna opcija zbog svoje stabilnosti i dugoročnog rasta vrednosti, dok zlato može poslužiti kao zaštita od inflacije i tržišnih nestabilnosti. Investiranje na berzi, posebno u tehnološke kompanije i obnovljive izvore energije, može pružiti značajan prinos, ali nosi i veći rizik.

Kako će se kretati tržište rada u narednom periodu?

– Tržište rada će nastaviti da se razvija u pravcu veće fleksibilnosti i digitalizacije. Potražnja za visoko kvalifikovanim radnicima u IT sektoru, inženjeringu, zelenim tehnologijama i zdravstvenim uslugama će rasti.

Očekujem i povećanu potražnju za radnicima sa veštinama u upravljanju projektima, analizi podataka i veštačkoj inteligenciji. Poslodavci će morati da se prilagode novim uslovima rada, uključujući hibridne modele i rad na daljinu.

Šta očekujete od daljeg razvoja veštačke inteligencije?

– Dalji razvoj veštačke inteligencije donosi ogromne mogućnosti za unapređenje poslovnih procesa, povećanje efikasnosti i inovacije u različitim sektorima. Očekujem da će veštačka inteligencija postati integralni deo svakodnevnog poslovanja, sa primenom u analitici podataka, automatizaciji rutinskih zadataka, personalizaciji korisničkog iskustva i optimizaciji proizvodnih procesa.

Takođe, verujem da će se pojaviti nova etička i pravna pitanja koja ćemo morati pažljivo da rešavamo kako bismo osigurali odgovorno korišćenje ove tehnologije.