Kakve se poruke danas mogu izvući iz vođenja fiskalne politike tokom korona krize?

Tokom pandemije Covid-19 sprovedene su do sada najobimnije fiskalne i monetarne mere i zabeleženi najveći antikrizni fiskalni paketi u Evropi i svetu, a sve kako bi se sačuvala radna mesta i sprečilo veliko smanjenje ekonomske aktivnosti.

„Srbija je u pandemiju korona virusa ušla sa boljim predispozicijama nego zemlje Centralne i Istočne Evrope (CIE), a trošili smo isto ili više nego oni. Imali smo ogroman fiskalni impuls da damo pomoć privredi, dobro smo prošli kroz krizu, ali je došlo do velikog neselektivnog davanja stanovništvu“, kaže za Biznis.rs ekonomista Nenad Jevtović, direktor Instituta za razvoj i inovacije (IRI), komentarišući zaključke istraživanja – “Uloga mera fiskalne politike u vođenju ekonomske politike tokom pandemije Covid-19”.

Kada je reč o trenutnom stanju domaće fiskalne politike, Jevtović kaže da se ona danas vodi kao i pre situacije sa pandemijom korona virusa i da bi – sve i da nije došlo do društveno-političke krize – Srbija imala veliki problem jer model rasta koji je zasnovan na stranim direktnim investicijama i državi koja je glavni investitor „ne može da pije vodu“.

“Mi ne možemo, i da vlada radi najbolje moguće, da ‘prebacimo’ tri odsto rasta. To je prirodno i to pokazuju istraživanja i drugih zemalja. Upadamo u zamku srednje razvijenosti. Bilo nam je lepo kada su strani investitori ulagali u Srbiju, a mi ostvarivali rast. Prošla je pandemija, 2023, 2024. i došla 2025, a investitori izvlače novac iz zemlje. Da bi zemlja ostvarila rast mora da bude atraktivna da bi privukla isto toliko novca i još više”, kaže Jevtović.

Zato on smatra da je rešenje u transformisanju privrede kako bi ona pravila veću dodatu vrednost. Prema njegovom mišljenju, to je dugotrajan proces koji bi zahtevao povezivanje privrede i nauke, uz podršku domaćim privrednicima čije su investicije veoma male.

Nenad Jevtović ističe da je osnovni zaključak njihovog istraživanja da je Srbija upumpavala dosta novca, ali da to nije bilo ciljano, već je vođena „helikopter money“, umesto „dron politike“. Ocenjuje da bismo isto prošli i sa mnogo manje novca, da je vođena bolja politika.

“U Srbiji su karakteristična tri perioda – od 2001. do 2008. kada smo imali rast BDP-a od 62 odsto kumulativno. Zatim smo imali bukvalno izgubljeni period od 2009. do 2014. – kada je realni kumulativni rast iznosio samo 0,5 odsto za šest godina. Treći period je od 2015. do 2019. godine kada BDP raste, i to baziran na građevinarstvu, IT-u, rudarstvu i trgovini. U korona krizu ušli smo sa boljim predispozicijama nego ostatak Centralne i Istočne Evrope, a trošili smo isto ili više nego oni”, navodi naš sagovornik.

Šta pokazuje istraživanje?

Kako pokazuje istraživanje Instituta za razvoj i inovacije (IRI), oporavak privredne aktivnosti u Srbiji započeo je 2015. godine, i to nakon neuspešne fiskalne konsolidacija iz perioda 2012–2014. i nove fiskalne konsolidacije koja je započela krajem 2014. godine. U periodu od 2015. do 2019. godine u Srbiji su ostvarene relativno visoke stope privrednog rasta (kumulativni realni rast je iznosio 17 odsto), a došlo je i do stabilizacije javnih finansija i makroekonomske stabilnosti.

“Početak 2020. godine i krizu izazvanu pandemijom COVID-19 srpska ekonomija je dočekala sa dobrim makroekonomskim parametrima, i to je bio nastavak pozitivnog trenda koji je počeo 2015. godine. Za razliku od makroekonomskih parametara, reformski procesi koji su predviđeni još kroz program fiskalne konsolidacije započete 2014. godine nisu završeni, niti je postojala jasna namera da oni budu završeni. Pre svega se misli na reformu javnih preduzeća i državnog sektora. Takođe, međunarodne okolnosti nisu išle na ruku srpskoj ekonomiji, ali je uprkos tome u 2019. godini ostvaren rast veći od prognoziranog, dok je u 2020. bio očekivan rast u rasponu od 3,5 do četiri odsto”, navodi se u analizi.

U vreme pandemije većina zemalja je brzo reagovala i uvela fiskalne mere koje su usmerene ka preduzećima i domaćinstvima, ali i za unapređenje kapaciteta u zdravstvu. Prema istraživanju Svetske banke, do septembra 2020. godine – dakle samo nekoliko meseci od početka pandemije – u 204 posmatrane zemlje sveta bilo je implementirano više od 4.000 politika.

“Tako je u razvijenim ekonomijama u prvih šest meseci od proglašenja pandemije potrošen iznos od oko devet odsto BDP-a na direktne mere koje su vezane za budžetske izdatke i rashode, kao i još oko 11 odsto BDP-a na druge vrste podrške kao što su krediti, garancije i kvazi-fiskalne aktivnosti. U zemljama u razvoju i zemljama sa srednjim dohotkom ova davanja su iznosila 3,4 i 2,5 odsto – merena kroz veličinu BDP-a, dok je u zemljama sa niskim dohotkom ukupan fiskalni odgovor iznosio samo 1,8 odsto BDP-a”, navodi se u istraživanju.

Ono što je sigurno je da su sve zemlje CIE odgovorile snažnim fiskalnim paketom već u prvim mesecima 2020. godine. Kada se posmatra u apsolutnim iznosima, posmatranih 16 zemalja CIE potrošile su na antikrizne pakete oko 145 milijardi američkih dolara, ili ako se posmatraju samo ona direktna davanja – to iznosi oko 80 milijardi dolara. U celokupnom periodu od januara 2020. godine do jula 2021. potrošeno je 217 milijardi, odnosno oko 115 milijardi dolara ako se posmatraju samo direktni troškovi.

Kako napominje IRI u svom istraživanju, postoje mere fiskalne politike koje predstavljaju direktan trošak za budžet i to u kratkom roku – subvencije za plate, izdaci za zdravstvo, druge vrste direktnih pomoći, i njih MMF naziva merama „Above-the-line“ (iznad crte). Takođe, MMF prepoznaje i klasifikuje one troškove koji ne predstavljaju trenutni direktan trošak po budžet u kratkom roku, kao što su krediti, garancije i kvazi-fiskalne mere podrške i naziva ih merama „Below-the-line“ (ispod crte).

“Posmatrajući zemlje CIE u periodu januar 2020-jul 2021, i to zbirno mere, u potrošnji je prednjačila Češka (25,1 odsto BDP-a), zatim Mađarska (14,7 odsto), Slovenija (14,3), Letonija (11,7) i Poljska (11,3 odsto BDP-a). Ukoliko se iz posmatranja isključe one mere koje ne predstavljaju direktan i siguran trošak po budžet, na čelo po veličini fiskalnog paketa izbija Mađarska (10,5 odsto BDP-a), druga je Češka (9,6), treća Letonija (8,7) i četvrta Srbija (8,3 odsto)”, navodi se u istraživanju.

Koliko je novca Srbija dala građanima?

Prvi krug antikriznih fiskalnih mera koji je primenjen u Srbiji iznosio je, prema proceni MMF-a, oko 390 milijardi dinara, što je predstavljalo sedam odsto BDP-a. Ključne mere uključivale su povećanje plata u javnom zdravstvu, povećanje potrošnje na zdravstvenu zaštitu, jednokratna davanja penzionerima i građanima starijim od 18 godina, tromesečno odlaganje poreza na rad i doprinose, subvencije zarada, moratorijum na kredite…

Krajem jula 2020. godine započeo je drugi krug mera, a treći rebalansom budžeta sa novim merama podrške koji je usvojen u aprilu 2021.

Kao stvarni trošak antikriznog paketa mera Fiskalni savet navodi iznos od 5,4 milijardi evra u periodu od marta 2020. do kraja 2022. godine, a poseban naglasak stavlja na činjenicu da se mere koje su usmerene ka stanovništvu kroz direktna novčana davanja ne smanjuju kao druga dva tipa fiskalnih mera – oni na zdravstvo i ka privredi.

“Davanja ka stanovništvu su i tokom 2022. godine ostala na visokom nivou, iako su druge mere smanjene. Kada se sagledaju celokupna davanja ka stanovništvu ona su ukupno iznosila 1,91 milijardu evra, od čega 742 miliona evra u 2020, 677 miliona evra u 2021, i 491 milion evra u 2022. godini”, navodi se u analizi.

Prema izvorima sa sajta Ministarstva finansija, na koja se u svom istraživanju poziva i IRI, penzionerima je u 2020. godini isplaćeno 9.000 dinara u dve rate, 50 evra u 2021, i 20.000 dinara u 2022. godini, što je ukupno oko 35.000 dinara za dve godine pandemije.

Svim punoletnim građanima je tokom 2020. godine isplaćeno 100 evra i 80 evra kroz tri rate u 2021. godini. Svim mladima dato je dva puta po 100 evra u 2022. godini, vakcinisanima po 3.000 dinara u 2021. godini, nezaposlenima u Centralnoj Srbiji po 60 evra, a na Kosovu i Metohiji po 200 evra, u 2021. godini.