Koje državne subvencije postoje za izgradnju solarne elektrane?

Izgradnja solarne elektrane u Srbiji više nije nedostižan poduhvat, pogotovo u vreme poremećaja i problema na tržištu energenata. Ipak, kako navode pravnici advokatske kancelarije Stojković Advokati, ovakav projekat zahteva dobru pripremu, poznavanje propisa i jasnu strategiju.

Ideja o ulaganju u solarnu energiju deluje jednostavno – postavite panele, priključite se na mrežu i počnete da proizvodite struju. Međutim, ubrzo se otvara čitav niz pitanja: ko sme da gradi, koje su potrebne dozvole, kako izgleda proces do priključenja na mrežu i, naravno, koje podsticaje nudi država.

Da bi se izbegla lutanja kroz birokratiju, potrebno je poznavati osnovna pravila. Prvi korak je utvrđivanje ko uopšte može da gradi solarnu elektranu.

“To pravo imaju samo pravna lica registrovana u Republici Srbiji za delatnost proizvodnje električne energije. Ukoliko se firma bavi i drugim poslovima zakon zahteva vođenje posebnih računa i bilansa za svaku energetsku delatnost, kako bi se jasno razdvojili tokovi prihoda i rashoda”, objašnjavaju stručnjaci.

Kada su ispunjene formalnosti u vezi sa registracijom, sledeći korak je izbor lokacije. Investitor mora podneti zahtev za lokacijske uslove, jer se procena pogodnosti zemljišta zasniva na planskim dokumentima lokalne samouprave. Za elektrane do 10 megavata (MW) nadležna je opština, dok se o većim projektima odlučuje na republičkom nivou, u Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

“Pre izgradnje neophodno je izraditi i studiju opravdanosti sa generalnim projektom ili idejnim rešenjem, koje izrađuju stručne projektantske firme. Za elektrane snage jedan megavat i više obavezno je pribaviti i energetsku dozvolu koju izdaje Ministarstvo rudarstva i energetike, a koja važi tri godine. U pojedinim slučajevima traži se i procena uticaja na životnu sredinu, naročito za elektrane veće od 50 megavata”, navode advokati kancelarije Stojković.

Kako ističu, nakon toga sledi najvažniji korak – građevinska dozvola. Nju izdaje lokalna samouprava ili ministarstvo, u zavisnosti od veličine projekta, i važi tri godine. Za manje objekte, do 50 kilovata, dovoljna je dozvola za izvođenje radova, što značajno pojednostavljuje proceduru. Po završetku radova elektrana prolazi kroz tehnički pregled i dobija upotrebnu dozvolu. Ukoliko se radi o složenijem sistemu moguće je i odobrenje probnog rada, koje traje do godinu dana.

Kako je solarna energija jedan od strateških pravaca razvoja Srbije, investitori mogu računati na državne podsticaje.

“Jedan od njih je mogućnost strateškog partnerstva sa državom, čime se pojednostavljuje procedura i deo troškova pokriva iz javnih sredstava. Tu su i poreske olakšice za proizvođače energije iz obnovljivih izvora, kao i mogućnost sticanja statusa povlašćenog proizvođača električne energije, koji donosi dodatne finansijske pogodnosti kroz sistem fid-in tarifa i tržišnih premija”, pojašnjavaju pravnici.

Najznačajniji su aukcioni sistem i tržišne premije za velike solarne elektrane – investitori konkurišu cenom po kojoj će prodavati proizvedenu energiju, a država dodeljuje subvenciju u vidu garantovane premije.

Za javne objekte poput škola, vrtića i domova zdravlja, postoje programi u kojima država pokriva do 90 odsto vrednosti projekta, a maksimalan iznos subvencije iznosi oko sedam miliona dinara po objektu.

Domaćinstva mogu da konkurišu na lokalnim konkursima koje sprovode opštine, uz podršku Ministarstva rudarstva i energetike, gde država pokriva i do 50 odsto troškova ugradnje solarnih panela, najčešće do snage od šest kilovata.

Poljoprivrednici i prerađivačka industrija mogu da koriste IPARD fondove Evropske unije, koji vraćaju i do 60 odsto investicije u solarne sisteme, dok veliki projekti često imaju pristup kreditnoj i grant podršci međunarodnih partnera poput EBRD-a.

Priključenje na mrežu

Kada je izgradnja završena, pred investitorom je proces priključenja na mrežu. Za elektrane snage do 10 megavata priključenje se vrši na distributivni sistem EPS-a, a za veće – na prenosni sistem Elektromreže Srbije (EMS). Pre priključenja operator izrađuje studiju priključenja, čija cena može biti od 2.000 do 50.000 evra, u zavisnosti od snage postrojenja. Nakon toga sledi potpisivanje ugovora o priključenju, pri čemu investitor sa većim elektranama mora dostaviti i bankarsku garanciju.

Da bi elektrana počela s radom potrebno je pribaviti i licencu za obavljanje energetske delatnosti, koju izdaje Agencija za energetiku. Licenca traje 30 godina i može se produžiti, ali je vezana isključivo za pravno lice koje je registrovani vlasnik elektrane.

“Iako proces može delovati složeno, on je jasan i strukturisan. Srbija sve više podstiče ulaganja u obnovljive izvore energije, a solarni projekti postaju prepoznatljiv deo njene energetske budućnosti. Za preduzetnike i kompanije koji žele da uđu u ovaj sektor, dobro pripremljena dokumentacija, ispravan redosled koraka i poznavanje zakonskih mogućnosti predstavljaju ključ uspeha – i sigurnu ulaznicu u čistu, održivu energiju budućnosti”, zaključuju advokati kancelarije Stojković Advokati.