Koliko se isplati gajenje i prodaja lešnika?

Godišnje se globalno proizvede oko 1,1 milion tona ovog koštunjavog voća, a Turska je najveći proizvođač, sa udelom od oko 70 odsto ukupne svetske proizvodnje.

A kakva je situacija na našem podneblju? Koliko je lako ili teško uzgajati lešnike, da li Srbija i zemlje u okruženju imaju tlo i klimu pogodnu za gajenje ove biljne vrste? Sve prednosti i mane ovog posla, pokušali su da nam približe oni koji su posvećeni ovom biznisu i poznaju tržišne prilike. Među njima su poznati pevač Alen Islamović, koji se paralelno sa pevačkom karijerom, posvetio i uzgajanju lešnika u okviru preduzeća Farma Islamović, i Aleksandar Mauković iz okoline Šida, koji se trudi da unapredi poslovanje firme Pam Promet, koju je njegov otac osnovao još 1993. godine.

„Zahtevno je, kao i svaki posao. Podrazumeva veliku investiciju u startu, kupovinu zemljišta, sadnica, sistema za navodnjavanje, održavanje voćnjaka (đubrenje, održavanje trave, rezidba…). Do prvog roda treba dosta čekati, jer stiže tek u šestoj godini, i to je tek početak, pravi prihod kreće od desete godine”, kaže Mauković i dodaje da su u Srbiji najzastupljenije sorte Tonda Gifoni, Tonda Romana, Tonda Nokioni i Enis. Tonde su uglavnom za konditorsku industriju, dok je Enis više namenjen za sirovu konzumaciju (bez prerade) i bolje se prodaje po marketima. Tonde su italijanske sorte, a Enis američka, objašnjava Mauković.

Firma Pam Promet lešnik prodaje kao sirovinu, ali i u ambalaži, prodavnicama zdrave hrane i marketima. Interesovalo nas je kakve standarde je potrebno zadovoljiti kada je lešnik u pitanju i da li postoje razlike u nameni lešnika (konditorska upotreba i konzumna).

„O standardima kvaliteta bi se moglo mnogo i detaljno pisati. Ukoliko ulazite u osnovnu preradu (odvajanje jezgra od ljuske) treba zadovoljiti visoke standarde. Po našem zakonu lešnik ne sme da ima veću vlagu od šest odsto, ne sme da ima skrivenu ili vidljivu trulež veću od jedan odsto u šta se ubraja i ubod od stenice (koji recimo u Italiji moze da ide do deset odsto), i još mnogo analiza koje mora da obavi akreditovana laboratorija”, objašnjava Mauković.

Da je u pitanju zahtevan posao, slaže se i Alen Islamović, koji je želeo da iskoristi zemlju koju je nasledila njegova supruga. Odluka da uđe u posao sa uzgajanjem lešnika bila je dodatno podstaknuta savetima bivšeg gradonačelnika Bihaća Emdžada Galijaševića. Lešnici su snabdeveni isključivo vodom sa reke Une, odakle potiče naziv Lješnjak s Une.

„Nije baš jednostavno zabiti grančicu i tražiti od nje da ti odmah rađa plodove. Treba ispitati zemlju, obogatiti je stvarima koje fale u njoj, pogoditi kontinentalne sorte ljeske, čuvati ih i paziti od sedam do osam godina da bi dočekao plod, a uz to boriti se sa bolestima, nametnicima, sušama, prevelikim količinama kiše, mrazovima. Sa druge strane lješnjak danas porede sa grumenjem zlata. Koristi se u farmaciji i to u velikim količinama. Od njega se proizvode ulja za kozmetičke svrhe. Ljuska ljeske je najbolja kalorična vrijednost za proizvodnju peleta za grijanje, a korijen ljeske za uzgoj tartufa, ako to neko zna uzgajati. Jednom rečju, jedna fenomenalna biljka koja rađa od 80 do 100 godina i nudi veliko bogatstvo onima koji se brinu za nju”, kaže Islamović i dodaje da treba imati u vidu da ispunjavanje standarda u kvalitetu je zahtevan i ozbiljan posao koji traži posvećenost.

„Treba paziti kako se zalijevaju, previše vode nije dobro. Špricanja se obavljaju sa dozvoljenim eko sredstvima, jer danas kada plod odnesete na analizu, očitaju vam sve šta ste radili na ljeski i oko nje, sa čim ste je hranili, špricali itd.”, objašnjava.

Ipak kada se sačeka rod i zadovolji kvalitet, prostora za distribuciju ima.

„Tražnja najviše zavisi od Turske, jer su oni najveći proizvođač na svetu od 65 do 70 odsto, a najveći svetski kupac je kompanija Ferrero koja kupuje 30 odsto svetske proizvodnje (koja ima preradne kapacitete u Turskoj i Italiji). Skoro pa da se može reći da oni indirektno diktiraju cenu lešnika”, smatra Mauković iz Pam Prometa.

Sličnog je mišljenja i Islamović koji kaže da potreba za ovim koštunjavim voćem nikad ne prestaje, naprotiv, iz godine u godinu je sve veća.

„Cijena mu svake godine raste od 15 do 20 odsto. Svi smo mi mali proizvođači, ali kad se mali udruže, postaju gigant i postižu dobru cijenu na tržištu. Svjetska trgovinska mreža diktira cijenu lješnjaka, uvijek je bila bitna ponuda i potražnja, samo što je za lješnjakom uvijek luda potražnja. Ko je hrabar i ima zemlje, treba da sutra krene u akciju i da ne gubi dane i godine”, poručuje Islamović i dodaje da je pri započinjanju posla neophodno konsultovati agronoma, jer svaka nadmorska visina nudi svoje sorte. Na Farmi Islamović zastupljene su četiri vrste lešnika, od čega 70 odsto čini Istarski lešnik.

„Bez savjeta koje nude agronomi ne vrijedi bacati novac u vijetar. Struka se mora poslušati u svakom trenutku”, konstatuje.

Kao zaključak da li se treba upuštati u ovakav vid agrobiznisa, Mauković smatra da to zavisi od osobe do osobe, jer je u pitanju posao za koji treba imati mnogo strpljenja, ne očekivati prevelike zarade, već ga shvatiti kao ulaganje sa solidnom kamatom.

„Mane su što se dugo čeka pun prinos (deset godina), u startu su velike investicije i dug period povrata novca (skoro 20 godina). Prednost je što ne treba veliki prostor za skladištenje, a relativno brzo se može prodati”, otkriva Mauković.

Takođe, treba razmisliti i o subvencijama, jer upravo je tako preduzeće Pam Promet obezbedilo sredstva za kupovinu mehanizacije. Kroz IPARD sredstva, odnosno evropski Instrument pretpristupne pomoći za ruralni razvoj, za kupljene mašine dobili su povraćaj novca u vrednosti od 60 odsto.

„To je biznis budućnosti sa dobrom zaradom”, poručuje Islamović i slaže se da treba imati ulaganja u mehanizaciju koja podrazumeva od traktora do raznih priključaka. Ipak, prema njegovim rečima, danas je ponosan na svoju plantažu, više nego kada je zapevao čuvenu pesmu Motori, čiji je autor i koja je obeležila njegovu muzičku karijeru.

„Kažu da ako nisi hrabar i ne upustiš se u avanturu, nikad nećeš postići nešto. Sve su kod mene hrabre avanture, Divlje jagode, Bijelo dugme, celokupna muzička karijera, pa i ova sa lješnjacima. Kažu sreća prati hrabre. Ako se ne upustiš u nešto, nikad nećeš saznati da li si mogao uspjeti. Ja sam išao svojim putem nošen vjerovanjima u sebe”, ističe za kraj Islamović.

Ukratko, uzgajanje lešnika može biti profitabilno, ali zahteva strpljenje, dobru strategiju i upravljanje rizicima. Takođe, važno je pratiti tržišne trendove i prilagođavati se promenama u potražnji i ceni lešnika.

Prema pisanju sajta Vinepair.com, godišnje se proizvede oko 365.000 tona planetarno popularnog krema Nutella, što je dovoljno da se tegle Nutelle poređaju oko Zemlje skoro dva puta. Ako zanemarimo činjenicu da je u njenpm sastavu najzastupljeniji šećer, 13 odsto su lešnici. I ne samo kada je u pitanju Nutella, lešnici su prisutni u sastavu mnogih konditorskih proizvoda, zbog čega spadaju u veoma traženo koštunjavo voće.