Kreiramo regionalno tržište za fintech kompanije

Srbija je tokom 2024. godine predsedavajuća CEFTA sporazumu i naša očekivanja prema partnerima u Beogradu su velika. Trenutno je nezahvalno pričati o rezultatima, jer smo ušli u finiš godine, gde imamo dva bitna datuma – jedan je oktobarski Berlinski samit, kada se sastaju lideri Zapadnog Balkana sa odabranim liderima Evropske unije, a drugi je završna konferencija srpskog predsedavanja, koja će biti održana u decembru u Beogradu. Do tada imamo još vremena da završimo ovo što smo počeli, ali mogu generalno da kažem da je zadovoljstvo svake godine kada Srbija predsedava, zbog toga što je ona najveća strana u CEFTA sporazumu i samim tim su njeni kapaciteti za vođenje različitih pregovora najveći.

Ovako Zdravko Ilić, stručnjak za trgovinu i usluge CEFTA, ocenjuje aktivnosti Centralnoevropskog sporazuma o slobodnoj trgovini u tekućoj godini. U razgovoru za Biznis.rs on govori o razvoju zajedničkog tržišta, perspektivi elektronske trgovine u regionu i statusu ovlašćenog privrednog subjekta, kao i o pregovorima za uspostavljanje efikasnijeg mehanizma rešavanja trgovinskih sporova.

Koja su najznačajnija dostignuća od početka godine do danas? Još pre godinu dana najavljena je, između ostalog, i izgradnja regionalnog tržišta e-trgovine.

– Izgradnja regionalnog tržišta elektronske trgovine je kontinuirano na našoj agendi. Mi i u ovom slučaju, kao i za sve ostalo, “ne izmišljamo toplu vodu”, nego pokušavamo da na neki način preslikamo modele koji postoje u Evropskoj uniji. EU ima zajedničko digitalno tržište i to je nešto što mi pokušavamo da napravimo u zemljama CEFTA. U tom kontekstu, ono što mi do danas imamo pripremljeno i što očekujemo da ministri ove godine usvoje, jesu tri propisa po meri i po modelu različitih evropskih propisa.

Jedan set dokumenata tiče se geoblokiranja, drugi se odnosi na olakšavanje elektronske trgovine generalno, i tu imamo nekoliko različitih pitanja, među kojima je i zaštita potrošača. Treći je način na koji se vrši monitoring pošiljaka koji idu sa jednog tržišta na drugo, kako se analizira njihova cena, sve sa idejom da se identifikuju i smanje prekomerne cene, posebno kada su u pitanju pošte kao pružaoci tih usluga. Ali, to je samo jedan deo priče koji je završen. Paralelno sa tim očekujemo i jedan sastanak u ovom kvartalu o plaćanjima – recimo, o elektronskim plaćanjima, odnosno mogućnosti da kada odete u Crnu Goru ili Albaniju na more možete platiti nešto mobilnim telefonom preko QR koda. To je nešto što je sada aktuelno i na čemu upravo pokušavamo da napravimo napredak.

Kakvo je raspoloženje država članica CEFTA, koliko su aktuelne administracije spremne da učestvuju u pregovorima o najvažnijim pitanjima? Koliko su zainteresovane za rešavanje zajedničkih problema?

– Jesu, zainteresovane su. Do mere do koje su ovi problemi stvarni zapravo imate i motivaciju koja potiče iznutra. Mi u CEFTA dosta sarađujemo sa poslovnim sektorom na Balkanu i kažemo isto – ima mnogo stvari koje su sada na agendi, i ministarstava trgovine, ali i drugih koji učestvuju u svim našim pregovorima, tako da je istina da moramo ponekad da se borimo za prioritet. Ipak, u tom smislu imamo podršku i poslovne zajednice, i pokušavamo da komunikacijom sa javnošću objasnimo da to nisu samo neki sastanci na koji se lideri nešto dogovaraju i slikaju, nego da iza toga zaista postoje konkretni efekti koje svi ljudi treba da osete.

Kako ocenjujete stanje u trgovini u Srbiji i regionu?

– Prošla godina zaista nije bila najsjajnija za trgovinu i to je svetski trend, ne samo naš, ali ono što možemo da primetimo jeste da je CEFTA uspela da ostvari neki mali rast, i to smatramo nekom vrstom uspeha. Nadamo se da će 2024. godina biti značajno bolja, jer su već sada neki ekonomski indikatori bolji.

Ono što je naša velika prednost jeste što smo mi zapravo regionalna trgovina i što se baziramo na organski povezanim ljudima i firmama. Znači, ne osvajate neka nova tržišta, nego su to ljudi koji se međusobno poznaju, jako dobro sarađuju već duže vreme, tako da je i to neka naša zaštita, i to je ono zbog čega mi često govorimo da regionalna trgovina treba uvek da bude u fokusu. Čini mi se da ponekad ljudi to podrazumevaju i onda pričamo o velikim tržištima kao što su evropsko, američko, kinesko, a sa druge strane, ako pogledate samo izvoz Srbije u region, on je veći ili otprilike na nivou izvoza u Nemačku, koja je uvek svuda prepoznata kao najveći trgovinski partner. U tom smislu očekujemo bolje rezultate.

Nadamo se da će neke od mera na kojima smo radili u proteklih nekoliko godina takođe dovesti do dodatnog rasta.

O kojim brojkama konkretno govorimo?

– CEFTA je kao blok u prošloj godini izvezla robu i usluge u vrednosti od oko 55 milijardi evra, od čega Srbija 28 milijardi evra. Pritom je od toga 8,5 milijardi evra CEFTA “izvezla sama u sebe”, to je takozvana interCEFTA trgovina robom, a udeo Srbije je ovde 4,4 milijarde evra. To je rast od nekih 0,8 odsto na nivou cele CEFTA i 0,6 odsto za Srbiju.

Vidimo da su Srbija i Severna Makedonija zabeležile rast u izvozu prošle godine, a kada pogledate samo CEFTU vidite da su svi osim BiH zabeležili rast. Istini za volju, rast nije veliki, između 0,5 i jedan odsto, ali, s druge strane, predstavlja određenu vrstu stabilnosti za domaće ekonomije.

Koliki je tu udeo elektronske trgovine?

– Nemamo posebne podatke o elektronskoj trgovini, ali pokušavamo da na osnovu drugih podataka procenimo situaciju. Recimo, za Zapadni Balkan smo gledali broj preduzeća koja imaju onlajn prodaju i tu je situacija jako dobra. Na primer, u EU je prosek 18 odsto, na Zapadnom Balkaru 21 odsto, a u Srbiji 26 procenata, što znači da su preduzeća sve svesnija značaja e-trgovine, ali efekti su još uvek slabi. Oko 9,5 odsto prihoda tih preduzeća je iz onlajn izvora u EU, na Zapadnom Balkaru je to cifra od četiri odsto, a u Srbiji tri procenta.

Ali, to je, zapravo, stvar koja treba dalje da se razvija i tu je bitno i poverenje potrošača koje je krajnji rezultat ogromnog broja faktora – od pitanja firmi, preko dostavljača, do plaćanja, znači čitav ekosistem koji u tome učestvuje. Mi vidimo da zaista postoji napredak, ali mora još da se radi da bismo dostigli neke veće cifre.

Šta status ovlašćenog privrednog subjekta (AEO) donosi privrednicima? Koliko kompanija u Srbiji, a koliko u zemljama CEFTA trenutno ima AEO status?

– U zemljama CEFTA je to nešto više od 250 firmi, u Srbiji nešto manje od 60. Tu postoji nekoliko različitih klasa. Ono što CEFTA radi je sistem priznavanja tog statusa – vi kao firma dobijate status u Srbiji i onda vam taj status priznaju sve druge carine unutar CEFTA-e.

Povlastice se zapravo odnose na pojednostavljenje u carinskim procedurama. Ako se bavite uvozom i izvozom znate da je to jedna od ključnih stvari. A to pojednostavljenje se odnosi na najviše na carinske kontrole: da li mora svaki put na licu mesta da se pregleda dokumentacija, da li mora da postoji fizički pregled robe i tako dalje. Ideja je da ove firme budu prepoznate kao preduzeća od poverenja i shodno tome su ovi zahtevi prema njima manji.

Ako pogledamo koliko je to značajno za trgovinu generalno, imamo u vidu da samo ovih 250 firmi generiše u našem sistemu i do 40 odsto deklaracija, što znači da su one zaista veliki, značajni izvoznici za naše privrede.

Inicijativama poput priznavanja AEO statusa u svim zemljama članicama CEFTA priprema kompanije za tržište Evropske unije. Koji su još koraci kojima upoznajete privrednike sa evropskim pravilima?

– Naš sistem upoznavanja sa evropskim pravilima je malo drugačiji i naša ideja je, zapravo, sledeća: imate ministarstvo koje kaže – u redu, sada ćemo da se usaglasimo sa određenom evropskom procedurom, i donese propis – jedan deo tih propisa kaže da će se primenjivati kada Srbija postane članica Evropske unije, jer sada nemate taj dvostrani odnos sa drugim državama EU. Ono što CEFTA pokušava da uradi jeste da uhvati te momente i primeni ih unutar sebe, tako da na neke stvari ne morate da čekate da postanete članica Evropske unije da biste primenjivali evropska pravila, nego to radite u nekoj mini-ligi.

Ujedno trenirate, s jedne strane u proceduralnom smislu, da znate kako i šta treba da radite, pa tako danas sa Crnom Gorom i Bosnom i Hercegovinom, a sutra sa Nemačkom i Francuskom, ali trenirate i tržišno, jer – možda ste vi planirali i imali neku konkurentsku prednost danas zbog toga što ste na domaćem tržištu ili je vaš konkurent na nekom regionalnom tržištu imao prednost zbog toga što je domaći, a to se sada smanjilo zbog ovih pravila. To vam ujedno govori da će tako i sutra biti sa ogromnim tržištem od 450 miliona ljudi.

Čini se da je CEFTA u jednom trenutku bila malo zanemarena, pogotovo nakon lansiranja inicijative Otvoreni Balkan. Da li je reč o konkurentima na istom zadatku ili kompatibilnim inicijativama koje se dopunjavaju i dodatno olakšavaju poslovanje privrednicima?

– Mi unutar CEFTA imamo sedam strana. Neke od njih su zapravo dugo bile jedna država, na primer Srbija i Crna Gora, a sa nekim od tih strana se tek sad razvijaju trgovinski odnosi, recimo Srbija sa Moldavijom, tako da je uvek postojalo određeno šarenilo i ti bilateralni ili plurilateralni odnosi su uvek bili drugačiji. Mi smo se trudili da to poštujemo i ono što radimo je da postavljamo sisteme i pravila koja treba da važe za sve. Da li ćete vi iznad toga još da razvijate odnose – to je na vama.

Recimo, imamo takvu paralelnu situaciju gde u dodatnom Protokolu 6 postoje pravila o pružanju advokatskih usluga koja važa za sve, a onda imate slučaj Srbije i Crne Gore gde advokati mogu da brane ljude na sudovima obe zemlje, što je vrlo specifičan i visok nivo saradnje koji nemate između bilo koje druge dve države. U tom smislu – dok god te inicijative nisu prepreka onome što radimo svi zajedno, one su dozvolljene i ponekad i dobrodošle, u smislu da otvaraju neke nove mogućnosti, daju ideju… Mi za sada nismo imali na nivou CEFTE nijednu žalbu da je nešto vezano za Otvoreni Balkan pravilo neki problem.

Kako teku pregovori za uspostavljanje efikasnijeg mehanizma rešavanja trgovinskih sporova u okviru CEFTA sporazuma? Koje su glavne prepreke?

– Rešavanje sporova je bitna stavka svakog sporazuma, jer doprinosi poverenju u pravila koje on donosi. Mi danas imamo situaciju da nemamo nijedan pokrenuti spor, što može da zvuči sjajno, a zapravo govori o nepoverenju strana u mehanizam koji je donet 2006. godine, tako da smo odlučili da ga unapredimo. Ono što mogu da kažem je da smo, i zahvaljujući između ostalog predsedavanju Srbije, napravili veliki korak napred i ja stvarno očekujem da uskoro izađemo sa informacijom da smo te, barem tehničke pregovore, završili. Ono što su sami lideri Zapadnog Balkana sebi zadali jeste da taj sporazum bude spreman do oktobra, do velikog samita i mislim da smo na odličnom putu da tako i uradimo.

Šta očekujete na samitu u oktobru?

– Ključna stvar je novi akcioni plan uspostavljanja zajedničkog regionalnog tržišta za sledeće četiri godine (2025-2028) i zaokruživanje onoga što je ostalo od ove godine. Tu je svakako i ovaj sporazum o rešavanju trgovinskih sporova.

Na kojim još inicijativama CEFTA trenutno radi?

– Što se tiče trgovine i usluga, ove godine ćemo sigurno raditi dve velike stvari. Jedna se tiče plaćanja i to je plaćanje QR kodom. Pokušavamo da olakšamo firmama koje se specifično bave plaćanjima i koje, na primer, mogu da ulažu u tehnologiju kako bi olakšale elektronska plaćanja. U Evropi postoje firme poput Paypala i Revoluta. Mi želimo da te velike firme i njihova tehnologija dođu u region ili da, pak, neke domaće firme razviju svoju tehnologiju i počnu da pružaju slične usluge, a za to je potrebno tržište. Dakle, suštinski je reč o kreiranju tržišta za fintech kompanije. Istovremeno je to “delikatna tema”, zato što je u pitanju finansijski sistem i morate da budete vrlo ozbiljni i oprezni. Trenutno radimo naporno na tome, u saradnji sa srpskom i centralnim bankama u region, a uz podršku Svetske banke.

Druga tema nam je priznavanje elektronskih potpisa. To je za nas posebno bitno jer sada imamo sistem za razmenu elektronskih podataka iz deklaracija i drugih papira koje morate da predate na granici, ali pored toga morate da imate i u kamionu potpisan i pečatiran taj papir jer se ovo što mi pošaljemo elektronski zapravo ne vidi kao validno potpisan dokument na drugoj strani. To je nešto što smo sada stavili u fokus i čime ćemo se baviti na sastanku u Beogradu u novembru.

Ono što je ipak dobro jeste da se ti elektronski prosleđeni nalaze u sistemu i da tako određene službe mogu unapred da urade procenu rizika i odluče da li će vaš kamion ići na fizičku proveru ili ne. Takođe, imamo zelene trake gde sistem omogućava da se zna šta zapravo nosite u kamionu i da li je to možda kvarljiva roba koja je na listi prioriteta.

Autor: Marko Andrejić

Tekst je objavljen u septembarskom broju štampanog izdanja Biznis.rs