Modernizacija železnice, harmonizacija standarda i ulaganje u novu generaciju inženjera

Logističkom sektoru jugoistočne Evrope neophodna su ulaganja u intermodalnu infrastrukturu, posebno u železnicu, i bolja povezanost sa jadranskim lukama kako bi mogao da se takmiči sa azijskim industrijama i brzorastućim tržištima Južne Amerike i Afrike, jedan je od zaključaka konferencije „Puls logistike u regionu 2025“, održane u petak u Beogradu.

Učesnici su se složili da je infrastruktura trenutno primarni razvojni pravac za unapređenje regionalne povezanosti, a među glavnim temama na nekoliko panel diskusija istakla se uloga jadranskih luka kao kapija regiona, globalna konkurentnost i neophodnost digitalizacije i automatizacije.

Zakonjšek: Fokus mora biti na modernizaciji železnice

Direktor Stalnog sekretarijata Transportne zajednice Matej Zakonjšek fokusirao se na IMEC koridor (Indijsko-srednjoistočno-evropski koridor) ističući da odgovor na pitanje da li će ova ruta proći kroz Zapadni Balkan zavisi isključivo od sposobnosti regiona da sebe učini atraktivnim.

„Glavno pitanje sada glasi: kuda će ta ruta ići kada stigne u Evropu? Da li će logična veza biti preko luka na Egeju ili Mediteranu, kroz Zapadni Balkan ka ostatku EU, ili će brodovi ići oko Gibraltara ka severnoevropskim lukama? Dakle, ključno pitanje je šta ovaj region – jugoistočna Evropa – može da uradi da bi postao atraktivan. A u transportu atraktivnost znači modernizaciju luka, obezbeđivanje dobre železničke povezanosti, modernizaciju železnice i efikasne i bezbedne granične prelaze„, rekao je Zakonjšek u razgovoru za Biznis.rs.

On je zaključio da ako region nastavi da ulaže i modernizuje svoje mreže i infrastrukturu, postaćemo prirodna ulazna tačka ovog koridora ka EU. Ako ne, roba će ići drugim putem. Fokus na intermodalnom transportu je ključan.

„U poslednjih 30-40 godina najveći deo finansija odlazio je u drumsku infrastrukturu, što se vidi u kvalitetu puteva na glavnim koridorima. Međutim, sada je jasno da fokus mora biti na modernizaciji železnice. A prava ‘magija’ nastaje kada moderna železnica poveže moderne luke, moderne granične prelaze i intermodalne centre. Batajnica je dobar primer toga“, naglasio je direktor Stalnog sekretarijata Transportne zajednice i dodao da su nam potrebne takve tačke povezivanja – veza mora, puta i železnice, veza dunavskih luka sa drumskim i železničkim mrežama.

Tada region postaje atraktivan ne samo za sebe, već i za međunarodne trgovinske tokove, a IMEC je samo jedan od tih koridora.

Na pitanje koje su najveće prepreke za logistiku regiona danas, Matej Zakonjšek kaže da je najpre potrebno nastaviti ulaganja u projekte poput modernizacije železnice.

„Drugo, paralelno je neophodno harmonizovati standarde – reforme, zakonodavstvo i pravila po kojima se transport organizuje – tako da budu identični onima u EU. Nisu dovoljni samo veliki projekti – bez reformi projekti nisu održivi. Izgraditi put bez plana održavanja znači da će svake godine nastajati isti problemi“, istakao je naš sagovornik.

A može li Zapadni Balkan pratiti potencijalni rast železničkog saobraćaja koji donosi IMEC koridor?

„Trenutno imamo uska grla – na granicama i u železničkom kapacitetu. Ta uska grla se rešavaju kroz zelene trake, modernizaciju i druge projekte. To traje, ali napredak postoji. Geografski gledano, najkraća veza Evrope i Azije ili Bliskog istoka trebalo bi da ide preko Zapadnog Balkana – ali danas ne ide zbog pomenutih ograničenja. Dakle, kratak odgovor je: još ne. Duži odgovor je: sve više i više. Što više modernizujemo, to postajemo konkurentniji.

Regionalna saradnja je ključna, ali region podrazumeva i šire okruženje. Kako povezati luke? Kako povezati Istanbul sa 16-17 miliona stanovnika? Ne moramo gledati sve do Indije da vidimo potencijal – već samo do Turske. Važno je i da naše kompanije budu deo tog ekosistema, jer nije reč samo o tranzitu, već o stvaranju koristi za lokalnu ekonomiju. Zato više govorim o mreži nego o koridorima – mreža donosi koristi ljudima i kompanijama, a ne samo najbrži transport tačke A do tačke B„, napominje Matej Zakonjšek.

U razgovoru za Biznis.rs on logističarima i državnim upravama poručuje da je glavni izazov da se nastavi investiranje, ali i jača kapacitet ljudi koji rade na pomenutim projektima kako bi se izbegli zastoji.

„Moramo obučiti novu generaciju inženjera koji će upravljati vozovima od 200 km/h – to je potpuno nova logika. Godinama nije bilo ulaganja i potrebno je učiniti ovu oblast privlačnom mladima od 17-18 godina koji odlučuju o karijeri. Zato region mora jače povezati kompanije, vlade i univerzitete kako bi stvorio nove transportne stručnjake za budućnost – one koji će upravljati IMEC koridorom i svim drugim koridorima. Sve počinje od onoga što se dešava pet kilometara odavde, na pruzi i putu“, zaključak je prvog čoveka Stalnog sekretarijata Transportne zajednice.

Mišo Božić, Intereuropa: Luka Koper kao „žila kucavica“ regiona

Mišo Božić, izvršni direktor AD Intereuropa, naglasio je da je ključna luka za region, koji obuhvata i delove Centralne Evrope, Luka Koper. Kako je rekao u razgovoru za Biznis.rs, Koper se prirodno nameće kao jedna od jadranskih luka koje su najbliže za snabdevanje ovog regiona, ali i šireg područja koje uključuje Austriju, Slovačku i Mađarsku. Koper je trenutno najveća i najnaprednija luka u regionu što se tiče usluga, iako je ograničena kapacitetima prateće infrastrukture.

„Luka Koper nema problem sa razvojem ostalih regionalnih luka, jer sam razvoj tih luka podrazumeva širenje infrastrukture i veću povezanost, što će dovesti veće brodove sa većim kapacitetima u jadranski region“, objašnjava Božić.

On navodi da je za unapređenje regionalne povezanosti trenutno možda primarni razvojni pravac – infrastruktura i infrastrukturni projekti. Takođe ističe potencijal razvoja mediteranske mreže i povezanosti među zemljama, a dodaje i značaj CO2 agende u narednom periodu.

Intereuropa je inače snažno orijentisana ka Kopru, gde se nalazi i njena centrala. Kompanija je još u novembru 2024. godine postavila intermodalni kontejnerski servis iz Luke Kopar za Srbiju. Osim kontejnerskog transporta, Intereuropa je značajan regionalni igrač u autologistici (transport gotovih automobila), snabdevajući dobar deo regiona vodećim automobilskim brendovima sa terminala u Kopru i Beogradu.

„Kada je reč o konkurentnosti, najveći izazov je što region kasni sa automatizacijom i robotizacijom u odnosu na zemlje Dalekog istoka, poput Kine, Indije i Tajvana. Trebalo bi da poradi na procesu automatizacije, umrežavanja između lokalnih i regionalnih provajdera usluga, kao i na uvođenju veštačke inteligencije. Takođe, bitna stavka za regionalnu saradnju je integracija carinskih sistema i fitosanitarnih inspekcija kroz digitalizaciju“, zaključio je Mišo Božić, izvršni direktor AD Intereuropa.

Matej Kutle, Luka Split: Četvorostruki rast i potreba za elektrifikacijom pruge

Matej Kutle, direktor prodaje Luke Split, koja obeležava 80 godina postojanja, istakao je izuzetne rezultate u poslednjih pet godina, kada je Luka Split sa novim menadžmentom zabeležila četvorostruki rast u tonaži tereta. Sa prosečnih 300.000 tona godišnje pre 2020. godine, sada završava godinu sa 1,2 miliona tona tereta (isključujući kontejnere).

Kao najveću prepreku i najbitniju stvar koja im trenutno nedostaje Kutle je u razgovoru za Biznis.rs naveo elektrifikaciju ličke pruge.

„Luka Split vidi svoju priliku da ponudi odličnu alternativu severnim lukama, jer je kašnjenje robe najveći problem. Split, zajedno sa lukama u Kopru, Rijeci i Trstu, deli sličnu infrastrukturu, gde često dolazi do zastoja, što Split vidi kao šansu za zaobilaženje tih zagušenja“, ističe naš sagovornik.

Matej Kutle smatra da bi se ulaskom Bosne i Hercegovine u Evropsku uniju mogla reaktivirati Unska pruga koja je ranije povezivala Banja Luku i Republiku Srpsku, i koja bi mogla produžiti i do Srbije.

„Kada je u pitanju intermodalnost, ključni problemi su infrastruktura i brzina usluga, pri čemu je brza usluga otežana nedostatkom radne snage. Dobra infrastruktura pokreće dobre kompanije, a Luka Split radi i na ulaganjima u solare i zaštitu okoline, teži samoodrživosti i održivom razvoju kako bi lokalna zajednica imala koristi“, podsetio je Kutle.

Mirjana Matović, MSC: Carinski prelazi najveći problem

Mirjana Matović, menadžerka za razvoj poslovanja kompanije MSC, potvrdila je da je region postao primetan na globalnom nivou, s obzirom na ekonomski rast Srbije u poslednjih pet godina. Podsetila je na razvoj kontejnerskog transporta, koji se u regionu počeo razvijati oko 2011/2012. godine uvođenjem železnice za prevoz kontejnera.

„Najveća prepreka za brži protok robe su granični prelazi i administracija. Iako je železnička infrastruktura u lošem stanju, ona ipak može da funkcioniše, ali administracija predstavlja definitivan problem“, zaključuje Matović u izjavi za Biznis.rs.

MSC aktivno koristi sve luke u regionu (Solun, Drač, Bar, Rijeka, Koper, Trst). Kompanija konstantno raste, sa planom da pređe sa trenutnih 900 na više od 1.000 brodova. Iako je Rijeka trenutno luka kroz koju ide najviše tereta, Bar je zvanično glavna luka MSC-a u regionu. Kompanija teži stabilnim servisima, nudeći intermodalne veze (kamion, železnica ili kombinacija) sa svim jadranskim lukama.

„Važan zadatak je digitalizacija, uključujući elektronsku teretnicu koja je naišla na početni otpor, ali se pokazala kao vrlo dobra i poželjna stvar“, istakla je gospođa Matovićm uz napomenu da MSC radi i na novom trendu, a to je pakovanje žitarica u kontejnere umesto tradicionalnog prevoza baržama, promovišući kontejner kao sigurniji način transporta koji garantuje kvalitet i praćenje tereta.