Predsednik Fiskalnog saveta: Srbija će 2026. imati daleko sporiji rast

Srbija može očekivati daleko sporiji privredni rast u 2026. godini, a Elektroprivreda Srbije (EPS) će zbog prekogranične ugljenične takse EU gubiti tržište i prihode, rekao je predsednik Fiskalnog saveta Blagoje Paunović u intervjuu za Forbs Srbija.

On je istakao da se, prilikom planiranja budžeta za narednu godinu moraju uzeti u obzir sve obaveze preuzete u ovoj godini.

„One, kao što je povećanje plata prosvetnim radnicima, ali i povećanje penzija koje će biti od januara i povećanje zarada za osam odsto malo su pogodile budžet u ovoj godini. Mislim da se prilikom planiranja budžeta mora uzeti u obzir i nešto slabije izvršenje budžeta kod kapitalnih investicija u ovoj godini„, rekao je Paunović, a prenosi agencija Beta.

Naveo je da se može očekivati ubrzanje izvršenja budžeta kod kapitalnih investicija, odnosno povećanje kapitalnih ulaganja.

„Biće, čini mi se, puno promena na strani rashoda dok se na strani prihoda može očekivati nešto sporija dinamika rasta. A sve to je neophodno uklopiti u zadati fiskalni deficit od tri odsto“, rekao je Paunović.

Govoreći o plaćanju prekogranične CBAM takse EU na ugljen-dioksid od 1. januara sledeće godine na čelik, cement, aluminijum, đubrivo i električnu energiju, Paunović je rekao da uvoznik tih proizvoda u EU plaća tu nadoknadu.

„Dakle, on je dužan da prijavi količine ugljenika koje su sadržane u proizvodima koje je uvezao da bi po isteku jedne fiskalne, odnosno kalendarske godine morao sve to da pokrije određenim brojem sertifikata. Faktički, to ne plaćaju naši izvoznici već uvoznici u EU, ali to ne znači da time neće biti pogođeni naši proizvodi budući da postaju nekonkurentni na evropskom tržištu“, naveo je Paunović.

Dodao je da je „vrlo moguće da će EPS ili morati da značajno smanji količine električne energije, možda čak i da izgubi tržište, ili će izvoziti samo onda kada je cena ekstremno visoka na evropskom tržištu, a to su vrlo retke situacije“. To će se, prema njegovim rečima, ozbiljno odraziti na profitabilnost EPS-a.

„Skoro da će izgubiti deset odsto prihoda koji ostvaruje po osnovu izvoza električne energije“, rekao je Paunović.

Podsetio je da je vlada stavila na javnu raspravu dva zakona sa ciljem uvođenja karbonskih taksi sa idejom da taj novac ostane u budžetu Srbije, umesto da odlazi u EU i da se iskoristi za dekarbonizaciju.

Istakao je da taj novac neće biti dovoljan i da Fiskalni savet procenjuje da bi do 2030. prikupljeni iznos mogao da dostigne do 1,5 milijarde, a sredstva potrebna za klimatsku tranziciju su oko 30 milijardi evra.

„Ono što mi predlažemo, a smatramo da bi bilo u interesu i EU i naše zemlje, jeste da naša Vlada hitno pokrene pregovore kako bi izborila bolji tretman za EPS. On bi mogao da bude oslobođen bilo kakvih obaveza do 2030. a da nakon toga umesto da počne puna primena ETS sistema (mehanizam za smanjenje emisija gasova staklene bašte u industriji), što bi EPS inače koštalo fantastičnih tri milijarde evra godišnje, dobije neku vrstu povoljnijeg statusa“, rekao je Paunović.

To je, prema njegovim rečima slično kao što su i druge zemlje imale u prethodnom periodu, a to znači da dobije 80-90 odsto besplatnih emisija i njihovo postepeno smanjivanje.

„Očekujemo da bi u tom periodu EPS mogao da dobije i povoljnija sredstva za finansiranje modernizacije sopstvene proizvodnje“, naveo je Paunović.