Prolećna setva će biti 30 odsto skuplja od prošlogodišnje

Predstojeća setva u Srbiji biće, prema prognozama, skuplja za 30 odsto u odnosu na prošlogodišnju. Uzrok skupog sejanja je, pre svega, mineralno đubrivo koje su poljoprivrednici štedeli i tokom jesenjih radova.

Oni kažu da je zbog skupog đubriva za jesenju setvu na 40 odsto zasejanih površina smanjena njegova upotreba, što će se odraziti na prinos ako se u proleće ne nadoknadi taj manjak.

“Poljoprivredni proizvođači su zbog nedostatka novca bili prinuđeni da u najskupljoj setvi do sada štede na mineralnom đubrivu, ali je osim toga problem i mehanizacija. Imamo oko 4.500 traktora za setvu, od kojih je većina starija od svojih vlasnika. Od tri stara traktora poljoprivrednici prave po jedan upotrebljiv”, kaže profesor Ratko Nikolić sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.

Prema njegovim rečima, setva bi trebalo da se obavi na 2,5 miliona hektara, od čega skoro milion hektara odlazi na kukuruz, a ostalo su prolećne kulture.

Poljoprivrednici od ministarstva poljoprivrede u 2023. godini očekuju ciljane subvencije, veću podršku za prolećnu setvu i nabavku mehanizacije, kao i da se drže data obećanja o pomoći agraru.

Udruženje Agroprofit u poslednjih 30 dana registrovalo je stotine pitanja i prijava vezanih za isplate.

“Poljoprivrednicima nisu u potpunosti isplaćeni podsticaji, premije i bespovratni novac za nabavku opreme i priplodnih kvalitetnih grla stoke za 2023. godinu, a pojavljuju se i dugovi za nekoliko godina unazad. Ukupan iznos duga nije još utvrđen, a među gazdinstva je stigla vest sa kolegijuma da Ministarstvo poljoprivrede razmišlja da ne isplati pomenute stečene obaveze. Odavno je poznato da se iz godine u godinu prenose finansijske obaveze i da se isplate starog duga obavljaju iz tekućeg budžeta, što ministarka Jelena Tanasković ocenjuje kao nezakonito i tu praksu želi da „preseče“, što za gazdinstva koja očekuju novac iz državne kase nije prihvatljivo”, navode iz ovog udruženja.

Prema njihovoj oceni, lista davanja koju je ministarstvo poljoprivrede minulih godina povećavalo bez priliva novca iz centralne kase uticala je na sadašnje gomilanje duga, pa je poseban teret bila dodela 2.200 traktora, nabavka mehanizacije i nedavna davanja za proizvodnju suncokreta.

“Priča o zanemarivanju isplate duga ipak govori o pokušaju da se u ovom sektoru uštedi više desetina milijardi dinara. Bez razlike koje prioritete državni vrh ima u investicijama, sasvim je izvesno da će uvažiti potrebnu finansijsku intervenciju u sektoru agrara i proceniti da je važno u ovom času da se neko obrati i objasni da ova struktura nije odbačena i da se neće vratiti teškoće koje su poljoprivrednici preživaljavali za vreme sankcija”, objašnjavaju iz Agroprofita.

Ističu da je važno poručiti poljoprivrednicima da ne odustanu pre svega od stočarske proizvodnje, organske proizvodnje i održivih investicija.

“Poljoprivrednici ne mogu zanemariti istinu da je svaki napredak na njihovom gazdinstvu u poslednjih 10-15 godina ostvaren uz učešće države, a da smo svi zajedno bili racionalniji ostvarenja bi bila i veća – od primene IPARD-a do prerađivačke industrije. Nema te oblasti u poljoprivredi kojom naši ljudi ne žele da se bave – od mlečnog govedarstva do vinarstva, ali bez prijema predvidljivih državnih novčanih podsticaja to je za njih neostvarivo. Bez državne pomoći naša poljoprivreda neće zadržati ni minimum konkurentnosti, jer u EU najmanje 20 odsto prihoda farmeri ostvaruju iz različitih fondova i davanja njihovih država”, zaključuju iz udruženja Agroprofit.