Srbija na mapi globalnih tech lidera

Otvaranje dizajn centra u Srbiji je vrlo značajna investicija za AMD. Mi nismo objavili finansijske detalje vezane za ovaj projekat, ali mislim da je dovoljno reći da je otvaranje dizajn centra na dve lokacije znak dugoročnog opredeljenja AMD-a da ulaže u Srbiju i u razvoj visokokvalifikovanih kadrova u zemlji.

Ovako Andrej Zdravković, potpredsednik i glavni softverski direktor američke kompanije AMD (Advanced Micro Devices), komentariše investiciju koja je predstavljena početkom septembra. Ulaganje u novi centar za inženjerski dizajn u Srbiji, istovremeno u Beogradu i Nišu, znači i nova radna mesta za srpske inženjere, a u razgovoru za Biznis.rs Zdravković objašnjava kako je izabrana baš Srbija, ali i kakav će biti uticaj na lokalnu tech zajednicu i ekosistem, kao i gde AMD vidi svoju ulogu u razvoju AI tehnologija.

– Na dan otvaranja u AMD Srbija je počelo da radi preko 90 inženjera. Za manje od dva meseca taj broj je već narastao na 120. Otvaranjem ovog centra donosimo trenutno najinteresantnije i najstručnije poslove iz oblasti poluprovodnika, hardvera i softvera. Inženjeri u Srbiji će raditi na razvoju AMD procesora i softverske podrške, kako za centralne, tako i za grafičke procesore, a od skoro i najinteresantniju novu klasu – neuralne procesore za veštačku inteligenciju.

Zašto je baš Srbija odabrana kao destinacija za ovu investiciju? Koji su glavni faktori uticali na vašu odluku?

– Tri faktora su bila ključna za odluku AMD-a da otvori novi razvojni centar u Srbiji. Prvi razlog je vrlo pozitivno dugogodišnje iskustvo u radu sa firmama u Srbiji. Srpski inženjeri su pokazali zavidno tehničko znanje, a možda još važnije – spremnost za učenje i upuštanje u nove izazove. Svaki novi zadatak je uvek prihvaćen sa entuzijazmom i završen na vreme posle vrlo požrtvovanog rada.

Drugi razlog je raspoloživost dobro obrazovanih inženjera. Timovi sa kojima smo radili bili su vrlo kompetentni u osnovama hardvera i softvera. Takođe su pokazali zavidno znanje fundamentalnih nauka. Tehnologije kojima se AMD bavi su vrlo specifične, pa je teško naći inženjere sa iskustvom direktno primenljivim na AMD projekte. Važna je sposobnost učenja i spremnost na nove izazove.

Treći razlog je vrlo jednostavna ekonomska računica. U Srbiji imamo pristup inženjerskim kadrovima na svetskom nivou, dok je ukupan trošak poslovanja značajno niži. Ovo namerno navodim kao tek treći razlog. Kompanija AMD, a i ja lično, ima značajno iskustvo u onome što bismo na engleskom zvali „outsourcing to low cost geography“. Outsourcing vezan isključivo za dobijanje niže cene rada je uvek pogrešna i vrlo kratkoročna strategija, pogotovo ako je taj outsourcing vezan za kompromis u kvalitetu kadrova. Ekonomski uslovi se relativno brzo menjaju. Kvalitet kadrova je ono što stvara dugoročnu vrednost za kompaniju.

A kako je tekao dogovor sa kompanijom HTEC?

– Poslednjih nekoliko godina smo imali vrlo blisku saradnju sa kompanijom Syrmia, koja je prošle godine postala deo HTEC-a. HTEC je bio i ostaje naš partner u Srbiji, pružio nam je bezrezervnu podršku u otvaranju AMD Srbija. Svi poslovni razgovori su bili u duhu saradnje i razumevanja interesa obe kompanije.

Najavili ste i saradnju sa lokalnim univerzitetima?

– Saradnju sa univerzitetima u Beogradu i Nišu smo već pokrenuli. Planiramo da omogućimo studentima završnih godina da rade diplomske radove na AMD projektima. Otvaramo i program letnje prakse kako bi budući inženjeri stekli iskustvo u radu, i iskustvo na AMD projektima. Mislim da će biti dosta prilika da inženjerima na master i doktorskim studijama približimo tehnologiju poluprovodničkog hardvera i softvera preko pozivnih predavanja ili kreiranjem i podrškom kurseva za ove specifične tehnologije.

Šta očekujete, kakav će biti uticaj investicije AMD-a na lokalnu tech zajednicu i ekosistem u Srbiji?

– Mislim da je ovo značajan podstrek za naučnu i tehničku zajednicu Srbije. AMD dizajn centar donosi pristup visokim tehnologijama i omogućava razvoj kadrova za rad na tim tehnologijama. Inženjeri koji rade u AMD Srbija rade na istim poslovima kao i njihove AMD kolege u Torontu, Bostonu, Ostinu i Silicijumskoj dolini.

Kako se AMD prilagođava rastućoj potražnji za naprednim čipovima u različitim industrijama, uključujući automobile, 5G, i veštačku inteligenciju?

– AMD-ov moto je da proizvodi vrhunsku tehnologiju koja rešava najkomplikovanije probleme današnjice. To uključuje centralne procesore, grafičke procesore, akceleratore za veštačku inteligenciju, i sisteme za modernu automobilsku industriju. AMD-ova procesorska rešenja se nalaze u automobilima auto giganata poput Tesla Automobili i Subaru. Nokia Core Networks za svoja 5G rešenja koristi AMD Epyc procesore.

Koje inovacije trenutno razvijate kako bi ostali konkurentni u industriji poluprovodnika i šta možemo očekivati u budućnosti?

– AMD je vodeći svetski proizvođač poluprovodnika. To podrazumeva razvoj novih tehnologija za procesiranje, pristup memoriji i povezivanju sistema. Jedan od pravaca razvoja su tehnologije za zaštitu podataka. Danas su podaci zaštićeni od napada korišćenjem današnje tehnologije. Razvoj kvantnih kompjutera će omogućiti takvu brzinu računanja da današnji public-private-key algoritmi nisu dovoljna zaštita. Jedan od pravaca razvoja je usmeren na post-kvantne algoritme.

Veštačka inteligencija je postala ključna tema u tehnološkom svetu. Kako AMD vidi svoju ulogu u razvoju AI tehnologija, posebno kada je reč o hardveru koji podržava AI?

– AMD proizvodi su uveliko prisutni na AI tržištu. AMD procesori, bazirani na EPYC tehnologiji se koriste za AI inferensing kao industrijski standard. AMD-ovi Instinct MI akceleratori serije 300 se nalaze u data centrima kompanija poput Microsofta i Oraclea i koriste se kako za trening AI-a, tako i za inferensing. Tržište za AI čipove i zahtev za brzinu AI operacija raste eksponencijalno. AMD je nedavno objavio izlazak MI 350 serije akceleratora sledeće godine, koji će doneti dramatična ubrzanja u domenu AI treniranja.

Kako balansirate razvoj softvera i hardvera u kreiranju što boljih rešenja za AI aplikacije?

– Najbolja rešenja se dobijaju punom interakcijom softvera i hardvera. Hardver omogućava brzo izvršavanje osnovnih programskih instrukcija. Zadatak softvera u poluprovodničkoj kompaniji je da poveže hardverski nivo sa višim programskim jezicima i aplikacijama. Taj softverski „sloj“ koji mi razvijamo, između ostalog i u Srbiji, zove se AMD ROCm Software. ROCm omogućava da programeri različitih AI modela i AI aplikacija mogu na jednostavan način da pristupe hardverskoj moći naših procesora i da kroz optimizovan kod izvuku maksimalne performanse prilikom izvršavanja u realnom vremenu. Sinergija i koordinacija između hardverskih i softverskih timova s jedne strane i razvojnih timova i partnerskih kompanija s druge, od ključnog je značaja za kreiraje uspešnog proizvoda.

Kakvu saradnju i sinergiju vidite između AMD-a i drugih lidera u AI industriji?

– Od svih aspekata saradnje izdvojiću rad na onome sto zovemo „Responsible AI“. Zadatak svih kompanija uključenih u današnju AI revoluciju je da se dogovore i poštuju vekovne etičke i pravne norme. Nije dovoljno da nešto uradimo ili koristimo samo zato što je lakše ili brže. U najmanju ruku moramo da pitamo nekoliko stvari.

Da li kršimo nečije intelektualno vlasništvo korišćenjem AI predloga? Ako nam AI naslika sliku koja je kopija Van Goga, da li je u redu da tu sliku koristimo kao svoju? Zatim, da li nenamerno otkrivamo naše lično intelektualno vlasništvo? Ako koristimo javnu verziju AI aplikacije da popravimo neki novi proizvod, detalji tog proizvoda postaju javni.

Da li  su AI odgovori i predlozi tačni? AI aplikacije akumuliraju puno ljudskog znanja iz svih izvora. Sa sigurnošću možete pretpostaviti da je dobro obučeni AI „pročitao“ Tolstojev Rat i mir. Izazov je u tome što će se AI ponašati kao čovek kada nije siguran u odgovor: izmisliće ga! Ovaj fenomen se naziva halucinacija. Moramo biti sigurni da se ponuđeni odgovor temelji na naučenom znanju, a ne na izmišljenoj priči.

Takođe moramo da se pitamo i da li su ponuđeni odgovori bez pristrasnosti? Odgovorna upotreba veštačke inteligencije nalaže da moramo biti sigurni da su AI predlozi u granicama ljudskih etičkih načela i da ni na koji način ne diskriminišu pojedince ili grupe ljudi.

Autor: Marko Andrejić

Tekst je objavljen u novembarskom broju štampanog izdanja Biznis.rs