Srbiju pušenje godišnje košta 189 milijardi dinara

Direktiva Evropske unije o oporezivanju duvanskih proizvoda iz 2011. godine uspostavila je standarde koji se baziraju na iznosu akciza na hiljadu cigareta i dala smernicu da sve zemlje članice moraju da obezbede uslove da minimalna akciza bude 90 evra (na hiljadu cigareta), odnosno 1,8 evra po paklici. Sve zemlje EU su taj prag odavno dostigle, a Srbija je tek prošle godine stigla do ovog nivoa. Međutim, to ne znači da su cene cigareta u Srbiji sada usklađene sa evropskim – prosečna cena paklice u Srbiji je oko 400 dinara, dok je u EU oko osam evra. Osim toga, EU planira povećanje minimalne akcize na 240 evra, što znači da je Srbija daleko iza evropskih trendova.

Ovako Jovan Zubović, direktor Instituta ekonomskih nauka u Beogradu i rukovodilac projekta „Unapređenje politike oporezivanja duvanskih proizvoda“, ocenjuje usklađenost Srbije sa evropskim standardima kada je reč o akcizama na duvanske proizvode. U razgovoru za Biznis.rs on govori o akciznoj politici Srbije, udelu akciza u maloprodajnoj ceni cigareta, efektima na punjenje budžeta i javno zdravlje, ali i o ukupnoj ceni pušenja, kako u ekonomskom tako i u zdravstvenom smislu.

Koliki je udeo akciza u maloprodajnoj ceni cigareta?

– Osim minimalnog iznosa, EU propisuje da akcize moraju činiti najmanje 60 odsto maloprodajne cene cigareta. Pored akcize, tu je i porez na dodatu vrednost (PDV), pa se ukupno poresko opterećenje u maloprodajnoj ceni kreće između 70 i 95 odsto, u zavisnosti od zemlje. U Bosni i Hercegovini, na primer, prošle godine je poresko opterećenje dostiglo 95 procenata. U Srbiji je taj procenat manji, delom zbog toga što duvanska industrija dodatno povećava cene cigareta iz sopstvenih razloga, čime se smanjuje udeo akciza u ukupnoj ceni.

Kako se formira cena cigareta u Srbiji?

– Kod nas se poslednjih nekoliko godina ustalila fama da se cena cigareta svakih šest meseci povećava isključivo zbog povećanja akciza. To nije tačno. Cenu cigareta određuje proizvođač ili uvoznik koji je obavezan samo da je objavi u Službenom glasniku. Srbija ima akcizni kalendar koji predviđa povećanje specifične akcize dva puta godišnje, trenutno za oko 1,7 dinara po paklici. Međutim, ukupno poskupljenje cigareta obično iznosi oko 10 dinara, od čega 40 odsto odlazi duvanskoj industriji, a 60 odsto državi. Zbog toga se dešava da udeo akciza u maloprodajnoj ceni pada ispod evropskog standarda od 60 odsto, iako je Srbija formalno dostigla prag od 90 evra na hiljadu cigareta.

Takođe je bitno napomenuti da je taj iznos 2011. godine značio mnogo više para nego danas. Inflacija koja nas je zadesila poslednjih nekoliko godina pojela je tridesetak odsto cele te vrednosti.

Znamo kolika je cena konzumiranja duvana u zdravstvenom pogledu. A koliko pušenje košta Srbiju u ekonomskom smislu?

– Istraživanje Instituta ekonomskih nauka, koje smo sproveli u saradnji sa UNDP-jem i Svetskom zdravstvenom organizacijom, pokazuje da godišnje u Srbiji od posledica pušenja umre 19.000 ljudi, što čini 20 odsto svih smrtnih slučajeva u zemlji. Ekonomska šteta zbog prerane smrti i troškova lečenja iznosi oko 289 milijardi dinara godišnje, dok su prihodi od akciza na cigarete oko 100 milijardi dinara. To znači da Srbija svake godine gubi oko 189 milijardi dinara kao posledicu pušenja. Preračunato u vrednosti od pre pet godina, kada smo sproveli istraživanje, troškovi pušenja iznose 5,9 odsto BDP-a Srbije. Ovi podaci jasno pokazuju da je pušenje veliki zdravstveni i društveni, ali i ozbiljan ekonomski problem.

Na koji način akcizna politika može da utiče na smanjenje broja pušača i unapređenje javnog zdravlja?

– Povećanje cena cigareta dokazano smanjuje potrošnju, posebno među siromašnijim slojevima stanovništva. Na primer, istraživanja pokazuju da povećanje cene cigareta za 10 odsto dovodi do smanjenja potrošnje za 12 odsto među najsiromašnijim građanima, dok kod bogatijih taj efekat iznosi samo tri do četiri procenta. To znači da poreska politika može igrati ključnu ulogu u smanjenju broja pušača, ali samo ako se primenjuje konzistentno i uz prateće mere kao što su edukacija i regulativa o zabrani pušenja u zatvorenim prostorima.

Koliko su u tom smislu akcize u Srbiji razvojni instrument, a koliko samo fiskalni alat za punjenje budžeta?

– Nisu apsolutno nikakav razvojni instrument, jer da bi nešto bilo razvojno to znači da bi prikupljene akcize trebalo da se potroše namenski za otklanjanje negativnih posledica. Ali – to se ne dešava! Nekada je postojao takozvani “pušački dinar”, kojim se deo prihoda od svake paklice cigareta usmeravao u fond za smanjenje pušenja, odnosno u jedinicu za kontrolu duvana pri Institutu Batut, ali je taj sistem ukinut 2012. godine. Danas nema namenski usmerenih sredstava iz akciza na programe prevencije pušenja i zdravstvene zaštite, što znači da se akcize koriste isključivo kao fiskalni alat za punjenje budžeta, umesto da imaju i razvojnu ulogu u smanjenju potrošnje duvana.

Kako se menjao pristup kontroli duvanskih proizvoda u Srbiji tokom poslednje decenije?

– Do 2012. godine u Srbiji su se intenzivno uvodile necenovne mere kontrole duvanskih proizvoda, poput zabrana reklamiranja, ograničenja pušenja u zatvorenim prostorima i upozorenja na pakovanjima. Od 2012. je jedina aktivna mera koja se sprovodila bilo povećanje akciza. Međutim, od 2019-2020. godine, ta povećanja su postala nedovoljna da bi efektivno uticala na smanjenje potrošnje cigareta, a evo i zašto.

Kod nas je elastičnost cene cigareta minus 0,67, što znači da povećanje cene od 10 odsto smanjuje potrošnju za 6,7 procenata. Međutim, istovremeno se dešava da je rast raspoloživog dohotka podsticao tražnju cigareta. Dohodovna elastičnost kod nas iznosi jedan, što znači da povećanje prihoda od jedan odsto povećava potrošnju cigareta za jedan procenat. Tako se efekti cene i prihoda potiru, što objašnjava zašto povećanja akciza nisu dovela do smanjenja pušenja.

Kakvu ulogu je imala inflacija u tom procesu?

– Inflacija je dodatno umanjila efekat akcizne politike. U poslednjih nekoliko godina rast cena cigareta bio je manji od opšte inflacije, pa su cigarete postale relativno jeftinije u odnosu na druge proizvode. Na primer, ako inflacija iznosi deset odsto, a cena cigareta raste “samo” pet procenata, njihov udeo u potrošačkoj korpi postaje manji, što ih čini pristupačnijim. A kako se to odražava na ponašanje potrošača? Kada kafa u kafiću košta skoro koliko i paklica cigareta, onda cigarete deluju jeftinije nego ranije. To posebno utiče na mlađe potrošače koji lako podele paklicu među sobom, čime se dodatno smanjuje individualni trošak.

Da li povećanje akciza može dovesti do rasta crnog tržišta cigareta?

– Ovo je često korišćen argument, ali iskustva evropskih zemalja pokazuju da crno tržište može biti suzbijeno strogim inspekcijama i kontrolama, a ne zadržavanjem niskih akciza. U Srbiji glavni problem nije ilegalna prodaja cigareta, jer su ilegalne cigarete praktično nestale sa tržišta još početkom 2000-ih, nakon završetka privatizacije duvanske industrije, već ilegalna prodaja rezanog duvana. Čak 80 odsto rezanog duvana koji se proda u Srbiji dolazi sa crnog tržišta, što znači da država od njega ne ostvaruje nikakav prihod.

Kako ocenjujete trenutnu akciznu politiku Srbije?

– Trenutna akcizna politika nije dobra jer se zasniva na pretpostavci da ne treba ugroziti tržište. Regulativa se formuliše tako da vodi računa o interesima duvanske industrije, umesto da se fokusira na smanjenje negativnih posledica pušenja. To dovodi do paradoksa u kojem se industrija koja izaziva zdravstvene probleme istovremeno štiti regulativom.

Takođe, realni akcizni prihodi padaju poslednje 2-3 godine. Kada se uzme u obzir inflacija i realna kupovna moć, prihodi od akciza su u padu, a njihov udeo u ukupnim budžetskim prihodima je smanjen gotovo za polovinu u odnosu na pre 20 godina. To pokazuje da Srbija postaje manje zavisna od akciza, što je dobro, ali ukazuje i na potrebu za revizijom akcizne politike.

Koje promene bi mogle da je poboljšaju?

– Prvo, potrebna je revizija trenutne akcizne politike kako bi se povećanja cena sprovela na manje predvidiv način. Istraživanja pokazuju da ako potrošači unapred znaju da će cene rasti svakih šest meseci, oni se tome prilagođavaju i efekat povećanja cena je slabiji. Neophodno je i bolje regulisati crno tržište rezanog duvana. Država je dugo smatrala da je prodaja rezanog duvana neka vrsta socijalne politike, jer omogućava najsiromašnijima da dođu do cigareta po nižoj ceni. Međutim, to zapravo produbljuje problem jer ih dugoročno izlaže većim troškovima lečenja zbog bolesti izazvanih pušenjem. Istovremeno gubimo prihode od akciza i podržavamo deformisano tržište.

Kako vidite budućnost akcizne politike u Srbiji?

– S obzirom na to da EU planira značajno povećanje akciza, Srbija će pre ili kasnije morati da prati taj trend, bilo kroz usklađivanje sa evropskim regulativama ili kroz potrebu za povećanjem budžetskih prihoda. Međutim, ključno je da se akcizna politika ne posmatra samo kao fiskalni alat, već i kao sredstvo za zaštitu javnog zdravlja. Dugoročno, povećanje akciza i stroža kontrola tržišta mogu doprineti smanjenju broja pušača, smanjenju troškova zdravstvenog sistema i poboljšanju javnih finansija.

Autor: Marko Andrejić

Tekst je objavljen u martovskom broju štampanog izdanja Biznis.rs