Srpske opštine u trci za privlačenje novih investicija kroz program „business-friendly“

Kako bi zavredele epitet „business-friendly“ lokalne samouprave, koja pruža usluge po najvišim međunarodnim standardima, 50 gradova i opština iz regiona na proleće ulazi u Program certifikacije gradova i opština sa povoljnim poslovnim okruženjem u jugoistočnoj Evropi (BFC SEE).

Sticanje ovog certifikata omogućiće lokalnim samoupravama da sistemski unaprede uslove za privlačenje investicija i podstaknu razvoj domaće privrede.

BFC program se sprovodi od 2012. godine i dosad je u zemljama regiona više od 100 gradova i opština prošlo kroz proces certifikacije, od kojih 21 poseduje validni BFC certifikat, a 17 je u procesu.

“Uključivanje novih lokalnih samouprava i veći nivo standardizacije usluga koje pružaju privredi omogućiće dalji razvoj tržišta od gotovo 20 miliona stanovnika i sa ukupnim BDP-om od skoro 200 milijardi evra, kao i bolje uslove za rad 1.150.000 biznisa na ovim prostorima“, izjavio je Saša Pavlović, potpredsednik BFC Kluba i gradonačelnik Požarevca, i najavio uvodni sastanak sa gradonačelnicima i predsednicima opština koji je planiran na proleće.

Do sada je 15 gradova i opština u Srbiji uspešno steklo BFC SEE certifikat, neke lokalne samouprave i po više puta. To su Ruma, Pirot, Leskovac, Stara Pazova, Pančevo, Novi Sad, Šabac, Sombor, Pećinci, Ćuprija, Požarevac, Bor, Čačak, Paraćin i Niš. U BFC program trenutno ulaze Novi Sad, Kragujevac, Raška, Loznica, Mionica, Lapovo, Kula, Šabac, Pećinci, Velika Plana, Sombor, Užice.

Mnoge od ovih lokalnih samouprava našle su se na prestižnoj listi Financial Timesa za najpovoljnije investicione destinacije, pa je tako ove godine prvo mesto u kategoriji manjih evropskih gradova atraktivnih za ulaganje zauzeo Leskovac, kao jedan od lidera po broju učešća u BFC programu. Na listi su još i Kragujevac, Subotica, Zrenjanin, Beograd i Šimanovci.

Najveći napredak u poslovnom okruženju kroz proces BFC certifikacije ostvarile su lokalne samouprave iz Crne Gore – 35 odsto, i Republike Srpske (BiH) – 25 procenata, zatim slede opštine i gradovi iz Srbije – 23 odsto, Federacije Bosne i Hercegovine (BiH) – 23 i Hrvatske – 19 odsto.

Prema analizi napretka tokom procesa certifikacije, lokalne samouprave iz regiona zabeležile su najveći procenat ispunjenosti kriterijuma u oblasti izdavanja građevinskih dozvola i pružanja podrške poslovnoj zajednici i privlačenju investicija – više od 90 odsto, dok su najmanje ispunjeni kriterijumi u pogledu praćenja dinamike lokalnog tržišta rada i pružanja adekvatne infrastrukture i komunalnih usluga.

“Kada je reč o certifikovanim gradovima i opštinama u Srbiji, bolji rezultati u odnosu na prosek regiona ostvareni su u okviru kriterijuma pružanja podrške razvoju preduzetništva i privlačenju investicija, dok su posedovanje strategije lokalnog razvoja i pružanje adekvatne infrastrukture i komunalnih usluga oblasti u kojima srpske opštine beleže najmanji stepen ispunjenih kriterijuma u odnosu na region. Ispunjavanje postavljenih kriterijuma pomaže lokalnim zajednicama, privredi i građanima kroz kreiranje boljih uslova za život i rad, što se sve odražava i na bolji plasman naše zemlje u domaćim i međunarodnim izveštajima i rangiranjima kao što su fDi lista Financial Timesa ili Regionalni indeks o uslovima za održivi ekonomski razvoj”, zaključuje Pavlović.

Ekonomista Milan Kovačević kaže da bi povećanje investicione aktivnosti lokalnih samouprava pozitivno uticalo i na privredni rast Srbije.

“Fiskalni problemi lokalne samouprave ugrožavaju javne finansije zemlje, ali takođe koče i privredni rast. Budžeti velikog broja gradova i opština su neodrživi, a poslovanje većine lokalnih javnih preduzeća i drugih ustanova u nadležnosti lokala je neuspešno. Zato je dobro da se što više pažnje poklanja razvitku lokalnih samouprava, kao i podsticanju privrednog razvoja u svakoj od njih posebno”, navodi Kovačević u razgovoru za Biznis.rs.

On dalje kaže da je neophodno izvršiti reformu lokalnih javnih preduzeća, koja bi postala profitabilna.

“Veliki broj budžeta lokalnih samouprava potpuno je neodrživ i zahteva mere konsolidacije. Dobro je da se izvrši detaljna analiza o problemima svake lokalne samouprave i na osnovu toga napravi plan koji će tu opštinu učiniti pogodnom za privredni razvoj i investiranje”, smatra Kovačević.

Iz NALED-a kažu da se program certifikacije lokalnih samouprava realizuje pod okriljem Partnerstva za konkurentni region (CORE Partnership) koji okuplja više od 20 institucija i organizacija iz Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Severne Makedonije, Crne Gore, Srbije, Albanije, a uz podršku Nemačke razvojne saradnje koju sprovodi GIZ.

Proces certifikacije traje 12 meseci tokom kojih lokalne samouprave treba da ispune niz zahtevnih kriterijuma kao što su strategija razvoja, plan kapitalnih ulaganja, kancelarija za lokalni ekonomski razvoj, privredni savet, efikasan sistem izdavanja građevinskih dozvola.

Najnovija 4. edicija BFC standarda uključuje i dodatne kriterijume koji posebnu pažnju posvećuju digitalizaciji, održivom i socijalno odgovornom razvoju, zaštiti životne sredine, podsticanju inovacija i EU integracijama na lokalnom nivou. Ispunjenost kriterijuma potvrđuje nezavisna međunarodna verifikaciona komisija.