Strateškim rastom do velikih razvojnih partnera

Proizvodnja za železničku industriju je veoma specifična. U njoj uvek ima posla, posebno za velike evropske kompanije i u vreme tehnoloških inovacija uporedo sa prelaskom na zelene alternative. Primer slovenačke kompanije Kovis pokazuje kako se pravovremenim odabirom zahtevne tržišne niše u železničkoj branši, uz konstantno strateško ulaganje u sopstveni razvoj, može izgraditi globalno respektabilna pozicija.

Sve je počelo još 1976. godine kada je Anton Pangrčić u Brežicama započeo proizvodnju kočionih diskova za automobilsku industriju. Već osam godina kasnije, međutim, pogon u Sloveniji radio je isključivo za potrebe železničkih preduzeća. Uočena je zgodna poslovna prilika – niša u kojoj je bilo malo učesnika. Po raspadu Jugoslavije registrovano je poslovno društvo koje nosi današnje ime, a u međuvremenu se razgranalo i u Srbiji, preko istoimenog preduzeća u Bačkoj Palanci.

U železničku industriju se teško ulazi

Kako u razgovoru za Biznis.rs objašnjava direktor Kovisa Alen Šinko, postoje opravdani razlozi zašto se u železničku industriju teško, odnosno “dugo” ulazi. Naime, potrebno je zadovoljiti gomilu neophodnih sertifikata o standardima kvaliteta koji moraju da se ispoštuju, pa tek posle višegodišnjeg testiranja može da usledi saradnja sa nekim od najvećih firmi u ovoj oblasti. Stalni kupci kompanije danas su neka od najvećih međunarodnih imena, poput Alstoma, Bombardiera, Siemensa ili Amtraka.

– Pravi biznis morao bi biti jednostavan. Ako imate tražen i kvalitetan proizvod i dostavljate ga na vreme, onda ćete vremenom izgraditi mrežu poverenja i svesti rizike na minimum – zaključuje Šinko.

Što se tiče rizika, jedan njihov deo značajno je umanjen kada je Kovis krajem devedesetih preuzeo livnicu u mestu Štore. To se posebno vidi sada, kada su lanci snabdevanja repromaterijala značajno usporeni, pa i u potpunosti zakočeni, u svetlu pandemijske, energetske i ukrajinske krize. Sama livnica snabdeva se rudama iz Južne Afrike, Norveške, Rusije, Australije, Brazila…

– Nemamo jednog dobavljača nego uzimamo sirovinu od više njih, zahvaljujući dugoročnim ugovorima, čime smo obezbeđeni na više strana. Ovo što se trenutno dešava sa skokom cena u svetu nema veze sa stvarnošću, već je rezultat kratkotrajnog profitiranja špekulanata, i nije dugoročno održivo stanje – komentariše Šinko, i dodaje da je Kina pokupovala 75 odsto rudnika i da diktira globalni tempo trgovine osnovnim materijalima.

Kvalitetni tokovi novca dugoročno obezbeđuju stabilnost

Zarad što bržeg rešavanja potreba nabavke, naš sagovornik ističe da je jako važno za svaku kompaniju da poseduje zdrave gotovinske tokove (cash flow), a pogotovu u vremenima kada se dešavaju problemi sa cenama i nabavkom energenata. Ne predstavljaju samo cene problem, već i ugovoreni rokovi isporuke. Zato gotovina u rukama može da omogući rezervaciju robe za nekoliko meseci unapred.

– Kada imate cash flow možete da radite bez problema – to što odmah plaćate obezbeđuje vam da brže popunite skladišta od svoje konkurencije. Pored toga, dobri tokovi novca podrazumevaju i kvalitetno rešena potraživanja kompanije. Ako ste dobavljač koji ima kvalitet i on-time delivery onda vas traže na tržištu, to je toliko jednostavno – poručuje direktor Kovisa.

A proizvodnja u Bačkoj Palanci nije stala niti jedan dan od proglašenja pandemije korona virusa. Razlog za dobre rezultate u tom periodu leži u činjenici da je ovo preduzeće počelo da upražnjava mere zaštite među prvima na tržištu, i zahvaljujući tome obezbedilo nesmetanu proizvodnju.

Tokom 2020. godine, prema podacima iz finansijskih izveštaja kojima raspolaže CompanyWall, Kovis je u Srbiji ostvario rast ukupnih prihoda od približno 12 odsto, na 17.636.175 evra, dok je slovenačko matično preduzeće u istom periodu prihodovalo 49.063.488 evra.

Pruga na Tibetu sa pečatom Kovisa

– Počeli smo da se bavimo proizvodnjom koja je drugima komplikovana, usput prodajući naš know-how i negujući timski duh. Od 2000. godine do danas stalno smo beležili godišnje stope rasta između 10 i 15 odsto – napominje Šinko.

Što se tiče pogona u našoj zemlji, direktor kompanije priznaje da je u početku jedna od ideja bila da se iskoriste tradicionalne veze sa Rusijom za pojačani izvoz na tržište ove istočnoevropske zemlje, ali vremenom se prodaja tako dobro razvila da Bačka Palanka praktično sada “pokriva” čitavu Evropu.

Ideja da se zaokruži čitav proces proizvodnje – od razvoja, nabavke materijala iz sopstvene livnice, preko proizvodnje odlivaka i finalnih proizvoda, obrade, farbanja, a potom i neophodne logistike – dovela je do toga da je Kovis postao takozvani razvojni dobavljač za velike svetske kompanije.

– Te renomirane kompanije počele su da nas tretiraju kao svoje razvojne partnere, i za njih proizvodimo oko 70 odsto naše proizvodnje. Jednom kad smo dosegli taj nivo, morali smo da proširimo kapacitet livnice i da još dodatno investiramo u njenu zelenu proizvodnju. Napravili smo novu halu i logističko skladište 2016. godine, a dve godine kasnije smo počeli investiranje u novu livnicu, za koju sada možemo da kažemo da je najmodernija u celoj Evropi. Čitava investicija koštala je oko 30 miliona evra, gde je cena jednog pojedinačnog filtera iznosila približno tri miliona evra – ponosno priča Šinko.

Nova tehnologija je, između ostalog, omogučila da Kovis počne da radi i na mnogo kompleksnijim proizvodima, kao što su, na primer, menjači za lokomotive. Automatska sklopka za teretne vagone biće sledeći bitan proizvod za kompaniju. U pitanju je čitav sistem za 500.000 novih vagona u Evropi od 2025. godine. Kovis se može pohvaliti i da se u Tibetu na najvišoj pruzi na svetu, gde su temperature izrazito niske, a materijali skloni pucanju, koriste njegovi kočioni diskovi.

– Nama je sve vreme jako stalo da naš razvoj ne bude prebrz, već kvalitetan, i mislim da se to vidi i iz ostvarenih rezultata. Imamo veliki projekat i skupili smo dobru ekipu zaposlenih u Srbiji, postavili smo temelje za razvoj u sledećih deset godina. Sve te mašine i hale ne znače ništa bez naših zaposlenih. A ako ne znate da izaberete kvalitetne kadrove, i ako se oni ne razvijaju, onda ništa niste učinili – naglašava Šinko.

Autor: Marko Miladinović

Tekst je objavljen u junskom broju štampanog izdanja Biznis.rs