Slobodan Aćimović, profesor Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, za Biznis.rs o međunarodnoj logistici, inovacijama i mestu Srbije u novom ekonomskom poretku

Globalizacija na novim principima

IntervjuInvesticijeMesečnikPoslovanje

8.5.2022 17:46 Autor: Redakcija Biznis.rs 21

Globalizacija na novim principima Globalizacija na novim principima
Konkurentnost privreda, pre svega evropskih, bila je uglavnom zasnovana na jeftinim sirovinama koje su dolazile sa istoka. To se sada očigledno menja i nije... Globalizacija na novim principima

Konkurentnost privreda, pre svega evropskih, bila je uglavnom zasnovana na jeftinim sirovinama koje su dolazile sa istoka. To se sada očigledno menja i nije samo posledica aktuelne situacije u Ukrajini, već i niza ekonomskih problema. Logično je da je sada ova ratna kriza ozbiljan tektonski poremećaj koji je povezan sa mnogim zemljama koje ni na koji način nisu involvirane u taj ratni sukob, a to samo pokazuje pređašnji uticaj globalizacije. Njihove privrede imaju strašne probleme jer su lanci snabdevanja toliko umreženi i rašireni da sada ne mogu nikako da se potpuno razdvoje, kaže profesor Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Slobodan Aćimović i dodaje da izazovi nisu nastali samo u jednom lancu snabdevanja, poput automobilskog koji se najčešće spominje, već prosto u svakoj oblasti.

U intervjuu za Biznis.rs profesor Aćimović govori o promenama u procesu globalizacije, odnosu političkih i ekonomskih interesa, mestu Srbije u novom ekonomskom poretku i inovacijama u međunarodnoj logistici.

U svetlu ratnih dešavanja na tlu Evrope i posledica pandemije, koja je neminovno uticala na svaki aspekt života, da li mi sada prisustvujemo stvaranju novog svetskog poretka u smislu završetka globalizacije?

– Ne bih rekao da se završava, ali će globalizacija ubuduće sigurno imati druge konotacije. Ovo što se dešavalo poslednjih godina bilo je jedna neograničena i prilično na ekonomskim i rentabilnim osnovama postavljena globalizacija, što je iz ekonomskog ugla sasvim logično. To je mnogim zemljama pogodovalo – da imaju dostupne i jeftine sirovine ili dostupnu i jeftinu radnu snagu – i to je onda uglavnom bio pokretač za premeštanje proizvodnje.

Zapadne privrede su se uglavnom zasnivale na jeftinim sirovinama koje su dolazile iz istočnih država, naravno, i na svojoj tehnološkoj snazi i konkurentnosti, ali sada se vidi da ta konkurentnost pada u vodu ako cena sirovina kreće da raste ili ako ih uopšte nema, a ne možemo tako brzo da izmislimo nove izvore snabdevanja. Otuda će biti jedno drugačije vreme, ako se sve sagleda. Sve međunarodne institucije i svi sporazumi se sada dovode u pitanje.

Nećemo više imati jednu glavnu svetsku valutu

– Teško i da će ikada više postojati samo jedna glavna svetska valuta, jer je do skoro dolar prihvatan kao takav, eventualno i evro. Više je nego jasno da je sada praktično nametnuto da će to biti i rublja i juan, dakle teško je više zamisliti uniformni svet, ne samo u političkom nego i u ekonomskom smislu. Sasvim je jasno da dolazi do prekidanja nekih starih pravila i da ništa više neće biti isto u ekonomskom smislu. Neće se globalizacija završiti, ali izazovi neće više biti isti i neće se olako kretati u globalizaciju poslovanja.

Da li to praktično znači da su politički interesi na globalnom nivou prevagnuli u odnosu na ekonomske, uprkos do sada visoko uspostavljenoj globalizaciji?

– Prevagnuli su. Dugo godina je upravo zahvaljujući ekonomskim interesima bilo mira, jer su oni smirivali situaciju, ali paradoksalno je da sada jedna teritorija kao što je Evropa sama sebi ‘puca u nogu’, i to ozbiljno. Da li je pametno ili ne, tek ćemo videti. Veliki su otpori da se to prekine jer je prosto neverovatno da se ide nauštrb ekonomskim interesima.

Globalizacija je na neki način veoma koristila zapadnim ekonomijama, ali sada se vidi da je isto tako koristila i istočnim. I te istočne ekonomije su mnogo prihoda crpele od globalizacije, ali su razvijale svoje privrede, preduzeća i svoje lance snabdevanja i na neki način sada došle u situaciju da manje ili više mogu da budu okrenute same sebi. To je veoma loše, ali je očigledno globalizacija bila zasnovana na startnoj neravnopravnosti, a kada je nešto tako zasnovano, tada je priroda stvari da se to uravnoteži. Naravno, to ne znači da će sutra da se prekinu globalni trendovi, ali će očigledno biti izmenjeni.

Evidentni su potezi firmi da relativno brzo pronalaze nove izvore snabdevanja i da relativno brzo menjaju dosadašnja tržišta. Manji je problem pronaći alternativni izvor snabdevanja u odnosu na to da se izgubi jedno veliko rusko ili ukrajinsko tržište, to je mnogostruko veći problem. To su tržišta koja mnogim kompanijama donose ogromne prihode. Otuda, ja verujem da će se ovo vrlo brzo smiriti. Neki analitičari navode da će se ratni sukob smiriti u terminu početka setve u Ukrajini. Ali, svakako ništa više neće biti isto, mnogo toga je prekinuto, srušeno, teško će biti da se nadoknade neke veze, a svi trpe.

Slobodan Aćimović / Foto: Tanja Kovačević

Imajući u vidu sve te promene u lancima snabdevanja i menjanju osnova globalizacije, da li Srbija može da iskoristi šansu da postane jedno od mesta gde bi investitori iz Evrope videli novu mogućnost za sebe, odnosno za skraćivanje lanaca snabdevanja?

– To se već dešava. Određene kompanije koje su radile u Rusiji prebacile su se u Srbiju. Pojedinačno, za početak su to IT kompanije, ali ne sumnjam da će kasnije biti i neke druge grane privrede. Gotovo svaki dan dobijam neku novu informaciju da neko želi da prebaci proizvodnju ovde. Mislim da najviše u svemu tome koristi može da ima Turska, u kojoj se proizvodi sve i svašta, i mnogi kupci tu mogu da nađu nešto što im treba, ako im je Kina daleko, te su im preskupi transportni troškovi.

Ako je recimo neki proizvod znatno skuplji sada nego pre pandemije, ili ako je jedan brod putovao 40 dana, a sada putuje 60 i više dana, onda je sasvim logično da jedan privrednik razmišlja o tome da je bolje da plati malo više u Turskoj, ali mu roba stigne brže i sigurnije nego da dolazi iz Kine. To je, otprilike, sadašnja logika stvari. Turska prosto ima jednu logistički dobru poziciju, svakako i političku, a verujem da Srbija posle Turske može da ima najviše koristi u ovom pogledu. Naše firme nisu toliko u problemu što se tiče izvoza, koliko su u problemu zapadne firme koje će izgubiti ta velika tržišta.

Trebalo bi da učimo od Turske

– Kod nas u Srbiji se još nisu osetili globalni ekonomski problemi. Kada će se osetiti? U našoj privredi su investicije mahom učesnici zapadnih ekonomija, što je trenutno veoma dobro. Ali, svakako je posledica pandemije usporeno snabdevanje. Trebalo bi da učimo od Turske, da se povezujemo sa njihovim privrednicima, da oni još više dolaze i ulažu ovde, da se dodatno umrežavamo tako što ćemo nabavljati sirovine kod njih, pa makar i po većoj ceni.

Gde bismo Srbiju mogli da smestimo u sadašnjim i budućim lancima snabdevanja i ekonomskim kretanjima usled tih promena po pitanju globalizacije?

– Umnogome zavisi od političkog konteksta i kako će se ta situacija odvijati. Nije dobro da nas bilo koja od dve suprotstavljene strane pritisne. Nama tu sve zavisi jer direktne strane investicije su u Srbiji zbog dobrih uslova poslovanja.

Recimo, Evropa je sada nekim zemljama ograničila uvoz čelika, dok je nekima povećala kvote, poput naše železare. U ovoj godini će Železari znatno da poraste proizvodnja, ali se i oni suočavaju sa izazovima u smislu što su najveću količinu uglja i koksa nabavljali iz Ukrajine. Sada se postavilo pitanje isplati li se dobavljati ugalj iz dalekih zemalja i zadržati tržište Evrope kao kupca, ili odustati. Dobro je što su se ipak odlučili na tu opciju da zadrže tržište. U Nemačkoj nijedna železara nije rentabilna sa trenutnim cenama gasa tamo, možda neke druge grane jesu, ali železara nije jer je potrebna velika energija da bi radile. U Srbiji je za sada fiksirana cena gasa, tako da jeste isplativo.

Svaki ozbiljniji politički pritisak na Srbiju mogao bi da bude veoma loš. Recimo, ako bi nam u nekoj od lošijih mogućih opcija Rusija podigla cenu gasa, u slučaju da se priklonimo zapadu, nama će fabrike odavde da odu, jer su one ovde zato što imaju dobre uslove poslovanja. Niko ne može rentabilno da posluje sa cenama gasa od hiljadu ili dve hiljade dolara po kubnom metru.

Da li je došlo do promene u tehničkim stvarima u međunarodnoj logistici?

– Došlo je do različitih promena usled uticaja pandemije, naročito u međunarodnim pomorskim i avio tokovima. Drumski i železnički saobraćaj su najmanje osetili probleme, a čak je železnički saobraćaj znatno porastao. Naročito su porasli robni tokovi između Azije i Evrope preko intermodalnih platformi. Pomorski transport je doživeo različite nestabilnosti. Prva je što su neke luke zatvorene i limitiran je broj sati koliko rade, pa se brodovi znatno duže nego ranije zadržavaju na utovaru i istovaru. Samim tim se prave fiktivne gužve, a dolazi i do velikih gubitaka vremena. Nakon toga se stvaraju velike gužve kada veliki broj brodova treba da pristane u luku po povratku, pa se dešava da čekaju i po pet dana.

Dodatno, došlo je do velikog disbalansa u ponudi i potražnji, pa su porasli logistički troškovi, naročito između Azije i Evrope, kao i Amerike i Azije. Svakako, ovakve situacije dodatno motivišu nova tehnološka rešenja. Siguran sam da će sve ove muke u međunarodnoj logistici proizvesti nešto dobro, a dobro je na primer da će sve više i više vozova da ide na relaciji između Azije i Evrope. Jesu skupi kontejnerski vozovi, ali je put znatno kraći, a sigurnije je da će da stignu. Ništa više neće biti isto i lanci snabdevanja će se formirati na novim principima.

Autor: Tanja Kovačević

Tekst je objavljen u aprilskom broju štampanog izdanja Biznis.rs

Tagovi
KRIZA
  • TATJANA

    8.5.2022 #1 Author

    Novi svetski poredak uslovice mnoge promene na globalnom nivou

    Odgovori

  • MARKO7

    8.5.2022 #3 Author

    Glibalizacija se i očekivala

    Odgovori

  • LIMUN ŽUT

    8.5.2022 #4 Author

    Ovo su zaista korisne informacije.

    Odgovori

  • GAGA

    8.5.2022 #5 Author

    Ovo su ozbiljne promene, narocito jacanje drugih valuta, pored dolara i evra

    Odgovori

  • VANJA

    8.5.2022 #6 Author

    Bitno je da ima promena na globalnom nivou.!

    Odgovori

  • NATI29

    8.5.2022 #7 Author

    Velike promene

    Odgovori

  • GOCA BG

    8.5.2022 #8 Author

    Zapravo vise nista nece biti kao pre…

    Odgovori

    • Lelica

      9.5.2022 #9 Author

      Sigurno da vise nece nista biti kao pre.

      Odgovori

  • MARE

    8.5.2022 #10 Author

    Globalizacija i stvaranje nove klase .

    Odgovori

  • BRANA19

    9.5.2022 #11 Author

    Svakako se i očekivala…

    Odgovori

  • Emilija

    9.5.2022 #12 Author

    Naci ce se neko resenje

    Odgovori

  • MAJA

    9.5.2022 #13 Author

    Svet je postao globalno selo

    Odgovori

  • NINO

    9.5.2022 #14 Author

    Dok je ljudi na zemlji, desavace se promene u svim segmentima ljudskog drustva.

    Odgovori

  • Anna

    9.5.2022 #15 Author

    Srbija se mnogo usredsredila na uvoz sirovina koje može i sama da proizvodi. Mnogo bi bilo lakše da smo ulagali u sopstvenu proizvodnju umesto što smo prodavali i zatvarali fabrike.

    Odgovori

  • GINKO

    9.5.2022 #16 Author

    Sta se drugo i mislilo

    Odgovori

  • SUNCOKRET

    9.5.2022 #17 Author

    Sirovine i njihove cene i raspoloživost menjaju globalnu ekonomsku sliku sveta.

    Odgovori

  • JOVANA

    9.5.2022 #18 Author

    Sigurno ce se naci neko resenje

    Odgovori

  • Lolek

    9.5.2022 #19 Author

    Kod nas obrnut proces

    Odgovori

  • BOJANA

    9.5.2022 #20 Author

    Mora da se nađe neko rešenje

    Odgovori

  • MIŠKOVIĆ

    9.5.2022 #21 Author

    pozicija srbije je već godinama i decenijama veoma loša a u novom sv poretku će biti još gora

    Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Biznis.rs newsletter

Prijavite se na biznis.rs newsletter i budite uvek u toku sa najnovijim finansijskim i ekonomskim temama značajnim za društveni razvoj.

Loading...