Tehnološki se prilagoditi ili nestati sa radara ozbiljnih privreda

Prošla godina je bila atipična ne samo za Srbiju, već za ceo svet. Analiziraćemo u vremenu pred nama koliko su odluke zdravstva, pre svega, bile dobre, jer se neke stvari čine preuranjene, neke preopširne, a neke nezasluženo stroge. Što se tiče same ekonomije, prvi kvartal 2020. je izuzetno obećavao, ali na žalost, zbog svega što se dogodilo, većina privrednika nije mogla da planira u kom pravcu će sve dalje ići, ocenjuje u intervjuu za Biznis.rs predsednik ITM sistema Toplica Spasojević.

On smatra da smo dobrom reakcijom države zaustavili mnogo veći pad, a na početku poslednjeg kvartala 2021. godine govori i o iskustvima tokom korona krize, promenama koje su već tu i koje nas tek očekuju i planovima za naredni period.

Prošli smo kao društvo pravi zdravstveni, ali i ekonomski i socijalni udar tokom prethodne godine usled pandemije. Kako iz trenutne pozicije jedan privrednik gleda na ekonomska dešavanja u proteklom periodu?

Kao što i pokazatelji navode, privredni pad u 2020. godini nam je bio među najmanjima u Evropi, na šta treba da budemo ponosni. Takođe, trebalo bi da budemo ponosni na naš odgovor kao društva i države iz medicinskog aspekta, iako smo bili, moram da priznam, poprilično neodgovorni. Na kraju, sve smo dobro uradili – sačuvali smo zaposlenost, sačuvali smo preduzeća, nekim dobrim merama vlade i Narodne banke Srbije, kao i saosećajnošću svih učesnika u poslovnom procesu, a to su i banke i zaposleni i sindikati, preduzetnici, uprava… Uspeli smo da izguramo tu godinu.

Država je izašla sa nizom mera pomoći privredi (garantna šema, krediti Fonda za razvoj, isplata osnovne zarade…). Može li se nešto izdvojiti kao najznačajnije i da li postoji nešto što je očekivano, a nije bilo deo podrške?

Mere države su bile odlične, što sam i ranije pohvalio. Brzina je najviše pomogla, kao i efikasnost u rešavanju prepreka. Vi ste dobili odlaganje svih kredita, a da niste morali da odete u banku. To su elegantne i efikasne mere. Drugo, država je brzo “uskočila” sa osnovnim platama za zaposlene, tako da ste bili rasterećeni u momentu velike muke – ne morate kredite da vraćate odmah, a imate da isplatite zarade, jer je bilo za očekivati da će prihod da bude manji i da će se pojaviti različiti problemi. Bili smo prilično racionalni sa lockdownom, naročito gledajući u odnosu na druge zemlje, jer je za sve to vreme moglo da se radi i na njivi i u fabrici. Imali smo sreću u svemu tome, a to se odrazilo na najmanji privredni pad. Naše tržište, s druge strane, jeste prilično plitko, od dve-tri ključne grane i ako one funkcionišu onda je u redu, kao što je i bilo.

Ono što smo zamerili bila je pomoć u vidu takozvanog “novca iz helikoptera”, što smatramo da je bilo nepotrebno. Takođe, posle prvog talasa pomoći, svaki naredni je trebalo da bude precizniji, da se pomogne onima koji su bili najviše pogođeni posledicama pandemije.

Šta su privrednici naučili iz početnog udara korone i kako se nose sa trenutnim okolnostima i stanjem na tržištu?

Da li smo nešto naučili iz svega, to ćemo da sagledamo već u ovoj godini. Solidno smo krenuli, malo je posustalo u maju i junu u industrijskoj proizvodnji, zatim nam je nedostajala kiša za poljoprivredu da bi bila odlična, ali biće na nivou prošle godine. Trendovi koje smo imali su bili pozitivni i zadržali smo ih i u ovoj godini. Relativno stabilno smo ušli u drugu polovinu ove godine, što se ne bi reklo za sve zemlje i u regionu i u Evropi. Građevinska industrija i poljoprivreda su nosioci rasta, a sve će da se slegne do kraja godine.

Napravili smo dobar rezultat i u direktnim stranim investicijama, čak i tokom korone. Imali smo 50 odsto svih investicija u regionu, postavili smo se kao zemlja koja ispunjava svoje obaveze, širi infrastrukturu i olakšava izvoz, a imamo kvalitetno stanovništvo kao radnu snagu, one koji znaju jezike, koji su veoma dobri u kompjuterskim veštinama. Priznanje treba odati i onima koji posluju u oblasti informacionih tehnologija, jer su tokom korone imali najbolji rezultat, nivo usluga od više od 1,3 milijarde evra izvoza – što je još jedan veliki kontributor rasta BDP-a.

Ono što smo naučili jeste da su ipak preduzetnici snalažljiviji u krizama i da se brže prilagode promenama od velikih sistema. Zato mislim da u narednom periodu treba da se vratimo preduzetništvu, jer naša zemlja ima taj potencijal – znanje i klasično preduzetničko iskustvo. Treba da im posvetimo malo više pažnje. Pored preduzetništva, više pažnje treba pridati i poljoprivredi, ali visokokvalitetnoj organskoj poljoprivedi, pa u tom smislu i novim tehnologijama, recimo u biotehnologiji. Takođe, tu je i zelena energetika, bazirana na obnovljivim izvorima energije. Prošlo je vreme prljavih tehnologija i takve energije, naročito što je naš najveći spoljnotrgovinski partner Evropska unija, a oni postavljaju veoma visoke standarde, u svim oblastima.

Kažete da Evropska unija postavlja visoke standarde. S obzirom na to da je najveći deo našeg izvoza usmeren upravo ka tržištu EU, da li to znači da uprkos svemu uspevamo da ispunimo te standarde?

Oni nam uvek daju rok da se svemu prilagodimo. Recimo, prošle godine u novembru smo potpisali Sofijsku deklaraciju, prema kojoj su zemljama iz regiona dali tri godine da počnu da se prilagođavaju uvođenju taksi za karbonski otisak i da 2050. većina proizvodnje bude iz održivih izvora energije (OIE). Samo je pitanje da li smo mi odmah krenuli da radimo na tome i da prilagođavamo zakone, jačamo svest, da kažnjavamo i stimulišemo. Vidimo da smo tu napravili određene pomake, pre svega kroz ova dva nova zakona i dva stara o energetici iz oblasti OIE, gde smo omogućili da domaćinstva budu i proizvođači i potrošači, da mogu da dobiju stimulacije za postavljanje solarnih panela i da su mnogo olakšane mogućnosti za tako nešto, kao i da će to u budućnosti da se radi. Takav način razmišljanja i administracije izuzetno ubrzava stvari i sada je potrebno imati agilnog ministra i administraciju i da se sve menja. Pa nisu ni oni u EU bili odjednom spremni za velike promene.  Mi moramo da pratimo sve njihove promene ako hoćemo da “preživimo” u svemu tome kao privreda.

Stručnjaci tvrde da posle ove pandemije svet više nikada neće biti isti – ni društveno ni ekonomski. Istakli ste da moramo kao privreda da pratimo promene da bismo preživeli. Kakve nas to promene očekuju i da li ćemo moći da im se prilagodimo?

Još 2016. ili 2017. godine sam izjavio da će se svet promeniti i da će se raditi na daljinu, da nove tehnologije to sve više omogućavaju, a da će i poslodavci i zaposleni to da preferiraju jer će moći da provode više vremena sa porodicama, uz veći doprinos preduzeću, jer su odmorniji i srećniji. Sada mi kažu kako sam to proročki rekao, ali evo i sada kažem – ništa u toj izjavi ne bih promenio. To se sada dešava. Videli smo da može da se radi od kuće, da se manje troši vremena na prevoz. Istina, efekti nisu isti tamo gde je potrebna kolaboracija ljudi i gde se ideje razmenjuju brzo, pa ne možete da čekate mejl već odmah razgovarate sa kolegama.

U tehnološkim kompanijama, kao i u kreativnoj industriji, biće važno da ostane neka fizička komunikacija, dok za većinu ostalih poslova može da se organizuje rad od kuće. Šta će to značiti? Manje ćemo trošiti na prevoz i manje će nam trebati kancelarija, a tome će se prilagoditi i građevinska industrija. Gradovi će moći da se decentralizuju. Ako imate kuću van grada, ne treba vam da stalno budete u gradu, a svedoci smo i vidimo već sada, recimo, kako se predgrađe Beograda širi. To je jedan segment, posmatrajući odnos zaposleni – poslodavac.

Koji su ostali segmenti?

Drugi segment je uviđanje koliko su biotehnologija i medicina relevantne za život i da to može da bude profitabilna grana. Ako se samo sagleda odnos vakcinacije i cene vakcina, to je vrednost od oko 80 milijardi dolara, a da ne govorimo o maskama, rukavicama, što je jedna potpuno nova grana, ali treba da budemo pripremljeni da će biti ovakvih virusa još, kao i sličnih bolesti. Srbija bi trebalo i tom granom malo da se “pozabavi”. Da se na neki način uvedu novi investitori i strateški partneri iz tih oblasti, to je važno za našu budućnost. Imamo odlične kadrove i fakultete i mislim da imamo kvalitetnu i dobru radnu snagu za tako nešto. Svakako bih rekao da strane direktne investicije jesu naša i sadašnjost i budućnost, ali da bismo zadržali ljude ovde treba da nastavimo tu politiku podrške stranih investitora kroz razne forme, ne samo po zaposlenom već je bitna pravna sigurnost, stabilnost, infrastruktura, znanje jezika koja naša radna snaga ima. I tu treba napraviti širok edukativni proces radnoj snazi, a država da odradi e-upravu kao što je Litvanija uradila koja sada ima najveću stopu rasta zahvaljući smanjenju administracije.

Ni svet niti biznis neće biti isti u budućnosti. Tehnologija će mnogo brže da kuca na naša vrata nego što mi to mislimo i zato je bitno prilagoditi se. Tehnološki se prilagoditi ili nestati sa radara ozbiljnih nacija i privreda. Ako hoćete da motate kablove za 300 evra, to je lako moguće, ali ako hoćete zaradu od 1.000  evra, onda morate da se prilagodite novim zahtevima poslodavaca, novim poslovima, a oni mogu da naprave samo razliku na novih tehnologijama. Ako hoćemo bolji standard i plate, moramo da uđemo u drugu poslovnu orbitu – tamo gde se traže zelene tehnologije, znanje jezika, korišćenje novih tehnologija, tamo gde postoji inovativni proizvod. Sa ove tačke posmatranja, to je jedan začarani krug iz kojeg se iskorak jedino može napraviti kroz obrazovanje. Treba pomoći preduzetnike koji pre svih i svega imaju takve ideje. Korona je mnogo toga ubrzala, te se sada i budućnost gleda drugim očima.

To je ipak, moglo bi se reći, malo dalja budućnost. Da se na kraju vratimo u predstojeći period. Kakva su Vaša očekivanja za narednu godinu?

Za očekivati je da se vakcinacija završi. Previše je optimistično bilo da će to sve da reši – neće, ali pomoći će svakako. Vakcinacija će sigurno ubrzati i omogućiti da ponovo dolaze stranci, samim tim da ponovo radi hotelska industrija. Takođe, uz to ide i poljoprivreda koja je svakako velika grana kod nas.

Očekujem da se trenutni problemi dramatično smanje, kao i ovaj trenutni talas virusa, što će nam pomoći da se vratimo u normalu i da Srbija nastavi da radi na jačanju infrastrukture, podršci  dolaska stranih investitora, kao i pomoći preduzetništvu i ulaganju u nove tehnologije, što će doneti siguran i stabilan rast.

Autor: Tanja Kovačević

Tekst je objavljen u prvom broju štampanog izdanja Biznis.rs